I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Najnovije vesti

Ko i kako brine o spomenicima i bistama u Zrenjaninu

Nakon brojnih poziva sugrađana i dostavljenih fotografija na kojima su zabeleženi oštećeni, išvrljani spomenici i prazni postamenti, neke od odgovora na pitanja o održavanju spomenika potražili smo u JP „Direkcija za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina.

U ovom javnom preduzeću kažu da do sada nije postojala jedinstvena evidencija spomenika, spomen ploča, bista, skulptura, kao i onih objekata koji nedostaju, ali da je u toku popisivanje i da će uskoro biti i zvaničnih podataka.

Podsetimo, prema odluci iz jula 2013. godine, spomenike koji nisu kulturno dobro, održava Direkcija, dok se o ostalima stara Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin. Trenutno nijedno od pomenutih obeležja ne spada u kategoriju kulturnog dobra.

spomenici

Fordomanija

SPOMEN PLOČE I BISTE NA METI UČESTALOG UNIŠTAVANJA

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Kao prvi primer nejasne situacije u ovoj oblasti mogu se uzeti spomen ploče u gradu. Do početka devedesetih godina nikome nije padalo na pamet da ih dira, pomera ili uklanja, a kamoli uništava ili krade. Devedesetih godina, kada su počele da se prodaju kuće na kojima su bile spomen ploče, novi vlasnici su ih uglavnom rušili, a ploče su počele da nestaju. Apsurdne situacije nastale su jer su spomen ploče pod zaštitom države, ali ne i kuća, odnosno objekat. U najboljem slučaju se dešavalo da novi vlasnici odnesu spomen ploču u muzej, dok je bilo i takvih slučajeva da spomen ploča sa kuće stare više desetina godina i natpisom „u ovoj kući je rođen ili živeo…“ osvane na nekoj novoj, modernoj zgradi.

Nije sjajna situacija ni  po pitanju bisti koje se kradu, prodaju i preprodaju. Jedan od najekstremnijih primera predstavlja krađa biste narodnog heroja Save Kovačevića. Nakon policijske istrage, utvrđeno je da je bista pronađena na jednom otpadu, raskomadana i uništena. Takođe je utvrđeno da su je maloletnici prodali za manje od 3000 dinara, za šta sleduje prekršajna, a ne krivična prijava čime se slučaj praktično završava jer bi privatna tužba i proces trajali godinama, i pitanje je da li bi šteta ikad bila nadoknađena. Zalaganjem stanovnika pomenute mesne zajednice, izrađena je nova bista i to je jedan redak dobar primer u celoj ovoj priči. Dobar primer je i osvežavanje biste Mihajla Pupina u Aleji Velikana, koja je restaurirana zalaganjem Rotary kluba.

bista1
U većini drugih slučajeva ukradene biste nikada se ne pronađu, postamenti stoje godinama prazni, kakav je i onaj u Parku poljubaca – Čokliget, sa kog je ukradena bista Stevice Jovanovića. Jedan broj bista i spomen ploča išaran je auto lakom i takve godinama stoje kao ruglo.

Drastičan je i primer nestanka spomenika Đurđevdanskom uranku koji se nalazio na putu prema motelu „Šumice“. S obzirom na to da je bio napravljen od drveta, i da je ostala samo betonska osnova, lako je pretpostaviti da je na kraju završio kao potpala.

Ništa bolje nisu prošle ni skulpture u „Pinkovom“ tržnom centru, rad vajara Jovana Soldatovića. Za jednu skulpturu se još uvek ne zna da li je ukradena ili samo sklonjena, dok je druga toliko oštećena da praktično više ne služi svrsi ulepšavanja ovog gradskog prostora, već kao kanta za opuške i otpatke.

Ni danas nije jasno kako je iz gradske bašte nestala skulptura teška više stotina kilograma, o čijem postojanju danas svedoči tek jedna fotografija. U pomenutoj gradskoj bašti je i skulptura koja je zapravo replika jednog od „konja vranih“ ispred Narodne skupštine Republike Srbije. Mnogo posetilaca prolazi pored nje, slika se, pritom ne znajući za taj podatak.

Nekoliko spomen obeležja na širem području grada zapušteno je u toj meri da se tim mestima ne može ni prići, a kamoli videti da se tu nalazi obeležje podignuto nekom od zaslužnih građanina.

Posebna tema su spomenici ili biste koji postoje u krugu bivših fabrika. Fabrike propadaju, a sa njima i

spomenici. Postoje tek jedan ili dva dobra primera fabrika koje su preživele tranziciju pa i danas rade.

Retko se postavlja pitanje starih nadgrobnih spomenika. U prošlosti su neki spomenici skidani, ugrađivani u temelje budućih zgrada ili trotoara, a u najboljem slučaju završavali su kod klesara koji bi brisali stara i stavljali nova obeležja.

JEDAN OD PROBLEMA – NEDOSTATAK SREDSTAVA

Sve navedeno je prema rečima odgovornih tek „vrh ledenog breg“, te dok se ne povede ozbiljna kampanja, stanje u ovoj oblasti neće se pokrenuti sa mrtve tačke. Ukoliko bi neke od najznačajnijih i najvrednijih spomenika i skulputura proglasili kulturnim dobrom, tada bi se i oštećenje i krađa istih u krivičnom zakoniku sasvim drugačije tretirali. To bi trebalo da doprinese i boljoj zaštiti objekata.

U „Direkciji za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina“ kažu da je za ovu godinu izdvojeno oko 500.000 dinara za održavanje spomenika i spomen ploča, i da su to mala sredstva za ozbiljniju sanaciju. Ista će biti iskorišćena za čišćenje i osvežavanje spomenika.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh