Ekumena, starogrčka reč koja definiše „naseljenu zemlju“, tačnije našu zajedničku vaseljenu, bila je retorička osnova za pokret koji je u sebi nosio težnju za ujedinjenje svih hrišćanskih crkava i prevazilaženje dogmatskih razlika.
Možda bi naseljeno mesto Belo Blato, gde različitosti nikada nisu ni predstavljale prepreku za suživot ljudi, moglo biti i pravi uzor za uspostavljanje te ekumenske težnje, čak i šire od našeg verskog opredeljenja. Ovde, na ovom panonskom ostrvu ljudi različitih samo u nijansama, nikada se te razlike nisu ni stavljale u prvi plan. U stvaranju povoljne klime za život, samo je ljudska profilacija jedina mera, bez obzira na jezik ili veru. A to se ovde odmah i bez predrasuda „primilo“, te se sve slavi ili obeležava na jedinstven, upravo ekumenski način.
Božić, kao najradosniji hrišćanski praznik obeležava se zajednički, u vremenskom intervalu koji briše čak
i astrološke razlike, te je beloblatski narod smislio svoj kalendar koji pokriva sve praznike. Praznike svih
konfesija, jezika i naroda, praznike dobre volje i suživota ljudi. Spojili smo i Mikulaš i Sv. Nikolu, spajamo i oba Božića, i Nove godine – slavimo ih i obeležavamo zajedno. Upravo smo danas ukrasili našu zajedničku božićno-novogodišnju jelku, oni sa narečjem slovenskim, i oni koji svoje jezičke korene vuku iz severnije zone, i oni sa novoformiranim narečjem.
.jpg)
Danas smo krenuli iz naše malene škole, svi zajedno, da ukrasimo našu zajedničku jelku. Ono što smo započeli nastaviće naši stariji drugari, članovi Beloblatskog nezavisnog omladinskog kluba, dok ćemo uveče dočekati lokalnog Deda mraza, sa kojm ćemo podeliti ovu dobru ljudsku energiju. Zauzvrat, on će nam verovatno nešto lepo reći i darivati nas, a onda ćemo svi zajedno, iz jednog kazana, popiti neki topli napitak da se okrepimo. Za zdravlje i sreću, da dočekamo zajedno i sve ostale, naše zajedničke, praznike.
Piše Milan Nedeljkov
.gif)
.gif)
