Recepti su nasleđeni, usavršavani i nadograđivani. Slobodno sad mogu reći da su recepti moji i jednog dana kao takvi će ići u nasleđe. Uz druge sastojke obavezno je dodati i miks od 250 grama posvećenosti, 400 grama ljubavi, 300 grama mašte i prstohvat osmeha. U suštini bez ovih sastojaka nema kvalitetnih kolača, kaže Sandra Novaković, majstor za slatke i slane delikatese koja je svoj hobi pretvorila u posao.
Medenjaci, štrudle, kuglofi, starinski kolači u modernom ruhu, tako bismo u najkraćem mogli opisati delikatese koje priprema Sandra Novaković u svojoj kuhinji.
Za takve rukotvorine treba pre svega umeće, ali i mnogo ljubavi.
Kada ste počeli da pravite kolače? Uz baku i majku, igrajući se kao i većina devojčica, dok one pripremaju svoje specijalitete, ili ste kasnije sami otkrili da Vam to ide od ruke?
Nakon rođenja prvog deteta mnogo vremena sam provodila kod kuće. Dnevna rutina je ubrzo postala dosadna,bilo mi je potrebno da nešto radim pored kućnih poslova i podizanja deteta.Testo me je privlačilo, ruke u testu donosile su neki prijatni mir, a miris sveže pečenog testa je jedan od najlepših. Zanimali su me tradicionalni kolači, a kako sam iz Banata logično je bilo da pažnju usmerim na štrudle, slana testa, a kasnije i na medenjake.
Pretpostavljam da su ti ukusni zalogaji najpre bili degustirani u krugu porodice, prijatelja. A kako nešto što je umeće pripreme kolača postaje Vaš poslovni projekat? Kako i zašto ste se odlučili za to da svoje kuhinjske čarolije pretvorite u dodatno sredstvo za dopunu kućnog budžeta?
Prvi kolači su naravno bili veoma daleko od ovoga što sada radim, ali sam na njih veoma ponosna. Oni su osnova, temelj na kojem sam izgradila ovo danas. Recepti koje sam imala prošli su mnogo faza, izmena i nadogradnje. Lično nisam bila zadovoljna njima, znala sam da kolači mogu biti bolji. Osluškivala sam kritike meni dragih ljudi koji su probali sve što napravim i pokušavala doći do onog pravog recepta. Naravno da nije bilo lako. Bilo je neuspeha, razočarenja, ali sam radila to što volim i nije mi bilo teško da danima eksperimentišem. Sreća je da imam porodicu koja me podržava i razume moju želju. Oni su mnogo učinili da uspem u svojoj nameri. Mogu da kažem da sam uspela, jer sastaviti takve recepte koji moje kolače izdvajaju je zaista uspeh.
Kada bismo odlazili na druženja sa prijateljima, rođendane ili neke proslave ja bih nosila kolače. Takvi originalni darovi su mi bili lepši od neke kupljene stvari. Privlačili su pažnju ljudi. Neobični i atraktivni postali su tema za razgovor. Počela su raspitivanja za prve porudžbine.
Nakon toga se sve svelo na priču onih koji su jeli moje kolače i onih koji žele da ih probaju. To je bila najjača reklama, što se kaže od usta do usta. Počela sam svake nedelje da pravim za nekog kolače. U tom poslu sam se usavršavala i sa svakim novim sam se trudila da pokažem nešto bolje. Kolači su od porodične poslastice prerasli u posao kojim sam odlučila da se bavim.
Da li je to samo Vaš posao ili ste vremenom uključili druge članove porodice?
Ne mogu reći da je samo moj posao, mada sve na kolačima radim sama, ipak pored sebe imam jedan jak tim. Moja porodica podrškom i često dobrim savetom veliki je pomoćnik bez koga bih zaista teško mogla. Dve ćerke polako, kroz igru uče neke osnovne stvari o izradi kolača. Sigurna sam da će uz mene naučiti dosta i u dogledno vreme pokazati da mogu samostalno uraditi nešto od poverenog posla.
Šta je Vaš cilj u ovom poslu?
Stalno učenje i usavršavanje je cilj koji se osvaja iz dana u dan i opet je dovoljno daleko da bi se nastavilo iznova.
Vaši kolači su rekli bismo užitak za sva čula. Ne samo da su ukusni i mirisni, već su i praznik za oči. Svaki medenjak je prava slikarska minijatura. Otkud ideja za tako raznoliko ukrašavanje kolačića?
Oduvek sam volela lepe kolače,ukusne pre svega, ali i lepo ukrašene.Taj vizuelni doživljaj je meni veoma bitan ,verovatno sam zbog toga toliko i posvećena ukrašavanju. Svako od nas traži način da iskaže svoju kreativnost. U svakom poslu koji je ručni rad ona je neophodna, jednostavno to je neki licni pečat koji obeležava to što radite.
Ne volim „štancanje“, da radim uvek nesto isto bilo bi mi dosadno.Trudim se da nikad ne ponavljam ono što sam već radila.Jednostavno ručni rad daje potpunu slobodu i kreativnost, tu je lepota takvog rada. Kad ukrašavam medenjak prvo ga „složim“ u glavi, pa tek u toku rada dođem do tehnike kojom ću ga završiti. Nekad u izradi, stvari ne idu baš po planu, ali unikatan, lep medenjak se uvek dovede do finala.
Da li ste od onih domaćica koje čuvaju tajnu sastojaka, ili rado podelite recept sa drugima?
Volim da podelim recept,kao i da pročitam neki dobar recept koji neko podeli. Naravno da recepte koje koristim za posao ne mogu da podelim, ali uvek dam po neki savet kako da neki običan recept unaprede. Otkriću vam ovo: uz druge sastojke obavezno je dodati i miks od 250 grama posvećenosti, 400 grama ljubavi, 300 grama mašte i prstohvat osmeha. U suštini bez ovih sastojaka nema kvalitetnih kolača, uz osmeh zaključuje Sandra Novaković.
Foto: Dušica Dobrota, Nela Savičić
.gif)
.gif)
