Jevrejska opština Zrenjanin komemoracijom i postavljanjem spomen obeležja „Kamen spoticanja“ danas je obeležila 80 godina od deportacije Jevreja Zrenjanina i Banata. Tom priliko su sa Pešačkog mosta spušteni venci u Begej u znak sećanja na 1288 duša koje su šlepovima odvožene za Beograd.
Okupljenima se zahvalila i obratila predsednica Jevrejske opštine Zrenjanin, Ljiljana Popov.
– Čast mi je da u ovom trenutku delim sećanja sa našim dragim gostima i člnovima koji su preživeli grozote Holokausta. 80 godina od deportovanja Jevreja iz Zrenjanina i okoline, šlepovima, putem bez povratka. Sećamo se 1288 žrtava nemile politije jednoumlja. Sećanjem zaboravu mesta nema. Sećati se i moliti se za sve svoje mrtve. Prisustvom ovde nismo nemi posmatrači već poneseni crnim stranicama naše istorije ograđujemo se od zla, verskog i nacionalnog istrebljenja.
Ističe da je glavna ideja bila da se spomen obeležja rade ručno kako se mašinskom industrijom ne bi potvrdila proizvodnja zla, odnosno stradanje Jevreja.
– Svrha obeleživača je podsećanje na sudbinu žrtve i postavljenja na trotoar ispred zgrade gde je žrtva živela. Za naš grad je to posebno značano, jer mi nemo ni jednu tablu sa imenima stradalih, pa čak ni prve žrtve koja je bila Srbin, rekla je Ljiljana Popov.
Pročitaj jošvesti
Pre nego su venci spusteni u Begej, rabin Isak Asiel govorio je Kadiš, molitvu za mrtve.
Okupljeni su se zatim spustili do Kralja Aleksandra 47, gde su postavljena prva spomen obeležja za porodicu Ivanji Ivana, književnika i prevodioca.
– Pokušavam da ne plačem. Inače nisam ljubitelj ceremonija. Ja sam imao lep život i posle pakla, ali kad pomislim kako sam ovde izlazio, pa biciklom sve do železničke stanice… Ovo danas je samo mala podseta na ono vreme. Ali šta nam vrede ta sećanja, ti spomenici? To što nosimo u sebi će ipak umreti sa nama. Neki će se ljudi možda spoticati, a posle će o tome razmišljati kao i što sad razmišljaju o drugim spomenicima. Ovog trenutka, juče i sutra, neka se deca dave u moru. Beže odnekud, iz Sirije i Avganistana, negde daleko. Kao što je Južnoamerikancima bila daleko Srbija, Nemačka i Evropa. Sad ćete reći, kakve to ima veze sa nama. To je svet govorio i o Jevrejima. Ja ovde sada mislim ne samo na sebe, na moje roditelje, babu i dedu. Mislim na decu koja se sada dave, u ovom trenutku, dok mi ovde mislimo šta je nekad bilo. Mislim na decu koja nikad neće dobiti kamen spoticanja. Za njihovu dušu, rekao je Ivan Ivanji.
Umetnik Gunter Demnig ugradio je skoro 60.000 „kamenova spoticanja“ širom Evrope. Prvih 50 postavio je 1996. u Berlinu – ilegalno. Ovim činom, Srbija je ušla u krug od 25 zemalja u kojima su postavljena spomen obeležja „Kamen spoticanja“.
Spomen obeležja su postavlje na pet lokacije u gradu:
Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 39, za porodicu Ivanji
Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića 39, za porodicu Ekštajn
Petra Drapšina 15, za porodicu Elek
Svetosavskoj 31, za porodicu Kunstler
Kej 2. oktobra 17, za porodicu Đarfaš
U sklopu obeležavanja komemoracije, u Malom salonu Narodnog muzeja otvorena je izložba „Elekova fabrika – 110 godina šećerane u Zrenjaninu“. Autori izložbe su Ferenc Nemet, Anica Draganić i Maria Silađi.
Tekst o izložbi:
Vrstan stručnjak za gajenje šećerne repe i njenu preradu, češki Jevrejin, Viktor Elek u Veliki Bečkerek (Nagybecskerek) je pristigao 1911. godine, pre 110 godina, na poziv osnivača Fabrike šećera, kako bi svojim radom osnažio tim stručnjaka koji se već formirao oko nove fabrike u izgradnji. Marljivim i stručnim radom ubrzo je došao na čelo ovog industrijskog preduzeća, te je među bečkerečanima postao sinonim za šećeranu, koju su ubrzo prozvali Elekovom fabrikom.
Kompleks Fabrike šećera u Velikom Bečkereku izgrađen je 1911. godine, prema ambicioznom projektu renomiranog češkog arhitekte Viktora Beneša, na perifernom potezu između reke Begej i železničke stanice Fabrika. Sledeći najaktuelnije urbanističke ideje onog vremena, Beneš je kreirao izuzetnu prostorno-funkcionalnu celinu, postavljajući veoma visoke programske, tehnološke, estetske, pa i ekološke, standarde u oblasti projektovanja industrijskih preduzeća. Bečkerečka šećerana, u svakom pogledu koncipirana u skladu sa ondašnjim evropskim trendovima, važila je za najmoderniju fabriku u regionu tokom nekoliko potonjih decenija.
.gif)
.gif)
.gif)
.gif)
