Regataši koji su 25. put krenuli kanuima da se spuštaju niz Tamiš kažu da su uslovi za veslanje ovoga četvrtka bili idealni. Smena sunca i oblaka, uz prosečnu temperaturu od 26-27 stepeni i reka koja se povlači i koja je ubrzala svoj tok, učinili su da učesnici gotovo i ne osete da su prešli najdužu deonicu Tamiške regate. Tradicionalno, učesnici regate zaustavili su se u Botošu, a tu su ih po ko zna koji put, dočekali domaćini iz Udruženja žena Vredne ruke uz pripremljen pasulj, na kojem veslači insistiraju i sa pravim domaćim kolačima.
Prva deonica, od ukupno 115 kilometara koliko traje ceo spust, uspešno je pređena, kažu regataši.
„Ja dolazim u to stanje da živim u sadašnjem trenutku i samo sada. Meni je svaka regata najlepša. Ono što nam je prijalo danas je to što je Tamiš bio izuzetno brz i dosta nam je pomogao. Mi smo u neverovatno kratkom roku stigli od Jaše Tomića do Botoša. Čak smo i domaćine iznenadili, jer smo došli u vreme kada su počeli da pripremaju prostor da nas dočekaju i ugoste. Kao što se ponekad dešava da se reka „uzjoguni“ i da ima vetra koji nam otežava veslanje, tako se ovde sve složilo i baš nam je prijalo“, kaže Jovan Opačić, organizator regate.
Ove godine duž Tamiš krenulo je 18 regataša.
„Obično nas ima malo više. Međutim, mladi koji su nam uzdanica sada imaju ispitni rok. Nekoliko starijih je iskoristilo priliku da u velikoj organizaciji odu u Nemačku i da veslaju Dunavom. To je ona velika regata koja je ranije išla do Crnog mora. Sada, zbog rata u Ukrajini, ne ide do tamo“, objašnjava naš sagovornik.
„Nisu svi isti učesnici od prošlih godina, uvek imamo i nekog ko je nov i ko je osveženje. Ove godine to je naš nekadašnji vrhunski veslač i takmičar Milorad Stanulov, koji je doneo medalje Jugoslaviji sa dve olimpijade, sa svetskog prvenstva… Njegovo prisustvo nam mnogo znači“, kaže Opačić.
„Imamo još jednog novog veslača koji se uklopio u grupu. Ovoga puta u ekipi imamo i dve žene. Tačno se vidi naš zaštitnički odnos prema njima, ali i njihova želja da nam pomognu, čak i kada nešto ne mogu“, dodaje naš sagovornik.
Druženje sa ljudima koji žive uz reku
Regataši su rado viđeni gosti.
„Pre pristajanja u Botoš svratili smo kod čoveka koji ima vikendicu na obali Tamiša i koji nas je pozvao da svratimo da se družimo. Mi smo prihvatili njegov poziv sa obale i svratili smo. Upoznali smo jednu čistu dušu koja je samo htela da nas pozdravi kada nas je videla na vodi i da nas počasti. Reč je o čoveku koji ima 60 i nešto godina i koji je dva puta preživeo moždani udar. Nas je poslužio pićem, ali se izvinio i rekao da on ne sme. A na stolu drži piće, čašice i sa osmehom dočekuje i ispraća goste. Vidi se da je on tu samo da bi se radovao nekome ko dođe. To je danas prilično retko. Ni jednu reč žalbe nisam čuo od tog čoveka. Obećali smo da ćemo ga potražiti i sledeće godine, ako Bog da. Ti susreti nam mnogo znače. Na mene je to kratko druženje od 15-20 minuta zaista ostavilo utisak“, objašnjava Opačić.
„Naravno, mnogo nam je lepo i sa domaćinima u Botošu. To su naši dugogodišnji prijatelji koji nas tradicionalno dočekuju na kraju prvog dana veslanja. Uvek smo lepo prihvaćeni i usluženi. Mogu da kažem da je ovde uvek fenomenalna atmosfera“, ističe naš sagovornik.
Tamiškoj regati pridružio se i svetski poznati veslač
Od kada se održava u Tamiškoj regati ima i stalnih i novih članova. Ove godine među njima je i legenda jugoslovenskog i srpskog veslanja Milorad Stanulov.
„Na ovoj regati sam prvi put. Glavni organizator Jovan Opačić je moj kolega po struci, ekonomista. Zajedno smo studirali i aktivno smo se bavili veslanjem. Budući da on više od 20 godina organizuje Tamišku regatu, poslednjih godina me zove da dođem. Obećavao sam mu da ću doći, ali sam uvek u to vreme nekako bio sprečen. Drago mi je da sam ove godine konačno uspeo da se priključim veslačima. Verujem da ovo neće biti i moj poslednji put da veslam sa njima“, kaže Milorad Stanulov iz Zrenjanina .
„Deo koji smo danas prešli do Jaše Tomića do Botoša je bio prelep. Imali smo odlično vreme. Lepo je druženje. Ostali iz ekipe su višegodišnji saputnici Joce Opačića. Mogu da kažem da mi je i bilo i nije bilo naporno. Kako sam bio u čamcu sa Opačićem koji i danas aktivno trenira i vesla kao veteran imao sam punu podršku. Imali smo i pauze. Prisetili smo se naših veslačkih dana, takmičenja, studija… Upoznao sam ljude iz ekipe. U Botošu su nas stvarno dočekali fenomenalno. Prelepo iskustvo“, dodaje naš sagovornik.
Osim veslača, Tamišem su plovili i ljubimci.
„U regati učestvujem 16-17. put. Ovo ne može da dosadi i mislim da mi zaista nikada neće dosaditi. U regati su učestvovale i dve kuce. One se, inače, voze u čamcu, jer ja vozim čamac koji prati regatu. Tu su hrana i piće koji su potrebni da bi ova avantura mogla da opstane četiri dana“, kaže Milan Lazarov iz Pančeva.
„Nebo je danas bilo predivno. Sunčano sa oblacima i tokom spusta sve vreme su se smenjivali oblaci i zraci sunca. Stvarno smo imali fenomenalno vreme. Za mene je to utisak dana. Obale su ovoga puta bile bez smeća, hvala Bogu“, dodaje naš sagovornik.
Tradicionalni doček u Botošu uz pasulj
Domaćini su i ovoga puta bili na visini zadatka.
„Ove godine je nešto manje regataša došlo u Botoš, ali mi smo ih svakako dočekali onako kako dolikuje. Doček je organizovan na Čardi. Ustvari na mestu gde je nekada bila Čarda. Tamiš je taman u toj visini da je pokrio sve što je ružno i sada je pravo malo more. Fantastično izgleda“, kaže Ksenija Grujić, predsednica Udruženja žena „Vredne ruke“ iz Botoša.
„Regataši su insistirali da kuvar skuva pasulj, jer im se to jelo stvarno sviđa. Pasulj se krčkao od ujutru u 10 sati. Baš na laganoj vatri. Za ovo jelo upotrebljeno je 3 kilograma crnog luka, 4 kilograma pasulja i dosta mesa. Suvog mesa, papaka, šunke, kobasice… Žene iz udruženja su umesile ukiselo s višnjama, makom, orasima, pravile su oblande… Kolači ne mogu da izostanu. Moram da se zahvalim lokalnoj samoupravi, jer da nije bilo sredstava koje je udruženje dobilo od njih i sponzora, teško da bismo ovo mogli da organizujemo i da opstanemo“, zaključuje naša sagovornica.
Fotografije ustupila Ksenija Grujić