Krojači i obućari su zanimanja koja još uvek opstaju u ovim kriznim vremenima. Posetili smo dve radnje, krojačku i obućarsku kako bismo saznali kakva je trenutna situacija i da li ljudi dolaze i šta traže.
– Krojače su uništili Kinezi i Sekond hend šopovi, kontejnerska roba koju oni bacaju a mi oblačimo, počinje priču Zoran Isakov, krojač i vlasnik krojačke radnje u Zrenjaninu.
Od njega saznajemo i to da ljudi sve ređe dolaze kod krojača a uglavnom su to poravke, kako on kaže, sve izmučeno i ishabano.
– Nova odeća se retko šije i to su uglavnom oni koji drže do sebe. Tu su i svi koji su mimo standarda i oni što ne mogu da nađu broj, nastavlja Isakov.
Dodaje i to da je morao da prilagodi cene opštoj nemaštini, a bez obzira na to posta je mala.
– Donose mi svašta, od krpljenja do menjanja cibzara. Evo pogledajte žena mi je donela jednu jaknu da joj zašijem dugmad, prosto ne znam kako to da joj naplatim, jada se on.
Slična iskustva ima i jedna krojačica koja radi u kućnim uslovima. Kaže da su uglavnom žene te koje dolaze i smiššljaju šta bi mogle da odrade od starih stvari, dok se retko odlučuju za neke modele iz modnih časopisa. U šali dodaje i to da još samo nije šila donji veš, jer radi sve, od odeće preko zavesa do jastučića…
– Kod šnajderke retko idem u poslednje vreme. Uglavnom nosim na korekciju stvari i dda menjam cibzare kad zatreba, govori Vesna Nikolić.
Situacija kod obućara je negde približna ovoj.
– Ima mušterija. Najčešće mi donose žensku obuću, čizmice i cipele. U poslednje vreme kvalitet obuće je izuzetno loš, donesu ih na popravku već i posle tri dana, kaže Danijel Lazarević, obućar i vlasnik radnje u centru grada. On je je završio obućarsku školu i voli svoj posao. Dok razgovaramo u radnju ulazi mušterija i sa vrata počne da mu se obraća rečima:
– Vama ne treba reklama. Odlično ste odradili i cipele za mene i mog sina. Saznajemo da se zove Jelica Nićetin i da je po treći put, sa novom obućom za popravku došla u ovu skromnu radnju sa starim mašinama i opremom i mirisom lepka.
Činjenično stanje je da se ljudi snalaze kako znaju i umeju u verenu i situaciji, kao i to da su očigledno neke druge stvari tipa prežiljavanja postale prioritet.