I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Kvalitetnije usluge u domovima za odrasla i starija lica

Bakama, dekama i odraslim osobama koje ne mogu same da se brinu o sebi potrebna je celodnevna nega, ali i lepa reč. Usled ubrzanog načina života i sve manje slobodnog vremena i strpljenja, oni to najčešće više ne mogu da dobiju od dece ili rođaka. Zbog toga se mnogi odlučuju da roditelje ili najbliže srodnike upute u domove za odrasla i starija lica.

Problem je, međutim, što mnogi od njih, rade nelegalno. To znači da ih niko ne kontroliše, pa se s razlogom postavlja pitanje da li korisnici dobijaju usluge koje su im neophodne. Srećom, u poslednje vreme se u ovu oblast polako uvodi red.

gerontoloski-dom6

U gradu je do nedavno jedino Gerontološki centar imao licencu za rad, čija je direktorka Zorica Vučković ukazivala i skretala pažnju na nelojalnu konkurenciju.

I Taxi Zrenjanin

“Što se nelegalnih ustanova tiče, ja sam do skoro imala informaciju da ih je više od 10 u Zrenjaninu i što je najstrašnije nekoliko takvih domova postoje gotovo 10-ak godina. Rade potpuno nelegalno i postavlja se pitanje kako to država dopušta”, kaže Vučković.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Objašnjava da nema ništa protiv postojanja legalnih ustanova, budući da smo nacija koja je sve starija.

“Trebalo bi s obzirom na broj strih lica da svako od nas ima neko svoje mesto i da konkurencija predstavlja kvalitet smeštaja i usluge koja se pruža starim lica. Stoji to da je, bez obzira i na demogrfsku strukturu, finansijska situacija naših građana jako loša. Moja iskustva su da porodica srodnika smešta u dom tek kada je prinuđena, kada je zdravstveno stanje njihovih roditelja tako da zaista više ne mogu da brinu o njima i da im treba baš stručna pomoć i nega. Ponavljam protiv legalnih zaista nemam ništa protiv, čak šta više cilj je da međusobno sarađujemo i razmenjujemo iskustva i da se naši korisnici na neki način i druže, ali kada ćemo stići do te tačke ja ne znam”, dodaje Vučković.

Zorica Vučković

Zorica Vučković

Kvalitet usluge trebalo bi da bude najvažniji uslov prilikom odabira ustanove, budući da bi korisnici doma tu trebalo da se osećaju kao kod kuće. Pa i više od toga, jer bi osim smeštaja i hrane, na raspolaganju trebalo da im budu i brojni drugi sadržaji.

“Cenovno oni nama nisu konkurencija, privatni domovi nisu jeftiniji od nas. Reč je o tome da rodbina bira privatne domove iz razloga što im je lakši smeštaj, jer ne moraju da prikupljaju određenu dokumentaciju koju država zahteva prilikom smeštaja u domove čiji je ona osnivač. Često neko preko noći odluči da će sutra, iz ovog ili onog razloga, da smesti nekog svog u dom. I mene često zovu – je li možemo sutra da dovedemo roditelja. Pa ne možete sutra, sutra možete da krenete da prikupite svu tu dokumentciju i odete u Centar za socijalni rad, jer je to uputni organ i tek kad završite to možete da pričate sa nama o smeštaju”, kaže direktorka Gerontološkog centra.

Kako čitava procedura ponekad zna da traje i do 10-ak dana, možda je upravo to glavni razlog što se ljudi odlučuju da roditelje ili srodnike smeštaju čak i u nelegalne privatne domove.

“Idu linijom manjeg otpora – lakše im je, ne moraju da sakupljaju te papire i onda i ne pitaju za ostale uslove u domu. Naši korisnici dobijaju široku lepezu usluga počev od stanovanja, ishrane, usluge pranja veša, medicinskih usluga – mi imamo dva lekara opšte prakse, šest lekara konsultanata sa kojima sarađujemo, usluge nege – imamo više od 20 medincinskih sestara. Tu su usluge socijalne zaštite, psihološka pomoć, radna i fiziotereapija. Nudimo im i jedno vrlo sadržajno organizovanje slobodnog vremena – raznorazne kulturno-zabavne aktivnosti . U nelegalnim domovima toga nema, oni uglavnom leže i nemaju ništa drugo sem nege”, dodaje Vučković.

Kapacitet Gerontološkog centra je 300 korisnika.  U ovom trenutku u njemu se nalazi njih 270. Sobe su od jednokrevetnih do četvorokrevetnih, a cena smeštaja mesečno iznosi od 30 do 40 hiljada dinara, zavisno od kategorije korisnika i sobe. Na odeljenju za demenciju i za potpuno zavisna nepokretna lica, kao i u komfornijem smeštaju, gde su jednokvetne i dvokrevetne sobe, ponekad se formiraju liste čekanja. Hrana se priprema u samom domu, a u odabiru jela učestvuju glavni kuvar, medicinsko osoblje i predstavnik korisnika, budući da se vodi računa i o željama korisnika, ali i o tome da obroci budu zdravi.

gerontoloski-dom1

Korisnici zadovoljni uslugom u Gerontološkom centru

Dok sa direktorkom idemo u obilazak doma, nailazimo na vidno raspoložene korisnike. Pojedini sede i pričaju, pojedini igraju šah ili domine, a neki su u sobi za radnu terapiju.

“Odlično mi je. Bolje mi ne može biti. Nikada tako lepo nisam živeo u svom životu. Imam jednokrevetnu sobu, vodomat, sad i klimu, ništa mi više ne treba. Družimo se, idemo na izlete, igram domine ponekad naveče da nam lakše dođe10 sati”, kaže Đorđe Popović.

“Ovde sam 2 i po godine zato što sam ostala sama. Zadovoljna sam i životnim uslovima, a i kulturno-zabavno-društveni život je na nivou. Ja sam se utrpala u mnoge sekcije, uključila sam se u hor, gde mogu da pevam – da zevam, onda sam tu pod uticajem naše terapeutkinje Brigite počela da pišem pesme, nisam ni znala da to mogu. Ove godine, sad da se pohvalim, dobila sam drugu nagradu u Rumi. Počela sam i da radim neke slike sa tehnikom slame, kao što rade one čuvene Subotičanke, no ne mogu njih dostići, ja sam početnik. Sad vezem jednu kuvaricu na kojoj nema šporeta, nego žena sedi i čita knjigu. Zadovoljna sam, družim se, čitam knjige. Ispunjen mi je život”, kaže Pava Martinović, čiju pesmu možete da pročitate na kraju teksta.

gerontoloski-dom5

gerontoloski-dom2

gerontoloski-dom3

gerontoloski-dom4

Radni terapeut Gerontološkog centra Brigita Međo ističe da joj je zadovoljstvo i da je privilegija to što radi sa ljudima koji imaju bogato životno iskustvo. Smatra da svako od njih ima neki specifičan dar.

“Izlažemo radove korisnika u ustanovi i izvan nje kako u našem gradu, tako i u drugim gradovima. Prave se samostalne i grupne izložbe iz primenjene i likovne umetnosti. Poslednja izložba je bila u Smederevu. To nisu prodajne izložbe, radovi se nalaze u ustanovi, po hodnicima, po sobama, gde god da odete videćete te radove. Oni se između ostalog rade i da ulepšaju životni i radni prostor u domu. Svi se čuvaju i tako se stvara legat ljudi koji žive i rade, ustvari stvaraju u ovoj ustanovi. Kada su u pitanju drugi vidovi stvaralaštva kao što je na primer literarno tj. poezija pratimo i te manifestacije i učestvujemo na njima”, objašnjava Brigita.

Malo niže niz hodnik srećemo baka Milku, koja provetrava svoju jednokrevetnu sobu, jer je upravo opeglala svoje stvari.

“Meni je dobro, ne znam za ostale, ali ja bih lagala, grešila bih dušu da kažem da nije dobro. Ljubazni su svi, još za ove 4 godine, koliko sam ovde, nisam osetila da je neko bio grub prema meni. Verujem da je svima bolje nego kod kuće, jer su kući smetali ili deci ili unucima ili ovom ili onom i onda normalno skloniš se i super je. Ja se često i šalim, prođem i kažem hajde babe da nađemo neke dede i da pravimo prelo. Kažu ajme meni, a šta će mi to. Ima tu – druže se, igraju domine, karte, šah, ne znam do koliko sati. Ja ne mogu duže od 10 sati, pogledam seriju i legnem”, priča nam s osmehom Milka Živkov.

gerontoloski-dom

Put do licence težak, ali ne i nesavladiv

U poslednje vreme inspektori su sve češće na terenu i po pritužbama kontrolišu rad ustanova za smeštaj starih i odraslih. Da je dobro što se u ovu oblast uvodi red slaže se i Jelena Starčević, direktorka doma za odrasla i starija lica “Starčević”, jednog od dva privatna doma u Zrenjaninu koji su ove godine dobili licencu za rad. Kaže da put do nje nije bio nimalo lak. Trebalo je nekoliko godina da se ispune svi zahtevi i uslovi koje je propisalo resorno ministarstvo.

gerontoloski-dom-starcevic

“Mama i tata su počeli da se bave ovim poslom pre 8 godina i od početka je bilo u najavi da ćemo jednog dana to i da licenciramo, s obzirom da je to veoma komplikovano. Mi smo tada postojali kao uduženje penzionera, jer je tada to moglo tako da funkcioniše. Međutim, 2012. smo bili u ministarstvu u Beogradu i od načelnice smo dobili uslove šta sve moramo da ispunimo da bismo dobili licencu. Tada je počela gradnja, adaptacija objekta. Prvo je bilo potrebno ceo objekat građevinski urediti da bi to bilo funkcionalno za korisnike i naravno za radnike, da bi mogli da cirkulišu i obavljaju posao”, priseća se Jelena.

Kaže da je tačno propisano koliko prostorija mora da bude u domu u zavisnosti od kapacitata, ali i kako one treba da izgledaju.

“Tu su sobe, prihvatna kuhinja, na naš broj korisnika moramo da imamo dva kupatila, jedan toalet za sestre, garderoba za sestre, ambulanta gde će se davati terapija je opet posebna prostorija, kancelarija za socijanog radnika… Sve je to mnoštvo prostorija koje moraju da budu zasebne, koje tačno imaju određeno šta sve od nameštaja treba da stoji u njima. Odmah smo gledali da uredimo i ovaj park u dvorištu, moram da kažem da je uređenje trajalo dve godine, kako bismo korisnicima ponudili najbolje, jer je to njima veoma bitno. Tokom letnjeg perioda oni izađu ujutru i ko može čitav dan je napolju. Nakon toga smo radili još jednu od većih i težih, mogu slobodno da kažem i najtežih stvari – to je dobijanje protivpožarne dozvole. Dugo se čeka. Šest, sedam meseci smo radili samo na kopanju dvorišta zbog hidranata spoljnih, unutrašnjih, gromobrana… Ceo proces dobijanja licence trajao je 4 godine”, objašnjava Jelena, ali dodaje da su sve vreme imali dobru saradnju sa resornim ministarstvom.

gerontoloski-dom-starcevic1

“Zaista su nam izlazili u susret. Ja sam mnogo puta zvala, pitala sve što mi nije bilo jasno, npr. koliko da bude razmak između stvari u prstoriji. Stvarno su odgovarali na sva pitanja uvek i navodili me šta da radim. Napravili smo objekat koji ne liči na bolnicu, ima mnogo slika, sve je uređeno u moderno-starinskom stilu. Ima stilskog nameštaja, sve je u bojama, zidovi nisu beli, nije sterilno. Ima i mnogo cveća”, kaže Jelena.

Kapacitet ovog doma je, za sada, 14 osoba, ali je u planu da se u budućnosti proširi, jer već poseduju građevinsku dozvolu za dodatnih 100 kvadrata.

“Sve je popunjeno.  Veliko je interesovanje za smeštaj. Ranije je bilo nikako nemoj u dom. To je nekako bilo sramota. Sada je sve manje ljudi koji mogu da rade da bi zaradili pare i da brinu o roditeljima. Dom je sada postao potreba. Kada roditelja dovedete u ovakav dom onda ste vi bezbrižni jer je ovde mirišljavo, čisto, dobro se hrane, imaju negu, stučno osoblje brine o njima i onda nemate tu brigu kao kada ste ih ostavili same kod kuće. Mislim da će sve više ljudi tako razmišljati. Oni su svi dobrovoljno ovde. Druže se. Kada završe ručak ili večeru sede još sat u trpezariji i pričaju. To su njihove priče iz mladosti. To su vršnjaci i sagovornici. Generacija. Mi u brzini retko imamo vremena da bake ili deke slušamo sat vremena o tome kako je bilo u njihovo vreme.  Ovde igraju domine, gledaju serije, tenis… Najbitnije je da mi njima napravimo da im bude što zanimljivije kako bi im bilo lepo”, objašnjava Jelena.

U ovom domu smeštaj mesečno košta od 40 do 45 hiljada dinara, zavisno od potreba korisnika. Na raspolaganju su im medicinske sestre, negovateljice, socijalni radnik, a tu su i higijeničarka i serverka. Dom ima potpisan ugovor sa poliklinikom čiji lekari izlaze na teren kada god ih pozovu.  Takođe, sklopljen je ugovor i sa restoranom koji ima hasap sertifikat, a koji im priprema i dostavlja ručak. Doručak, večeru i užine spremaju se u samom domu.

“Za užine imaju obično kolač i voće, a doručak i večera su po izboru. Jelovnik se pravi po dogovoru, jer oni zanju ko šta sme da jede. Naravno da ne možemo za svakoga da pravimo poseban ručak, ali uvek se dogovorimo šta će biti, zato što uvek nagoveste šta bi voleli i šta dugo nisu jeli”, priča Jelena.

gerontoloski-dom-starcevic2

Slaže se sa direktorkom Gerontološkog centra da bi ovakve ustanove trebalo više da sarađuju, da je veoma važno da se sistem uvodi u red i da se unapređuju usluge koju pružaju korisnicima.

“Vidi se da ne može da se funkcioniše bez licence. Ako smo mi to odradili znači da može i da svako, ko planira ovim da se bavi, to treba da uradi. Što nas više bude biće nam lakše, sarađivaćemo i ja sam uvek za zdravu konkurenciju”, dodaje.

Za kontrolu domova zadužena samo tri inspektora

U Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova objašnjavaju da domove u čitavoj Vojvodini kontrolišu tri inspektora. Oni postupaju po prijavama i utvrđuju da li se radi o registrovanom ili ilegalnom objektu. Ukoliko otkriju nelegalni objekat, donose rešenje o zabrani rada i iseljenju korisnika u roku od najduže 30 dana, obaveštavaju Centar za socijalni rad i ostale inspekcije, a zatim se podnose krivične prijave. Prekršajne kazne su od 200 hiljada do milion dinara, a krivične do dve godine zatvora.

Ipak, i pored malog broja inspektora u toku prošle godine u Vojvodini je izvršeno 174 nadzora, od kojih 89 nad neregistrovanim domovima. Doneto je 65 rešenja o zabrani rada, podneto po 14 krivičnih i prekršajnih prijava, kao i 6 prijava za privredni prestup.

U Zrenjaninu je u istom periodu zabranjen rad u 14 objekata u kojima se ilegalno pružala usluga domskog smeštaja. U pojedinim objektima se postupalo u saradnji sa MUP-om i Osnovnim javnim tužilaštvom i svi krivični postupci su u toku.

Problem je što je precizne podatke o broju nelegalnih domova za stare i odrasle osobe teško utvrditi, jer su mnogi registrovani kao privredna društva, udruženja, dnevni boravci za stare ili pansioni.

Jedna od pesama Pavke Martinović, korisnika Gerontološkog centra u Zrenjaninu, koja je u toj ustanovi otkrila ovaj talenat i nedavno počela da piše poeziju

SUMRAK

Ja sa moje terase sve vidim.

Vidim kako sumrak grad grli.

Samo se vodotoranj otima i još se ne da.

Viši je od svih u gradu i s visoka

on u sumrak gleda.

 

Da li će sumrak grad po redu da ušuška

i prekrije da brže laki san usni?

Čini sumrak sve kako treba,

ušuškava zgrade redom.

Manje, zatim sve veće i veće.

Više od polovine grada zahvatio je

pravi mrak.

A na vodotornju, poslednji sprat zapadno

još je rumeni trak.

 

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh