„Laudonova regimenta“ otkrila dosad nepoznate detalje iz prošlosti Velikog Bečkereka

Iz štampe je nedavno izašla knjiga „Laudonova regimenta – istorija 29.  carskog i kraljevskog pešadijskog puka „Baron fon Laudon“ autora Filipa Krčmara, mladog istoričara Istorijskog arhiva u Zrenjaninu. Knjiga je nastala kao rezultat projekta koji je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje, a njena promocija biće održana u petak 1. aprila, u Baroknoj sali Skupštine Grada Zrenjanina u 19 časova. Tim povodom, autor knjige je za portal I love Zrenjanin govorio o nastanku knjige, njenoj koncepciji, sadržaju i značaju za lokalnu sredinu. 

I love Zrenjanin: Kako je nastala knjiga „Laudonova regimenta“ ?

Filip Krčmar: Knjiga je imala zanimljivu genezu koju je podstaklo nekoliko različitih saznanja. Dok je Arhiv radio na svom prethodnom izdavačkom projektu o „Prvom svetskom ratu u svetlu velikobečkerečke štampe“, pronašao sam zanimljiv članak iz 1914. godine u kom se pominjao lokalni, „domaći”, velikobečkerečki puk i njegova dvestogodišnja istorija. To je značilo da je bio osnovan početkom 18. veka, što je za lokalne pojmove ne čak ni toliko daleka, koliko slabo poznata i nedovoljno istražena prošlost. Drugi bitan momenat bilo je saznanje da je Miloš Crnjanski, jedan od najvećih srpskih književnika, proveo Prvi svetski rat kao vojnik tog puka, da je služio vojsku u Velikom Bečkereku, te da je ostavio zanimljive detalje o gradu na samom početku rata. Konačno, treći bitan momenat bio je taj kada sam naišao na istorijat 29. carskog i kraljevskog pešadijskog puka, koji je u dva nastavka bio objavljen u jednom lokalnom listu povodom obeležavanja 200. godišnjice njegovog osnivanja. Stalno gomilanje podataka i činjenica presudno je uticalo da se krene u ovaj poduhvat.

I love Zrenjanin: Koliko je bilo teško pisati ovu knjigu, ako se zna da ova tematika do danas nije bila mnogo obrađivana kod nas?

Filip Krčmar: To je tačno. Na srpskom jeziku ova tema nije mnogo istražena, iako se Regimenta uzgredno pominje kod nekolicine domaćih autora. Istorijatom29. puka su se bavili retki nemački i mađarski autori, bez izuzetka njegovi oficiri, u knjigama koje su danas teško dostupne u štampanom izdanju. Stoga sam se u pisanju, osim na dostupnu arhivsku građu, uglavnom oslanjao na njihove naslove, dajući usput i najširi mogući pregled korišćene literature.

I love Zrenjanin: Kako je izgledalo samo pisanje?

Filip Krčmar: Pisanje je teklo dosta dinamično, jer se koncepcija knjige neprekidno menjala, u zavisnosti od novih podataka do kojih sam dolazio. Knjiga je prvobitno trebalo da govori samo o učešću 29. puka u Prvom svetskom ratu na osnovu novinskih tekstova i arhivske građe na nemačkom i mađarskom i da ima lokalni karakter, ali je na kraju prerasla u nešto mnogo ozbiljnije i obimnije; to samo govori da se nikad ne zna kuda će vas istraživanje odvesti. Naravno, ono nije uvek išlo glatko. Bilo je dosta poteškoća prilikom konsultovanja brojnih arhivskih dokumenata, koji su često veoma teško čitljivi i pritom nimalo laki za prevođenje.

I love Zrenjanin: Kako je knjiga na kraju koncipirana?

Filip Krčmar: Knjiga je podeljena u četiri velika dela. U prvom je predstavljena zanimljiva biografija barona Laudona, jednog od najvećih ali i nepravedno zanemarenih vojskovođa u istoriji Habzburške monarhije. Ovo možda na prvi pogled ne zvuči interesantno, ali je Laudon i te kako značajan za srpsku nacionalnu istoriju, a ostavio je trag i u srpskoj književnosti. U drugom segmentu je dat opširan istorijat 29. pešadijskog puka, koji je ostao upamćen po Laudonovom imenu i čije je sedište od sredine 19. veka bilo u Banatu – najpre u Velikoj Kikindi, a zatim i u Velikom Bečkereku. Reč je o vojnoj formaciji koja je učestvovala u svim velikim evropskim ratovima od početka 18. veka do raspada Austrougarske monarhije. Treći deo je najobimniji i govori o vezama našeg grada sa Laudonovom regimentom, odnosno tragovima koje je taj puk ovde ostavio, a koji se i danas mogu pronaći i videti. Izlaganje o tim vezama je potkrepljeno bogatom građom Istorijskog arhiva Zrenjanin. Četvrti deo čine razni spiskovi, među kojima je naročito značajan spisak srpskih oficira Laudonove regimente od njenog osnivanja do početka 20. veka, a koji broji preko 100 imena.

I love Zrenjanin: Kakav je istorijski trag 29. puk ostavio u Velikom Bečkereku i kakav je uopšte bio njegov značaj za naš grad?

Filip Krčmar: Moram da kažem da sam bio prilično iznenađen pojedinim saznanjima do kojih sam došao tokom istraživanja. Tragovi 29. puka u gradu, kako pisani, tako i materijalni, veoma su brojni. Više je, naravno, onih pisanih – o Laudonovoj regimenti su često izveštavale lokalne novine, a o njoj je ostala sačuvana i raznovrsna arhivska građa – regrutne liste, zapisnici iz inspekcija, prepiska civilnih i vojnih vlasti, računi i priznanice, izveštaji o vojnim vežbama, razni dopisi…Dug je niz istaknutih ličnosti iz prošlosti našeg grada koji je služio vojsku u 29. puku, a veliki broj Bečkerečana i ljudi iz okoline učestvovao je u ratovima Austrije i Austrougarske i tom prilikom stekao visoka vojna odlikovanja. U tom smislu, Puk je predstavljao svojevrsnu „kopču” grada sa tokovima i važnim događajima evropske istorije 19. i 20. veka. U određenoj meri on je uticao i na urbanu „geografiju”. Tako je, na primer, ovdašnja bolnica „Carević Rudolf” u Maloj Americi najpre adaptirana, a zatim proširena i pretvorena u kasarnu za potrebe smeštaja Laudonove regimente. Ona se i danas, pod imenom „Svetozar Toza Marković”, koristi za smeštaj vojnika. Osim toga, oficiri i vojnici 29. puka održavali su dobre odnose sa lokalnim stanovništvom i aktivno su učestvovali u društvenom životu Velikog Bečkereka.

I love Zrenjanin: Za kraj, šta biste izdvojili kao posebno zanimljiv detalj iz istorije 29. pešadijskog puka?

Filip Krčmar: Ne bih izdvajao ništa posebno, jer ću svakako izostaviti nešto važno. Ipak, sa sigurnošću mogu da tvrdim da će neki od podataka objavljenih u knjizi predstavljati veliko iznenađenje, jer je reč o nepoznatim ili malo poznatim pojedinostima iz prošlosti grada, a pritom će sigurno biti demistifikovane i pojedine zablude koje su već dugo u opticaju. Na neke od ovih stvari će biti skrenuta pažnja prilikom promocije, a takođe, mislim da će knjiga otvoriti i neka zanimljiva pitanja koja do sada nisu „pretresana“ u našoj lokalnoj istoriografiji.

Pored autora, na promociji će o knjizi u petak govoriti i pomoćnik Pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje dr Milan Micić i potpredsednik Matice srpske i redovni profesor Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Branko Bešlin. Najavljen je i nastup Gudačkog kvarteta Panonia, koji će izvoditi bečke klasike Johana Štrausa (Oca i Sina), Mocarta, Johana Nepomuka Fuksa…