I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Walter brani Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Kulturni centar „Svetozar Marković“ velikim godišnjim koncertom obeležava 15 godina postojanja

i love zrenjanin tv

Već 15 godina Kulturni centar Svetozar Marković trudi se da od zaborava sačuva običaje, tradiciju, izvorne igre i pesme. Ovaj centar broji 70-ak članova koji su podeljeni u tri kategorije – folklorno zabavište, izvođački ansambl i veterani. Deo njihovog programa biće predstavljen na velikom godišnjem koncertu koji se održava 1. juna od 19 sati u pozorištu Toša Jovanović. O tome koliko je interesovanje za folklor, tradiciju i običaje, pre svega, kod dece, ali i omladine na jednoj od poslednjih proba pred nastup, razgovarali smo sa članovima KC Svetozar Marković.

Izvođači KC Svetozar Marković

Iako je njihova misija da se tradicionalne igre i pesme, kao i običaji ne zaborave, u svom nazivu nemaju odrednicu Kulturno-umetničko društvo.

“Kulturni centar Svetozar Marković osnovan je na temeljima vojnog Kulturno-umetničkog društva 2003. godine. 2012. smo promenili naziv sa KUD na KC, jer smo, kada se raspao garnizon, izašli iz njihovih prostorija i morali smo da se preregistrujemo, da imamo drugačiji naziv. Ovo je 15-ta godina kako Svetozar Marković radi. Imamo izvođački i veteranski ansambl i folklorno zabavište koji zajedno broje 70-ak članova“, objašnjava Boško Šerbula, direktor KC Svetozar Marković.

I-Taxi

“Najveći odziv i interesovanje za folklor ima najmlađa grupa tj. folklorno zabavište. Kada je reč o grupi za decu od prvog do osmog razreda osnovne škole, ona trenutno ne radi, jer je interesovanje i odziv ove dece bio jako mali, pa nismo mogli da oformimo grupu. Nadam se da će se od septembra nešto tu promeniti. I kod veterana je odziv slabiji, mada postoji interesovanje. Ali, ljudi imaju obaveze, rade, pa ne mogu uvek da usklade svoje obaveze sa probama. Ipak, uspevamo tu grupu nekako da održimo. U izvođačima imamo 12 igračkih parova, od kojih su 10 fiksni parovi“, dodaje naš sagovornik.

Osnovci nemaju dovoljno informacija o tome šta je zapravo folklor

Slabo interesovanje školske dece za izvorne igre i pesme posledica je nedovoljnog znanja o tome šta je zapravo folklor.

„Mislim da je problem što deca školskog uzrasta ne igraju više folklor to što nemaju dovoljno informacija o tome. Stav mnogih roditelja je da je za decu bolje da treniraju nešto drugo, nego folklor. Ali, to je već stvar kućnog vaspitanja. Deca sama nemaju priliku i mogućnost da vide nastupe i kako probe izgledaju. Neko mora da ih uputi u to. Obično su deca ovog uzrasta koja se prijavljuju za folklor ustvari deca čiji su roditelji bili igrači. Generalno, roditelji će pre da odvoje novac za neki sport i da plaćaju mesečnu članarinu 2.000, 3.000, 4.000 dinara nego što će upisati dete na folklor. Ja ne kažem da deca ne treba da se bave sportom, ali treba znati da i folklor i te kako može da im pomogne u razvoju. Naša članarina je simbolična, 500 dinara mesečno“, kaže Šerbula.

„Folklorom se prvo dobija ispravan stav u smislu ispravljanja kičme i ravnih stopala. Zatim ispravljaju se noge kod onih imaju krive noge, jer se ovde uči pravilno hodanje. Na folkloru se uče još i lepo ponašanje, govor, uspostavljanje komunikacije kroz druženje… Sve se to lakše savladava uz pesmu i igru, ali i kroz rad sa pedagozima koje ovde imamo. Ovde se uči i scenski nastup. Igrači stiču znanja o običajima i tradiciji raznih naroda. Dosta se uči o nošnjama. Jedno vreme smo imali i radionicu u kojoj su deca imala priliku da sama nešto izvezu, prišiju. Te radove smo izlagali na izložbama, nakon čega su ih deca nosila kućama kao uspomenu. Interesovnje je bilo jako veliko. Sva deca koja su igrala su učestvovala na radionici, kao i deca koja su bila na narodnoj tradiciji, što je bila posebna grupa”, dodaje naš sagovornik.

Skoro svako selo u Srbiji ima svoje specifične običaje, igre, pesme, nošnju…

Folklor pruža mogućnost da se uči o različitim etnokoreografskim oblastima.

„Osnovno što je za Vojvodinu su Banat, Srem i Bačka. Tu su centralna, istočna, južna Srbija, kosovski region… To bi moglo u beskraj da se nabraja, jer je to u poslednje vreme dosta istraženo. Tako da imamo malterne razlike u običajima od sela do sela. Osnova kod mnogih koji su na istom području jeste ista, ali se razlikuju po određenim detaljima. Mi sada završavamo istraživanje centralnog Zrenjanina i devet naseljenih mesta u okolini. Tu bi svako selo moglo da ima svoju nošnju. Mnogo je nacija koje su ovuda prolazile i svaka je ostavila neki trag u kulturi, običajima, tradiciji ljudi koji žive na ovim prostorima. Mi možemo da se pohvalimo tim bogatim nasleđem“, kaže Šerbula.

Godišnji koncert KC Svetozar Marković

KC Svetozar Marković svake godine održava veliki koncert na kojem publici prikazuje deo repertoara.

„Koreografije i repertoar se stalno menjaju. Za godišnji koncert sa izvođačkim ansamblom smo spremili igre iz Banata, Podgolije, Dimitrovgrada i svadbene običaje iz Brusa. Deca će izvoditi igre iz Srema i iz Bele Krajine. Koncert je 1. juna od 19 sati na velikoj sceni pozorišta Toša Jovanović. Cena ulaznica je 200 dinara. Na ovom, jubilarnom 15-om godišnjem koncertu će osim naših članova učestvovati i naši prijatelji iz KUD-a Prelo iz Čuruga , Udruženje Moja Sosa iz Zrenjanina i učenici iz Doma učenika srednjih škola Angelina Kojić Gina“, objašnjava naš sagovornik.

Uspeh folklorne sekcije učenika iz Doma Angelina Kojić Gina

Učenici srednjih škola iz Doma učenika Angelina Kojić Gina, a sa kojima radi umetnički direktor KC Svetozar Marković, ove godine su ostvarili i te kako zapažene rezultete.

„Folklorna sekcija pri Domu učenika Angelina Kojić Gina pobedila je na pokrajinskom takmičenju. Oni su prvi put nakon 12 godina sa trona skinuli igrače iz društva Brankovo kolo iz Novog Sada. Nakon toga učestvovali su i na republičkom takmičenju u Kraljevu gde su, takođe, osvojili prvo mesto. I tu je dugo godina jedno društvo bilo neprikosnoveno. Znači prvi put se ove godine dogodilo da su učenici, stanari doma učenika iz Zrenjanina osvojili tako značajna priznanja. Oni su tada nastupali sa vlaškim igrama“, ističe Šerbula.

Ko i kako smišlja koreografiju za folklor?

Osmisliti koreografiju i nastup nije nimalo lak posao.

„Moj posao je da organizujem probe, da pravim koreografije, smišljam celokupne nastupe… Ovim poslom se bavim pet godina. Pre nego što sam postao umetnički direktor igrao sam folklor, a sa 18 godina me je to malo više zainteresovalo. To je jako zahtevno, ali ako to volite onda vam ništa nije teško. Pogotovo kada na kraju vidite rezultat, a to je uspešan nastup. Folklor morate da volite. Meni je to sada i posao i ljubav. Evo, ja sam mediinski tehničar i radim u zrenjaninskoj bolnici. To je rad po smenama, pa i pored toga što često nemam mnogo slobodnog vremena, uvek pronalazim vreme za folklor“, kaže Aleksa Šerbula, umetnički rukovodilac izvođačkog ansambla KC Svetozar Marković.

„Da bih napravio jednu koreografiju prvo moram da istražim oblast kojoj ona pripada. I to od igara, pesama, tradicije do običaja tog naroda. Razlikuju se stilovi pevanja, igranja, tipovi nošnji… To sve treba složiti u jedan paket. Do tih podataka možemo da dođemo ako sami odradimo istraživanje, što je mnogo teže i komplikovanije. Pogotovo u današnje vreme, jer vi morate da imate i ljude koji će obići određenu oblast i finansije za to. Tamo treba pronaći ljude, razgovarati sa njima, prikupiti informacije i sve to kasnije dobro obraditi. Mnogo lakše je kada se uzmu već pripremljeni materijali koje je neko uradio, pa ih prezentuje na seminarima, edukacijama“ , dodaje naš sagovornik.

U zavisnosti od toga koliko je neki nastup zahtevan zavisi i koliko je vremena potrebno da se on pripremi.

„Recimo meni je za koreografiju Dimitrovgrad trebalo tri sata da je napravim zato što mi je nekako najviše prijala ta igra. Sa druge strane za Bukovicu mi je trebalo mesec dana“, kaže umetnički direktor KC Svetozar Marković.

Folklor je način života

Čini se da onaj ko jednom zaigra folklor, ceo život ostaje vezan za igru i pesmu.

„Folklor igram 14 godina. Još sam se u zabavištu zaintesovala za tradicionalne igre i pesme. Ovde mi se najviše sviđta to što smo svi kao porodica. Mnoga društva nisu kao Svetozar Marković. Mi smo svi kao jedno. Kada igram, zaboravim sve ono što me je opterećivalo čitav dan. Kad dođem na probu iza sebe ostavljam sav stres, sve probleme, fokusiram se samo na igru i to mi pomaže da „napunim baterije“. Ovo mi je kao neki „izduvni ventil“, nakon čega se osećam mnogo, mnogo bolje. Ja zaista obožavam da igram. Verujem da ću igrati folklor dokle god to budem mogla“, objašnjava Ivana Kovačević, 19 godina..

„Kao mali sam počeo da igram folklor. Mama me je upisala na sekciju i to sam zavoleo, tako da igram već 11 godina. Najviše mi se dopada atmosfera koja ovde vlada, kako za vreme probe, tako i posle nje. Za mene nema lepšeg osećaja od trenutka kada izađete na scenu i vidite brojnu publiku koja je došla da vidi vaš nastup. Najomiljenije su mi vlaške igre, jer su najenergičnije“, kaže sedamnaestogodišnji Vuk Trifić.

„Folklorom se bavim 10 godina. Mislim da me je folklor možda i malo kasno zainteresovao i sada mi je žao što nisam još ranije počeo da igram i pevam. Bio sam osnovna škola kada sam krenuo na folklor. Da sam to video pre, pre bih se opredelio za folklor. Ovde je jedan poseban život. Dosta mi znači i u školi i u privatnom životu. Pozitivne strane folklora su druženja, putovanja, prve ljubavi… Ovde rešavamo sve probeme zajednički. Mi smo jedna velika porodica i sve funkcioniše kao švajcarski sat. Ko god da ima problem, mi ga zajednički rešavamo“, ističe Miloš Aćimović, asistent umetničkog rukovodioca KC Svetozar Marković.

Sa decom se istovremeno i najteže i najlepše radi

„Moj posao je da asistiram pri porobama folklora kako u dečjoj grupi, tako i kod izvođačkog ansambla i veterana. Najteže je raditi sa decom, jer morate da pridobijete njihovu pažnju. Ponekad se dešva da se novi članovi uplaše na početku, pa morate da ih opustite. Kada to uspete onda sve ide lako. Iako je najteže, možda je i najlepše raditi sa decom. Oni uvek tačno znaju da ti kažu šta žele, šta im se sviđa, a šta ne. Kada nešto ne žele da izvode, onda moramo malo da se ubeđujemo, da radimo i ono što oni vole tako da na kraju ipak odradimo probu kako treba. Ja sam muškarac, pa mi se čini da me dečaci lakše prihvataju. Ali, vole me i devojčice. Najlakše mi je da radim sa izvođačima, jer je to moja genracija, razumemo se, zajedno smo dugo godina“, dodaje naš sagovornik.

folklorno zabavište KC Svetozar Marković

Nikada nije rano da se dete zainteresuje za folklor, kažu oni koji se njime bave.

„Ja radim u vrtiću Bambi kao vaspitač i vodim folklorno zabavište u KC Svetozar Marković. Mi smo radili prezentacije folklora po vrtićima i onda se pokazalo da su deca zainteresovana za folklor. Folklorno zabavište broji 30 mališana. Kada je startovalo ovo zabavište deca su bila oduševljena, pričala su o tome pa su povlačili jedni druge da dolaze da igraju i pevaju. Možemo da se pohvalimo da se nijedno dete za godinu dana nije ispisalo. Lepo nam je svima, družimo se… Naše probe su veoma sadržajne i deca često ne žele da pravimo pauze. Dok je tako, znači da im je jako interesantno. Sve radimo kroz igru i zabavu. Uvek poštujemo dečja interesovanja i probe prilagođavamo njima. Postoje pesme i igre koje svaku probu moramo da odradimo, jer je to nešto što im se sviđa“, kaže Aleksandra Miolski.

„Prvo smo učili šta je levo, šta desno, a sada izvodimo igre iz Srema i Bele Krajine“

„Folklorno zabavište okuplja decu od 3 do 5 godina. Zato su i koreografije koje radimo laganije i prilagođene njihovom uzrastu. Moram da vam kažem da smo prvo morali da učimo koja je leva, a koja desna ruka, noga. Tek kad smo to savladali mogli smo da krenemo sa koreografijom. Sada igramo igre iz Srema i Bele Krajine. Svaka koreografija je propraćena i pesmom, tako da su ovde deca prvi put imala prilike da se sretnu sa tim izvornim pesmama. Pošto im je sve novo, onda im je to i interesantno. Uvek su puni utisaka nakon proba, tako da se dešava da i danima prepričavaju ono što smo radili“, dodaje naša sagovornica.

Šta su deca naučila na folkloru roditelji mogu da vide tek na koncertima.

„Roditelji ne prisustvuju probama, tako da imaju prilike da vide šta su deca naučila tek na nastupima. Mogu vam reći da su posle svakog nastupa njihovi komentari pozitivni i oduševljeni su time šta su deca naučila. Probe se održavaju u vrtiću Bambi na Bagljašu, tako da najviše dece imamo iz tog kraja, mada ima i onih koji dolaze iz drugih krajeva grada, jer smo prezentacije radili po svim vrtićima u Zrenjaninu. Uvek imamo više devojčica. U mlađoj grupi je sada 10-ak dečaka. Oni su veoma zaštitnički nastrojeni prema devočicama“, objašnjava Miolski.

„Deca su oduševljena i nošnjama. Mi ih učimo da se nošnja čuva. Znaju koja je nošnja iz koje oblasti. Objašnjeno im je šta čini jednu nošnju – kako mušku, tako i žensku. Bez obzira što su to deca, na probama se oni vrlo brzo zainteresuju ta to što radimo. Onda im sve objašnjavamo kao da su veliki kada je reč o nošnjama  i pesmama“, dodaje naša sagovornica.

Deca obožavaju igru i pesmu

Najmlađi su uvek najiskreniji kada je reč o onome šta vole, a šta ne vole. Čini se da mališani iz folklornog zabavišta nemaju zamerke na predavače i repertoar.

“Folklor igram godinu dana. Najviše mi se sviđa igra Palegraj. Ovde sam naučila da igram i da pevam pesme. Učili smo i delove nošnje. Jako mi se sviđa da nosim nošnju”, kaže Iva Kalmar, 5 godina.

“Na folklor sam došla pre godinu dana. I ja najviše volim da igram Pelegraj. Znam i da pevam dok igram. Kad nastupamo nosimo suknju, košulju, kecelju, jelek”, objašnjava četvorogodišnja Milica Petrović.

“Ovde mi se jako sviđa. Volim da pevam i da igram Dunje ranke. Drugari su jako dobri. Ja sam najmlađa i svi me čuvaju”, kaže trogodišnja Stana Ristić.

“Ja sam ovde jedna od starijih. Folklor igram godinu dana. Najviše mi se sviđa kad oblačimo suknjice od nošnje. Kad igramo moramo da imamo i pletenice. Ja jako volim pletenice. Baš mi je lepo ovde. Nema ništa da mi se ne sviđa. Najviše volim da pevam kruške, jabuke šljive. Drugari su super ovde, i dečaci i devojčice. Mi se puno družimo”, objašnjava Ivana Đurašević, 5,5 godina.

“Ovde mi se sviđaju nošnje. Volim da igram i da pevam pesmu Pade listak na livadu. Lepo mi je ovde sa drugarima. I moja mama Dina dolazi ovde. Ona nam svira flautu. I ona me je i dovela na folklor”, dodaje Iva Čarkić, 5,5 godina.

Novi upis dece od septembra

Probe folklora za decu održavaju se tokom školske godine.

„Deca imaju letnju pauzu, jer su oni još mali, pa preko leta nemamo probe u folklornom zabavištu. Znači kada se završi godina u vrtiću, tada i mi idemo na raspust. Od septembra krećemo ponovo. Opet ćemo imati prezentacije po vrtićima i nadamo se da ćemo imati i nove članove. Cilj nam je da od ove predškolske dece kasnije oformimo i grupu školaraca i da onda oni kroz vreme postanu i izvođači. Zaista bi bilo lepo da deca odrastaju uz folklor i prave vrednosti“, zaključuje za kraj razgovora Aleksandra Miolski.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh