I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Košarkaši rekreativci donirali školi u Banatskom Dvoru košarkaške obruče

Desetak rekreativaca košarkaša koji se jednom nedeljno okupljaju da igraju košarku u sali osnovne škole u Banatskom Dvoru, nedavno su donirali školi obruče za koševe. Na taj način, kažu, hteli su da pokažu svoju zahvalnost za to što im škola ustupa prostor za igru. O tome šta za njih znači košarka, odakle ideja za donaciju sprava i šta planiraju u narednom periodu, govorili su za naš portal košarkaši rekreativci Igor Stankov i Igor Adžaip.

Svakog petka uveče, rekreativce košarkaše koji su nekada živeli u Žitištu i okolini, moguće je naći u osnovnoj školi u Banatskom Dvoru.

“Više od 10 godina unazad, mislim da ima i 15 godina kako imamo stalni termin za rekreaciju. Naša ekipa broji desetak članova. Ovo okupljanje je jedan vid našeg druženja. Sve je počelo sasvim spontano. Nismo mogli da igramo u jednoj sali u kojoj smo planirali, pa je jedan naš drugar predložio da idemo u salu škole u Banatskom Dvoru. Zamolili smo rukovodstvo škole da nam izađu u susret, da nam daju taj neki termin da igramo košarku. U školi su imali razumevanja za nas i dobili smo salu na korišćenje. Jedno vreme smo išli dva puta nedeljno na rekreaciju. Ali, zbog obaveza i udaljenosti pojedinih igrača, sada se rekreiramo jednom nedeljno”, počinje priču Igor Stankov.

I Taxi Zrenjanin

Košarka kao vid opuštanja od svakodnevnih obaveza

„Rekreacija je način da se razmeni pozitivna energija kroz sport, druženje, fizičku kulturu i da se nakon svakodnevnih obaveza koje svi imamo, vidimo i opustimo. Uglavnom, nakon što odigramo taj basket, odemo na piće gde rezimiramo šta smo i kako smo odrigrali to veče. To je zaista lepih dva sata koje provodimo zajedno. Mi smo jedna od generacija koja se na taj način druži. Igramo košarku. Nastavili smo nešto što naši stariji drugari rade decenijama. Postoji, znači, još jedna ekipa koja se druži na isti ovaj način dosta dugo. Mi smo se ugledali na njih, a nadamo se da će se jednog dana i neki novi klinci ugledati na nas. I da će nakon završetka te neke aktivne sportske karijere nastaviti da se druže kroz rekreaciju”, kaže Igor Adažip.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Nekada su igrali fudbal, bavili se borilačkim veštinama…

Košarkaši rekreativci su u mlađim danima bili aktivni sportisti. Neki od njih, pre ovih druženja, nisu igrali košarku.

“Ova ekipa je skup različitih sportista. Ja sam aktivno trenirao fudbal, ali nakon što sam napustio ovaj sport, ne znam da li sam još nekoliko puta posle odigrao neku fudbalsku utakmicu. Košarku sam kratko trenirao, ali dovoljno dugo da je zavolim. Isključivo se rekreiram kroz košarku. U ekipi ima i ljudi koji se bave borilačkim sportovima i košarkaša. Ta košarka nam je najmanji zajednički sadržalac. Mi ne gledamo tu ko igra bolje, ko lošije, ko je bio aktivan košarkaš, a ko je samo rekreativac. Važno je da se družimo, da to održavamo. I da imamo taj kontinuitet u igranju”, objašnjava Adžaip.

“Kontinuiran rad i uspesi koje postiže naš košarkaški klub „Sveti Đorđe“ je nešto što inspiriše, kako nove generacije dece koja počinju da treniraju košarku, tako i nas rekreativce koji smo vezani za taj klub. Nadamo se da će ono što mi radimo inspirisati generacije koje prestanu sa aktivnim igranjem, da nastave da se druže kao što su nas inspirisali naši drugari Stevica i Duško Kočalka, Dušan Bokun, Nikola Pešut, Predrag Ugrenović i drugi”, dodaje naš sagovornik.

Drugarstva su vremenom prerasla u kumstva

Nekada su bili samo drugari. A danas su ovi košarkaši rekreativci mnogo više od toga.

“Iz tog druženja su se rodila i kumstva, prijateljstva, ima tu i rodbinskih veza. Ovo je mogućnost da na kvalitetatan način iskoristimo to neko slobodno vreme koje  imamo. Nije važno ko gde živi. Ljudi koji su nekada aktivno igrali sa nama, a sada žive negde daleko, kada god dođu u Žitište ili Zrenjanin za praznike uvek dođu na taj trening petkom uveče. Moram da kažem i da ti neki kumovsko-rodbinski odnosi padaju potpuno u vodu kada se igra. Ne štedimo se mi ni malo. Najbitnije je to što ljudi znaju da igraju, jer ako i bude neki grublji faul, to su školski udarci. Tu ima puno dogodovština, smeha, zezanja, ali i nesuglasica… Sve se na kraju super završi. Igramo do 120 i uvek je rezultat tesan. Koliko se mi svi ovoj igri dajemo, svedoči i činjenica da pobednika odlučuje koš ili možda čak i pola koša razlike”, objašnjava Adžaip.

kosarkasi-ekipa

Košarkaši prelaze i po 80-ak kilometara u jednom pravcu da bi se rekreirali sa istom ekipom

Ovi košarkaši su svi na neki način nekada bili vezani za Žitište. Danas je najmanje onih koji u Žitištu još žive. Ali, ni to ih ne sprečava da se petkom, ipak, okupe.

“Tu dolaze prijatelji iz Zrenjanina, Novog Sada, okoline Žitišta… Najmlađi član ekipe ima 30-ak godina, a najstariji 44-45 godina. Poslednjih godina su društvene mreže sve popularnije, pa se i mi na našoj grupi dogovaramo da li će nas biti dovoljno za utakmicu. Pošto igamo na dva koša sa po četiri člana ekipe, potrebno je da se sakupi minimum nas osmoro. Kada vidimo da ispunjavamo taj broj, onda se organizujemo i igramo. Više-manje ništa ne može da nas spreči da se nađemo petkom. Ponekad pravimo pauzu od nedelju ili dve, ali nikad više vremena ne prođe tokom „sezone“ da ne igramo košarku. Kada dođe leto, imamo malo dužu pauzu, jer sala nema izolaciju, pa je jako toplo i onda ne igramo. Imamo pauzu kao i profesionalni košarkaši”, kaže kroz smeh Igor Stankov.

kosarkasi-pod-kosem

“Apsolutno ni meni, ni još jednom drugaru nije teško da petkom idemo iz Novog Sada u Dvor na basket. Mene često ovde ljudi pitaju da li je moguće da se nigde u gradu ne igra basket i da treba da idem 70-80 kilometara u jednom pravcu da bih se rekreirao. U suštini ljudi koji razumeju ovo što mi imamo, oni nam daju podršku i kažu svaka čast. Oni koji ne razumeju šta je suština ovog našeg okupljanja imaju neke čudne komentare na koje se ja ne obazirem. Taj petak je kod nas koji se družimo crvenim slovima upisan u kalendar i bukvalno se nedelja planira po tim treninzima”, objašnjava Igor Adžaip.

kosarkasi-zajedno

Supruge razumeju šta košarka znači ovim rekreativcima

“Moram da kažem da nas supruge podržavaju i da i one imaju razumevanja za našu rekreaciju. Čak se dešava da kada nešto isplaniraju za petak uveče, to zbog nas odlažu za neki drugi dan. Zna se da je taj basket nešto što se retko, retko propušta. To je obično ako se desi neka povreda”, dodaje naš sagovornik.

“Povrede nas jačaju i motivišu da se vratimo na teren”

Povreda je, kažu, ovi košarkaši rekreativci bilo. A, one su ih samo dodatno ojačale.

“I pored toga što se pazimo, dešavale su se i povrede na tim igrama. Imali smo i ozbiljnije povrede, ali nismo prekidali da igramo i da se viđamo petkom uveče”, kaže Stankov.

“Mi smo u tim nekim godinama, kada su povrede moguće i kada se dešavaju. Svako od nas je imao neku dijagnozu. To su uglanom mehaničke povrede sportske prirode. Ja sam konkretno operisao ligamente. A operisao sam ih ne da bih košarku napustio, već da bih se vratio igri i rekreaciji. Operacije sam imao u 38 godini i oporavak, koji bi kod nekog 20-ogdišnjaka trajao 6 meseci, kod mene je trajao dve godine. Često me ljudi pitaju „pa ti opet igraš, zar se nisi operisao?“ Ja kažem jesam operisao sam se, ali da bih igrao, a ne da ne bih igrao. U prvi mah nisam bio optimista, ali ta želja da se vratim košarci mi je mnogo pomogla. Znači ništa nas ne sprečava da se vidimo. Ni putovanja, ni povrede”, objašnjava Adžaip.

kosarkasi-teren

“Moram da spomenem našeg drugara Deja Lazića koji je živa legenda. To je čovek koji poslednjih godinu-godinu i po ne igra, jer je zbog hroničnih bolova u leđima morao da napusti košarku. Često dođe da nas obiđe, da provede vreme sa nama i da nas iskontroliše da li smo nastavili tradiciju druženja i igranja. Nismo ga zaboravili i on nas motiviše da nastavimo da igramo. Jer je on zaista bio naš pokretač dok je mogao da trenira. Pero Savanović koji je majstor brazilskog điuđicua i samboa je pre mesec i po, dva pokidao ahilovu tetivu. Ali, jedva čeka da se vrati rekreacijii. Moj zet Zoran Stankov je nedavno, ne na košarci, slomio ključnu kost i rebra. Nadamo se svi da će se brzo oporaviti i da će nam se vratiti u tim”, dodaje naš sagovornik.

kosarkasi-najbrojnija

Košarkaši rekreativci donirali školi obuče za košarku

Iz ogromne ljubavi prema ovom sportu, ovi košarkaši rekrativci su odlučili da malo poboljšaju uslove u sali u kojoj treniraju. Ne samo zbog njih, već i zbog dece koja idu u osnovnu školu.

“Odlučili smo se da doniramo zglobne obruče za košarku školi, jer već godinama koristimo tu salu za rekreaciju. Ne plaćamo korišćenje i mislilmo da je to najmanje to smo mogli da uradimo za školu. Stari obruči su bili u dosta lošem stanju i često smo posle utakmice komentarisali kako bi bilo dobro da se zamene. Ja sam počeo da se raspitujem koliko to košta i na kraju sam pitao drugare da li su za to da sakupimo novac i sami kupimo obruče. Svi su bili za. Tako smo sakupili novac i kupili obruče. Naša želja je bila da omogućimo i učenicima škole da mogu da treniraju košarku. Imamo u planu da doniramo još sprava za fizičko školi”, kaže Igor Stankov.

kosarkasi-obruc

kosarkasi-zajednicka

“Svima u školi je bilo drago kada su čuli i videli da smo donirali te obruče za košarku. Učenici su se obradovali, jer sada mogu bolje da iskoriste salu. Ja sam rekao da nećemo na ovome stati. Direktorica zna ko tu dolazi i ima poverenje u nas. U daljem planu nam je da doniramo školi i table za koševe i druge rekvizite koje nam budu rekli da su im potrebni za fizičko. Table su malo veća investicija za nas pojedince, ali imamo cilj i sigurno je da ćemo ga ispuniti. Kojim tempo ćemo uspeti da obezbedimo ove donacije, videćemo. Sigurno je da od toga nećemo odustati”, dodaje naš sagovornik.

kosarkasi-drustvo

I mlađi košarkaši zainteresovani da se uključe u nabavku potrebnih rekvizita za fizičko

“Ideja da doniramo rekvizite školi je prirodan sled. Mi smo i ranije imali neke inicijative i stavljali se na raspolaganje školi. To je jedan način da se odužimo i rukovodstvu škole, i budućim generacijama za to što koristimo salu za rekreaciju. Kao što sam već rekao, najvažnije je da svojim primerom motivišemo mlade da nastave tradiciju koju mi imamo, a koju smo videli od starijih rekrativaca. Mislim da je jedna ekipa koja dolazi posle nas na treninge na dobrom putu da jednoga dana bude kao što smo mi sada. Oni dođu ranije na košarku da bi videli kako igramo. I kada vide sa kojom željmo i voljom mi igramo, onda ni njima ne predstavlja problem da se skupe i rekreiraju. Oni su, takođe, izrazili želju da učestvuju u budućim donacijama”, zaključuje Igor Adžaip.

Košarkaši rekreativci koji se okupljaju u školi u Banatskom Dvoru kažu da su svi koji žele da vide kako izgleda istovremeno i druženje i rivalstvo na terenu dobrodošli na njihove utakmice. Najviše bi voleli da mladi shvate značaj fizičke aktivnosti i važnost očuvanja i negovanja prijateljstva.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh