Kronova bolest pripada skupu inflamatornih bolesti creva. Ona predstavlja hroničnu upalu prisutnu u digestivnom, odnosno traktu za varenje, i može se javiti celom dužinom – od usnog do analnog otvora. Iako se u Srbiji svake godine broj obolelih od ove bolesti povećava, veoma malo ljudi je informisano o njoj. O borbi protiv Kronove bolesti, o njenim uzrocima, posledicama, lečenju obolelih u Zrenjaninu, razgovarali smo sa dr Dušanom Slankamencem, internistom – gastroenterologom i rukovodiocem Sektora internističkih grana medicine u zrenjaninskoj bolnici.
Poslednjih desetak godina beleži se nagli porast obolelih od Kronove bolesti. U toku je formiranje registra pacijenata u Srbiji kojima je dijagnostikovano ovo oboljenje, te se očekuje da će sledeće godine biti poznat tačan broj obolelih.
– Pretpostvalja se da u našoj zemlji ima oko 5.000 obolelih od Kronove bolesti. Ona se najčešče javlja između 15. i 35. godine, ali se može javiti i u kasnijoj životnoj dobi. Situacija u Zrenjaninu je poput one u zapadnoj Evropi. Otprilike dva do tri nova pacijenta dijagnostikujemo godišnje, a ukupan broj obolelih je 10-20 puta veći od ovog. S obzirom na broj ljudi u regiji srednjeg Banata, to znači da imamo do 50 obolelih, kaže za portal I love Zrenjanin, dr Dušan Slankamenac.
Kronova bolest može biti oligosimptomatska, što znači da se može manifestovati samo nejasnom povišenom temperaturom koja traje mesecima, kada se pouzdano ne zna šta je razlog takvom stanju. Ti nespecifični simptomi i nedovoljno jasno ispoljena klinička slika, česti su razlozi kasnog postavljanja dijagnoze Kronove bolesti. Zbog toga, pacijenti u proseku i po godinu dana obilaze razne klinike i lekare dok im se ne postavi konačna dijagnoza.
– Da bi stvar bila još komplikovanija, postoje oblici Kronove bolesti koji daju ekstraintestinalne manifestacije, što znači da se ne pojavljuje ništa u vezi sa crevom – nema dijareje ni bolova u stomaku, nego se pojavljuju promene na koži, plavi modri čvorovi na potkolenici, upale dela oka, afte u ustima i jeziku. To sve stvara dodatnu dijagnostičku poteškoću, iako je ona danas dosta olakšana u odnosu na neke ranije godine, kaže dr Slankamenac.
Manifestovanje Kronove bolesti ogleda se u različitim fazama – postoje periodi pogoršanja i poboljšanja koji mogu biti kraći ili duži. Sa terapijom koja je za ovo oboljenje, ne postoji potpuno izlečenje, ali je puno novih lekova koji daju nove, izvanredne rezultate.
– Kada je bolest aktivna, onda je puno simptoma koji remete kvalitet života onih koji boluju od Kronove bolesti. Tipični simptomi ove bolesti su prolivi, odnosno vodenaste stolice bez primese krvi, mada mogu biti i sa njima, grčeviti bolovi u stomaku, telesno propadanje, gubitak telesne težine uz povišenu telesnu temperaturu. U poslednjih 10-15 godina otkriveno je desetak novih lekova koji su svi vrlo moćni u lečenju Kronove bolesti. Očekujemo, sa novim zamahom farmakoloških ispitivanja i otkrića novih lekova, da se možda u bližoj budućnosti nađe lek koji bi doveo do potpunog izlečenja.
Postoje dva načina lečenja Kronove bolesti – konvencionalno i lečenje biološkom terapijom. Konvencionalno lečenje uglavnom ne predstavlja finansijski problem pacijentima, ali ono biološkom terapijom koja predstavlja najnoviji i dosad najdelotvorniji vid lečenja zapaljenskih bolesti creva, je veoma skupo. Jedna biološka terapija može da košta i po nekoliko hiljada evra, a neophodno je da ih bude četiri ili pet.
– Kada su otkriveni kortikosteroidi (sintetički proizvedeni hormoni koji se koriste za lečenje različitih patoloških stanja), to je bilo revulcionarno otkriće. Oni, poput Niripana i Pronizona, spašavali su živote obolelih i predstavljali su veliku nadu za izlečenje. Nakon toga, otkriveni su sulfonamidski preparati koji su se zajedno sa kortikosteroidima pokazali kao efikasni. Otkriće imunosupresiva, lekova Imuran i Metotreksat dovodilo je do kompletne remisije bolesti, i sprečavanja mnogih komplikacija. Na kraju, otkriće biološke terapije dovelo je do totalnog zaceljenja malih rana na sluznici creva koji su karakteristične za Kronovu bolest. Bilo bi idealno kada bi svi mogli odmah da dobiju biološku terapiju, ali s obzirom cenu, to bi bilo jako skupo. Naš Republički fond za zdravstveno osiguranje ipak plaća i biološku terapiju, ali u određenim slučajevima. Kada bolest ne odgovori na konvencionalnu terapiju ili je ona ispoljila neželjena delovanja, formira se konzilijum stručnjaka koji se bave Kronovom bolešću, koji donosi odluku o dodeli biološke terapije. Biološkom terapijom bolesnici se mogu lečiti u Kliničkom centru Vojvodine, Kliničkom centru Srbije, VMA i Kliničko bolničkom centru Zvezdara.
Sa sigurnošću se ne zna zašto nastaje Kronova bolest. Ono što se zna, jeste činjenica da je u vezi sa genetikom. Genetskim ispitivanjem pronađeno je oko 70 gena koji utiču na pojavu ove bolesti, a verovatno da su mutacije na genima jedan od nosećih faktora njene povećane učestalosti.
– Pored genetike za koju se zna da je presudna, verovatno utiču i razna aero zagađenja koja inače dovode do mutacije gena. Ne znajući pravi uzrok, možemo samo da nagađamo. Kod Kronove bolesti se zna da unos velike količine rafiniranog šećera, odnosno slatkiša, deluje u korist bolesti i njenog javljanja. To se odnosi i na dugotrajno korišćenje hormonskih kontraceptiva kod ženskih osoba, pa čak i konzumiranje cigareta, pojašnjava dr Slankamenac.
Ova bolest dovodi do značajne promene stila života. Preporučuje se češće konzumiranje manjih obroka kako bi se štedelo crevo, hrana biljnog porekla više nego mesnog, prestanak pušenja, izbegavanje slatkiša.
– Ljudi ne znaju puno o ovoj bolesti, a verovatno da u periodu dok se ne postavi dijagnoza, oni mogu pomisliti da je neko umišljeni bolesnik. Kod nas postoje društva za Kronovu bolest. Preko njih se oboleli brzo informišu što je od velike koristi, da čovek dobije više želje za lečenjem, da ne gubi nadu, jer su simptomi veoma neprijatni i remete kvalitet života. Sa dobrim lečenjem i dobrim okruženjem, bolesnici će se osećati dobro, i kvalitet njihovog života je bolji, a lekovi koji se koriste u svetu, dostupni su i našim pacijentima, zaključio je dr Slankamenac.