– Svako selo u Vojvodini ima svoju unikatnu i neobičnu priču, a maltene skoro svi narodi Evrope uspeli su da se nađu na mapi južne Panonije. Neki su ovde ostali, neki netragom nestali, neki su se utopili u druge, a neki su surovo uništeni. Bilo kako bilo, priče o Špancima, Francuzima, Italijanima, Nemcima, Poljacima, Bugarima, Grcima, Jevrejima ili Jermenima – da spomenemo samo neke – otvaraju nam nove horizonte i govore nam o stvarnom multietničkom karakteru ovog kraja – Jelena Ličina profesor srpskog jezika i književnosti.
Knjiga manje poznatih priča iz istorije naroda Vojvodine „Izgubljeni u ravnici” Žikice Miloševića, nakon Beograda, Novog Sada i Maglića, predstavljena je u Zrenjaninu. Na promociji održanoj u Baronkoj sali Gradske kuće, koja je imala i svoju živu, usmenu, nadogradnju kroz svedočenja ljudi koji su deo istorije našeg grada, učestvovali su: Žikica Milošević (autor), Robert Čoban (moderator i izdavač), Olivera Skoko (viši kustos Narodnog muzeja u Zrenjaninu), Ervin Gazdag i Vasilije Novak (pisci monografije „Ečka: Mala istorija Banata”), Miroslav Markuš (preduzetnik i predsednik M.Z. Belo Blato), Jaroslav Stevanov (predsednik Saveta za nacionalne manjine i saradnik za turizam Turističke organizacije grada Zrenjanina) i Rastko Stefanović (slikar).
Banat i grad Zrenjanin bili su okidač za stvaranje ove knjige. Robert Čoban i Žikica Milošević bili su na putovanju u Španiji kada je autor pitao izdavača da li zna da su Španci jedni od osnivača Zrenjanina odnosno Bečkereka. On nije znao za taj podatak i na njegov predlog napisan je tekst za jedan časopis, a priče su počele da se ređaju.
– Francuzi iz Banatskog Velikog Sela i Španci iz Zrenjanina su baš tipične egzotične Banatske priče o nekim narodima koji su živeli u Panoniji, a koje nikada ne biste očekivali da vidite. Tu su zanimljivi i Mađari Sekelji sa samog juga Banata koji su, podelom na Austriju i Ugarsku, bili jedini Mađari koji su većinom ostali van Ugarske u Galiciji i počeli su da pohađaju škole na Nemačkom jeziku. Uplašili su se da će izgubiti svoju nacionalnost i prebacili su ih u južni Banat gde sada imamo nekoliko sela gde su Mađari koji se potpuno drugačiji od svih ostalih – prepričao je jedan mali detalj iz knjige autor Žikica Milošević.
– Kao što mnogi nisu znali epizodu sa Francom Listom i Kaštelom Ečka, tako mnogi ne znaju brojne zanimljive detalje iz istorije Vojvodine koje smo mi pokušali da sakupimo u ovoj knjizi. Trudimo se da ona ima svoj život i da ima promocije ne samo u velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada, nego da dolazimo u sredine kakva je Maglić, za koji je vezana jedna veoma zanimljiva epizoda ove knjige. Bili smo u Baču, planiramo da obiđemo Ostojićevo i Sremsku Mitrovicu. Na svakoj od promocija dobijamo dragocene nove informacije, crtice iz prošlosti i sadašnjosti ljudi koji žive u ovim krajevima – izjavio je Robert Čoban.
Olivera Skoko, viši kustos Narodnog muzeja u Zrenjaninu, smatra da autor podjednako koristi zvanične dokumente i stručnu literaturu i sa druge strane, privatne arhive, odnosno lična sećanja, što čini bogatstvo ove knjige.
– Napoleon je svojevremeno rekao da je za jednu naciju važniji dobar arhivar od dobrog generala. Kada to izgovori jedan neprikosnoveni vojskovođa, onda zaista shvatimo koliko je važno oslanjati se na sopstveni arhiv, ali tu ne treba zaboraviti ono što ovoj knjizi daje sentiment i emociju, a to su lična sećanja – dodaje Olivera Skoko.
.gif)
.gif)
