I love Zrenjanin portal

  • AD POLET
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Kiša nikada nije bila potrebnija pšenici

Nedostatak vlage u zemljištu zadaje velike glavobolje poljoprivrednicima. Još od jesenas kiše nema dovoljno, pa biljke trpe posledice. Iako su temperature daleko od letnjih, pšenica se suši. U pojedinim delovima atara sekundarni izdanci na biljkama su odbačeni, što će svakako uticati na smanjenje prinosa. Stručnjaci kažu da kiša nikada nije bila potrebnija pšenici, kao i prolećnim kulturama.

Nedostatak padavina ostavlja posledice na poljoprivredne kulture. Trenutno se to najviše vidi na pšenici.

“Ne pamti se da je pšenica ovako stradala od suše. Dešavalo se da ona podgori u junu od visokih temperatura i da prinudno sazri, pa da to bude uzrok lošeg stanja useva i prinosa. Ne pamti se situacija da pšenica pati od nedostatka vode. Ovaj veliki nedostatak se provlači od jeseni, preko zime do sada. Kod pšenice je ta situacija mnogo izraženija. Ona je trenutno u mnogo lošijem stanju od prolećnih useva. Trošila je vodu tokom zimskog perioda i u proleće. Kada je krenula da raste, kada je počelo vlatanje pšenice, povećano je stablo i tada je pšenica svu vodu potrošila i iscrpela. Zbog toga sada u pojedinim delovima atara ima dosta pšenice koja se suši. Potpuno su odbačeni sekundarni izdanci i pšenica je došla retka. Svakako da se od jednog primarnog izdanka, sa jednim klasom ne može očekivati ni dobar rod”, kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

PerSu marketi

Već se može govoriti o manjem prinosu pšenice

“Proizvođači su se trudili da odrade sve što je u njihovoj moći što se tiče zaštite biljaka. Ključno je da li će u narednom periodu padati kiša ili ne. To je važno i za pšenicu i za prolećne kulture. Trenutne temperature odgovaraju nalivanju zrna, ali svakako da nalivanju treba i voda. Situacija u ataru je dosta različita. Ima delova gde se pšenica bolje drži, gde mogu da se očekuju i bolji prinosi ako kiša bude padala. Možda je rano o tome govoriti, ali po ovome sada teško da će biti i prosečna godina što se tiče proizvodnje pšenice. I tamo gde je ona sada dobra, to je daleko od stvarno dobrog stanja. Pšenica je zaista obećavala, dobro je nikla, dobro se izbokorila i onda je došlo do potrošnje vode. Nedostatak vode je uticao na loše stanje pšenice sada”, precizira naša sagovornica.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

“Sve što padne ispod 20 litara po kvadratu nema nekog uticaja. To samo malo prokvasi zemlju. U ovom trenuktu nemamo ni polovinu količine padavina koje bi zadovoljile višegodišnji prosek u maju. Ono što je u najavi ne ohrabruje. U Banatu je problem i to što sve što padne vetar jako brzo isuši. Dok odete do njive, mislite da nije ni bilo nikakve kiše”, objašnjava Rajačić.

Prolećna setva odrađena tokom vanrednog stanja

Do sada su poljoprivrednici na pravilan način štitili kulture od bolesti i štetočina.

“Tokom vanrednog stanja bilo je dosta pitanja poljoprivrednika u vezi zaštite bilja. Mi smo se trudili da budemo na raspolaganju koliko god smo mogli. Savetovali smo ih telefonom, rešavali njihove nedoumice. Obilazili smo svoje ogledno polje, pa smo imali uvid u situaciju na terenu. Sugerisali smo da vode računa o zaštiti zbog hladnog vremena. Pšenica voli toplije vreme kada krene u fazu vlatanja. Tada nema više otpornost na niske temperature. Ona je bila dosta i pod stresom do kraja marta, počektom aprila. Bilo je pameno odložiti sve tretmane za malo topliji period”, kaže naša sagovornica.

Kiša je preko potrebna usevima

Prolećne kulture su trenutno u boljoj kondiciji od pšenice.

“Ovog proleća smo imali jednu neuobičajenu situaciju kada su počeli prolećni radovi, a to je vanredno stanje u kojem smo se svi našli. Moram da pohvalim sve poljoprivrednike jer su se u toj situaciji snašli i odrađivali su sve poslove na polju. Skoro sve je posejano u optmalnom roku. Vremenski uslovi su nam u neku ruku išli na ruku jer je moglo da se seje. Međutim, nije nam išao na ruku taj nedostatak kiše. Kiša bila od velike koristi usevima. Šećerna repa je posejana još u martu i tu je bilo malo proređenog skolpa zbog neočekivanog zahlađenja krajem marta. Uglavnom su proizovđači slušali naše savete da malo sačekaju sa setvom da temperatura zemljišta bude na nivou proizvodnog minimuma. Tamo gde je odrađena kvalitetna agorehnika sačuvana je vlaga, tako da su ti prolećni usevi imali dovoljno vlage za nicanje, a kasnije za početni porast i razvoj”, objašnjava Rajačić.

“ U ovom trenutku imamo deficit vlage od oko 50 litara po metru kvadratom u poređenju sa prošlom godinom. Za kompletan zimski period palo je oko 190 litara po kvadratnom metru. Nedostatak padavina evidentan je bio i u aprilu. Palo je samo 10 litara u odnosu na višegodišnji prosek koji ide od 50 litara po metru kvadratnom. U maju je bilo samo 20 litara padavina. To je nedovoljno da bi se stvorila rezerva koju bi biljke mogle da koriste. Prolećni usevi su imali, a imaju i sada vode za svoj razvoj. Međutim, plaši nas ova situacija. Kiša može i te kako i da popravi i da pogorša stanje useva”, zaključuje naša sagovornica.

Poljoprivrednici trenutno sprovode međuredno kultiviranje, negu i zaštitu useva. I ovaj posao je dobim delom završen.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh