I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • agencija dane
Vesti Zrenjanin

Knićanin: Selo koje nosi ime po vođi srpskih dobrovoljaca

ZrBizNet

Selo Knićanin prostire sa na površini od oko 50 kvadratnih kilometara. Prema poslednjem popisu, u ovom naseljenom mestu živi 1753 stanovnika. Kao i većina sela u Srbiji, i ovo se suočava sa opadanjem broja žitelja, jer mladi odlaze u veće gradove. Ipak, u MZ Knićanin kažu da se trude da održe selo i da čine sve što je u njihovoj moći kako bi mlade zadržali. Ipak, za to im je potrebna pomoć grada Zrenjanina. Pre svega, da bi se izgradila nedostajuća infrastruktura i uredili putevi koji su u izuzetno lošem stanju. O tome šta su potencijali ovog naseljenog mesta, posetioci Gradske bašte mogli su da čuju u okviru manifestacije Banatska bajka.

Knićanin je jedno od 22 naseljena mesta sa teritorije grada Zrenjanina. Selo je dobilo naziv po vojvodi Stevanu Knićaninu, koji je bio vođa srpskih dobrovoljaca tokom revolucije u Srpskoj Vojvodini 1848/1849. godine. Do Drugog svetskog rata tu je živelo oko 3.000 stanovnika, uglavnom Nemaca. Posle rata, partizani su selo koristili kao koncentracioni logor upravo za Nemce. O tome i danas svedoči spomenik žrtvama nad masovnom grobnicom.

Fordomanija

Knićanin je u blizini tri reke

Knićanin je od Zrenjanina udaljen tridesetak kilometara, od Novog Sada 45 kilometara i oko 50 kilometara od Beograda. Praktično od pola sata do sat vožnje do većih gradova.

„Knićanin se nalazi u blizini tri reke. Na samo nekoliko kilometara od sela su ušće Begeja u Tisu i Tise u Dunav. Problema ima kao i u celoj državi. Mladi odlaze za boljim životom, natalitet opada. Uglavnom se sele u Beograd ili Novi Sad. Jako malo je onih koji dolaze u Zrenjanin. Deo mladih se zaposlilo u Drekslmajer, pa su ostali na selu, jer imaju organizovan prevoz do i sa posla. Nekako funkcionišemo. Kada je reč o domaćinstvima u selu, ona su uglavnom staračka. Osnovna škola funkcioniše, imamo ambulantu. Ona nekada radi pet dana u nedelji, nekada tri, jer lekar mora da ide na zamenu u druga naseljena mesta. Imamo mlade poljoprivrednike koji su rešeni da ostanu na selu. Oni drže Knićanin, jer nemamo ni jedan pogon, fabriku da bismo zadržali mlade ljude“, počinje priču Srđan Mitić, predsednik saveta MZ Knićanin.

Zoran Spasić i Srđan Mitić

„Poljoprivrednici se isključivo bave ratarstvom. Imamo nešto malo stoke, ali to ljudi drže za sopstvene potrebe. Imamo jednu malo veću farmu u selu. U našem ataru ima dosta državne zemlje koja se izdaje svake godine u zakup. I tu ima malo problema među poljoprivrednicima zbog prava prečeg zakupa, pa ratarima ostaje malo zemlje. Onda se dešava da se ljudi razmišljaju da li da nastave da se bave poljoprivredom ili da od nje odustanu. Ljudi su uzimali kredite, rate su im velike, a cene proizvoda im ne idu na ruku. Mnogi ne znaju kako da isplivaju iz toga. Počeli smo da gradimo crkvu u selu. Plan je da ona bude završena do 2019. Ovih dana smo imali tender za izbor firme koja će da gradi crkvu. Materijal je kupljen“, dodaje naš sagovornik.

Najveći problem su loši putevi i nedostatak kanalizacije

Iako bi izlazak sela na tri reke trebalo da bude prednost, čini se da u Knićaninu nije tako.

„Ima dosta pecaroša koji dolaze tu da pecaju, ali je problem što nemamo odgovarajuću infrastrukturu. Nemamo motel, smeštaj… Dosta Beograđana je poslednjih godina kupilo kuće u Knićaninu kako bi tu dolazili da se odmaraju. Ugavnom je reč o penzionerima. Kada je reč o kanalizaciji, imamo projekat koji je urađen još 2014., ali nikako da se krene u njegovu realizaciju. Za to su nam potrebna velika sredstva, koja nemamo. Seoski vodovod imamo još od 1981. i to održavamo. Imamo i javnu česmu, pa ljudi iz Perleza, Titela dolaze tu po vodu, pošto znamo da je na ovom prostoru voda problem broj jedan. Mi smo prinuđeni da funkcionišemo sa onim sredstvima koje dobijemo, jer pre nekog vremena nismo izglasali samodoprinos“, objašnjava Mitić.

„Što se tiče puteva i oni su jako loši. Puni su rupa. U selu je ostala još jedna ulica da se asfaltira, a glavna ulica je baš uništena. I to su uništili poljoprivrednici sa strane koji su tu kupovali zemlju, jer oni sada sa ogromnim kamionima i teretima idu po asfaltiranim putevima. Baš razmišljamo šta da radimo i na koji način da pokažemo svima kako nam u 21. veku izgledaju putevi u selu i do sela. Malo se tu ulaže, jer je Knićanin nekako kao na kraju sveta. Iz ovog sela ne može da se ide nigde dalje“, dodaje naš sagovornik.

Osnovna škola u selu nema salu za fizičko, ali ima vrhunske sportiste

Uprkos tome što se broj dece u selu smanjuje, osnovna škola dosta dobro funkcioniše.

„Škola trenutno ima oko 115 učenika. Sagrađena je pre 140 godina. Održava se redovno. Malo nam fale ove nove digitalne tehnologije. Obećali su nam da ćemo kroz određene projekte dobiti elektronski dnevnik i da će svaka učionica da ima kompjuter, internet, interaktivnu tablu. U okviru škole radi i zabavište. Reč je o pripremnom progarmu za predškolce. Ove godine je ovaj program završilo petnaestoro dece. Od septembra tu će ih biti dvanaestoro. Broj dece u školi svake godine opada u proseku za 7-8 učenika. Od naredne školske godine ćemo imati malo veći broj prvaka, kažem petnaestoro. Inače, do sada ih je bilo po 7-8 u razredu“, kaže Zoran Spasić, direktor OŠ „Stevan Knićanin“ iz Knićanina.

„Jedan od većih problama škole je taj što nemamo salu za fizičko. Skoro smo dobili nov asfaltiran teren za odbojku i košarku, ali bi trebalo uraditi neku manju salu za fizičko. Ili da se vidi da se postavi neka balon sala eventualno. Uprkos tome što nemamo adekvatan prostor za fizičko, moram da kažem da smo ove godine imali dosta đaka koji su ostvarili zapažene rezultate u sportu. Sreća je što imamo dva izuzetna nastavnika fizičkog koji se zaista trude da rade sa decom. Tako je učenik Dušan Panić osvojio u atletici 3. mesto na republičkom takmičenju u Novom Pazaru. Takođe, naši učenici su išli i na olimpijadu u Novom Sadu gde su osvojili 4. mesto“, dodaje naš sagovornik.

Deca vole da igraju folklor

Učenici iz Knićanina su u okviru manifestacije Banatska bajka izveli predstavu koju su pripremili polaznici dramske sekcije. Takođe, dosta njih je igralo i folklor, budući da su članovi KUD-a Sloboda.

„KUD Sloboda postoji zvanično od 2000. godine. Svake godine imamo novu grupu dece koja se upisuju na folklor. Koreografe uglavnom menjamo, ali moja mama i ja uglavnom radimo sa decom mlađeg uzrasta. Imamo i srednju grupu koju čine učenici srednje škole i imamo prvi ansambl koji čine stariji igrači. Od 20. godine pa na dalje. Trenutno imamo šezdesetak članova u sve tri grupe. Radimo najrazličitije igre. Pošto smo selo koje je naseljeno uglavnom ljudima iz južne Srbije – Leskovac, Vranje, Vladičin Han, najviše igramo igre iz južne Srbije. To nam leži, imamo taj neki temperament. Ali, radimo i igre iz Banata, istočne Srbije, Vojvodine, Pirota, okoline Niša…“, kaže Nenad Jovanović iz KUD-a Sloboda.

Nenad Jovanović i članovi KUD-a Sloboda

„Svake godine idemo na smotre folklora, a tu su i zonske smotre. Bili smo na Zlatnom opanku u Valjevu. Redovno idemo u Bugarsku na Balkan folk fest. Tamo je lepo druženje, upoznajemo nove ljude… Dovodimo goste kod nas. Deca jako vole da igraju. Dešava se, recimo, da napravimo pauzu u probama od dve nedelje i onda već krenu da nas zaustavljaju po ulici i da pitaju kada će probe da se održe ponovo. Željni su znanja i to je ono što me raduje. U KUD-u ih osim igre, učimo o timskom radu, da poštuju jedni druge. Tu se deca socijalizuju, postaju komunikativnija“, dodaje naš sagovornik.

Udruženje žena opstaje, ali je malo mladih žena koje im se priključuje

Posetioci Gradske bašte imali su priliku da vide i šta rade žene iz sela, članice Udruženja žena MZ Knićanin.

„Udruženje postoji od 2000. godine. Osnovala ga je Jelica Otić, koja, na žalost, više nije sa nama. Ja sam na čelu ovog udruženja 14 godina. Trudim se da se ne ugasimo i da funkcionišemo iako nemamo mnogo sponzora. Broj članova se poslednjih godina prepolovio. Ne znam zašto žene ne žele da se angažuju u udruženju. Da li je to zbog vremena ili nečeg drugog. Ali, i ja sam imala decu pa sam nalazila vremena za druženje. Drago mi je da smo, ipak, uspeli da se održimo sve ove godine. Imamo nekoliko članica koje se stvarno posvećuju radu udruženja. To su Jovanka, Mladenka, podržava nas i pomaže nam dosta i Mladenkin suprug. Aktivno je još nekoliko bračnih parova“, kaže Ruža Todorović, predsednica Udruženja žena iz Knićanina.

Ruža Todorović i članice Udruženja žena iz Knićanina

„Za sada nas ima osamnaest. Jako je malo mladih žena. Ja recimo imam 70 godina i uglavnom smo aktivne mi starije žene. Ne znam zašto ne bismo mogli da se družimo i mi stariji i oni malo mlađi. Ne samo kod nas u selu, nego gledajući i druga udruženja žena, vidim da je jako malo onih u kojima ima mlađih žena. Ranije je bilo mnogo više mladih u udruženjima žena“, dodaje naša sagovornica.

„Trudimo se da očuvamo našu tradiciju“

Žene se u udruženju uglavnom bave ručnim radovima.

„Nekad nešto i prodamo, da bismo mogli da nabavimo repromaterijal za nove radove. U selu se bavimo i humanitarnim radom, odazivamo se na sve humanitarne akcije. Idemo po različitim manifestacijama, imamo dosta pohvala. Osvajamo nagrade za naše radove, specijalitete… Danas smo na manifestaciju Banatska bajka došli da pokažemo šta se u selu održava i šta imamo. Doneli smo pogaču, spržu, kačamak, sir, banicu… Imamo različite starinske predmete. Drago mi je da ima sačuvanih radova od pre nekoliko decenija. Mada, danas to ima jako malu primenu, pošto se ljudi opredeljuju da koriste ono što se manje gužva i štirka“, objašnjava Todorović.

„Zadovoljni smo posetom Banatskoj bajci, nadamo se boljim vremenskim prilikama“

Banatska bajka se ove godine održava već tri nedelje i trajaće do 19. avgusta.

„Zadovoljni smo kako to ide ove godine. Imamo bolju posetu nego prošle godine i program je raznovrsniji. Na žalost, vreme nam nije neki saveznik, pa smo morali nekoliko programa da otkažemo, a neke smo prebacivali u Baroknu salu. U narednom periodu imamo, takođe, dobar program za sve generacije. Već u petak predstaviće nam se Ivanjica, u nedelju će tu biti Žitište… Tokom leta predstaviće nam se i neke banje… Nadamo se da ćemo imati i malo bolje vreme. Ljudi koji su dolazili iz drugih opština na Banatsku bajku imali su priliku da razgledaju grad, da čuju priču o Zrenjaninu. Sve smo ih pozvali i na našu centralnu manifestaciju Dani piva koja će se održati krajem avgusta“, kaže Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije Zrenjanina.

Kompletan program za manifestaciju Banatska bajka za ovo leto možete da pogledate ovde.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh