I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Sveža ili suva – kobasica je često na trpezi

i love zrenjanin tv

Kobasica spada u uvek tražene mesne preradjevine, a danas na tržištu imamo srpsku, domaću, čajnu, sremsku, kranjsku, peglanu, sudžuk, turijsku kobasicu, kao i kulen. Mnogi proizvođači su rešili da zaštite svoj brend i recepturu. Međutim, put do sertifikata nije nimalo lak. Zahteva dosta vremena, truda, ulaganja… Ali, na kraju se, kažu, sve to isplati, jer je sertifikat garancija kvaliteta ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, a to znači i višu cenu kobasice.

Turijska kobasica je nadaleko poznata. Ne samo u Srbiji, već i u svetu. Postala je brend, a kobasicijadu u Turiji svake godine poseti više desetina hiljada gostiju.

„Da bi neki proizvod postao brend treba puno vremena, rada, truda. To je težak posao. Mora se biti uporan. Mi smo uspeli da stvorimo svoj brend pre desetak godina, ali trebalo nam je godina i godina rada. Ceo proces trajao je sigurno 12 godina. Naša tradicija je duga 34 godine. Zaštitili smo svoj brend i imamo svoj znak za našu kobasicu. To je zahtevalo dosta finansijskih ulaganja. Moram da kažem da nije svaka kobasica iz Turije prava turijska kobasica. Ima onih koji nam kradu ime i brend. Prave kobasice koje nisu kao naše i onda kažu „ovo je turijska kobasica“, počinje priču Branislav Stavor iz Turije.

I Taxi Zrenjanin

Branislav Stavor sa prijateljima

Kobasica za Ginisa – duga je 2.034 metara, a teška 2,5 tone

„Turijska kobasica je najbolja i to smo više puta dokzali. Ušli smo čak i u Ginisovu knjigu rekorda. Mi smo samo za Ginisa morali da platimo 8.500 evra da dođu da verifikuju naš rezultat, da priznaju da smo napravili najdužu kobasicu na svetu. Svake godine povećavmo dužinu kobasice za jedan metar. Sada je bila 2034 metara, a dogodine će biti 2035. Ova je bila teška dve i po tone. Ali, mi ne zovemo Ginisa svake godine, jer nema smisla da plaćamo i da se sami sa sobom takmičimo. Kad nas neko obori, mi ćemo opet platiti i postaviti novi svetski rekord“, dodaje naš sagovornik.

Branislav otkriva da nema tajnog sastojka u receptu za turijsku kobasicu, ali da je najvažnije kako se ona pravi. To ne mogu svi koji dođu do recepta da urade.

„Reč je o pravoj domaćoj kobasici. U nju idu meso, biber, paprika, beli luk, so. I to je to. Nema tu velike tajne. Ali i pored toga što ljudi znaju recept za turijsku kobasicu, niko još nije uspeo da je napravi onako kako je mi pravimo. Mi prerađujemo samo krmače koje uzimamo sa farme. One imaju zrelo meso. U kobasicu mora da ide 20 posto masnoće. Međutim, problem je što su krmače sada jako mesnate i mi nemamo dovoljno masnoće koliko bi trebalo da se stavi u kobasice“, kaže Stavor.

Petrovački kulen ima puno ljute paprike

Osim sveže kobasice iz Turije, brend je svakako i petrovački kulen.

„Tajna petrovačkog kulena je ljuta paprika, jer mi kobasicu začinjavamo sa dosta ljute paprike i po tome smo poznati. Dodajemo i malo slatke paprike, kako bi kulen bio crven. Koristimo meso od svinje koja je stara najmanje godinu dana, jer meso mora da bude zrelo. Stavlja se meso svih delova svinje jer je tada kobasica kvalitetnija. Mi meso meljemo na mašini za meso i koristimo pločicu od 8 do 10 milimetara, kako ko voli. Dodajemo oko 15 posto masnoće“, kaže Karol Horvat iz Bačkog Petrovca.

Karol Horvat

„Svako pravi kulen na svoj neki način i svako hvali svoju kobasicu. Ja ne kažem da sremski kulen nije dobar. Ali, oni imaju svoj recept. Ne stavljaju toliko ljute paprike koliko mi stavljamo. Oni koriste više bibera nego mi. Tvrde da je njihov kulen najbolji, mi tvrdimo da je naš najbolji, ali mogu vam reći da je svaki kulen koji se dobro napravi, osuši i sazri dobar kulen“, dodaje naš sagovornik.

Kulen mora da zri bar 6 meseci

Da bi se sertifikovao neki proizvod moraju da se znaju detaljno sve faze njegovog nastanka. Tako je i sa kulenom. Od toga koje se meso koristi, kada se kulen pravi, do toga kako se suši, čuva i transportuje.

„Kulen se pravi od početka novembra, ako je hladno, pa sve do marta. Dok ne krenu visoke temperature. Ja dimim kulen svakog drugog dana od 8 do 10 puta i to preko noći. Običnu kobasicu dimim četiri do pet puta, jer je ona tanja i može pre da se jede. Tanjem kulenu je potrebno četiri meseca da sazri, a debljem šest meseci. Onda je najbolji za konzumiranje. I to ne da se stavlja u zamrzivač, nego u neku hladnu komoru. Po mom mišljenju najbolji je onaj deblji kulen, kao i kulen u kati. I taj u kati mora da odleži bar 6 meseci. Kulen kod mene ne stoji dugo nakon zrenja, jer se sve ili pojede ili proda jako brzo“, kaže Horvat.

„Kulen obično prodajem po manifestacijama, sajmovima, a često idem i u Sloveniju i mogu da vam kažem da su Slovenci oduševljenim kulenom. Moje robe nema po prodavnicama. Cena kulena je 1600 dinara za kilogram“, dodaje naš sagovornik.

Bilo da je reč o svežoj ili suvoj, tek kobasica se vrlo često nalazi na trpezi u Srbiji. Može da se jede za doručak, kao glavno jelo ili za večeru. Postoje različiti načini da se kobasica pripremi kao oborok – od kuvanja do pečenja u tiganju, rerni ili na roštilju…

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh