I love Zrenjanin portal

  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Katolički običaji na Uskrs

Multinacionalna i multikonfesionalna sredina poput naše, bogata je kulturom, običajima i praznicima. O katoličkim crkvenim i narodnim običajima banatskih Mađara za I love Zrenjanin govorila je istoričarka Viktoria Onjin Hartig.

Uskrs je najznačajniji hrišćanski verski praznik kada se podsećamo Isusovog stradanja radi oslobađanja čovečanstva od grehova i slavimo njegovo vaskrsnuće. Na sam dan Uskrsa pridržavamo se crkvenih običaja dok se na drugi dan praznika ističu narodni običaji.

Prema odluci Nikejskog sabora 325. godine, Uskrs se slavi prve nedelje posle punog meseca nakon prolećne ranodnevice, između 22. marta i 25. aprila. I proleće, novo godišnje doba, je simbol ponovnog stvaranja. Ljudi su raznim maškarama terali zimu i obeležavali dolazak proleća. Nakon tih maškara katolički vernici u sredu, na dan „pepelnice“ započinju uskršnji post koji traje četrdeset dana, do Velike subote.

Fordomanija

Nedelju dana pre Uskrsa obeležava se Cvetna nedelja, kada je Isus Hrist ušao sa svojim učenicima u Nazaret a narod ga je pozdravljao palminim i maslinovim grančicama. Kod nas te grančice simbolizuje napupela a još nerascvetana grana vrbe – „vrbica“, koja se nosi u litijama od VI veka. Za Cvetnu nedelju se vezuje i običaj oblačenja slamnate lutke u mladu nevestu koju devojke uz pesme prošetaju kroz selo, a zatim bacaju u vodu ili spale, na taj način se ispraća zima i bolesti, a proleće se dočekuje grančicama ukrašenim šarenim trakama i farbanim jajima.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

U okviru Velike nedelje hrišćani se na Veliki četvrtak podsećaju Isusove poslednje večere, njegovog zarobljavanja na Maslinovoj gori i početka mučenja. Veliki četvrtak se još zove i „zeleni četvrtak“ pošto vernici, u nadi za dobar rod i zbog posta, spremaju za ručak nešto zeleno, uobičajeno spanać. Predveče, u toku mise, po tradiciji crkvena zvona zaneme, „odlaze“ u Rim i tek se oglašavaju na Veliku subotu uveče. Običaj pranja nogu na Veliki četvrtak je liturgijskog porekla kako bi moćne vaspitali na poniznost. U toku mise crkveni poglavar simbolično pere noge dvanaestorici vernika, kao što je Isus prao noge svojim apostolima pre večere.

Veliki petak je dan Isusovog razapinjanja na krst, dan žalosti. Na taj dan se strogo posti, samo se tri puta jede, a samo jednom do sitosti. U crkvama oltar je bez svećnjaka, cveća, unosi se krst prekriven belim čaršavom koji se zatim skida, što simbolizuje Isusovo lišavanje odeće pre razapinjanja na krst. Vernici se u crkvi okupljaju u tišini. Dolaze u crkvu kako bi razmišljali o Isusovoj žrtvi, a preko obreda dožive liturgiju reči, klanjaju krstu i pričešćuju. U toku mise obavezno se čita ili peva Pasija, zabeleška svetog Jovana o stradanju Isusa. Na Veliki petak je uobičajeno da vernici prođu „put krsta“ sa četrnaest stanica i kod svake stanice uz molitvu se podsete na određene trenutke Isusove patnje. U Vatikanu ovu litiju predvodi Papa. Put krsta sa četrnaest stanica datira još od 1600-tih godina. U nekim crkvama, put krsta se prolazi svakog petka u godini. U zrenjaninskoj katedrali put krsta vernici prolaze svakog petka od početka uskršnjeg posta do Velikog petka.

Narod je smatrao da donosi nesreću ako se na Veliki petak obavljaju poslovi sa životinjama i radi na njivi, nije se palila vatra niti se tkalo, a verovalo se da taj koji se okupa pre zore neće biti bolestan. Na taj dan domaćice po tradiciji farbaju jaja u crveno – boju ljubavi prema Isusu ali i u razne druge, šarene boje. Prema legendi, dok je Isus visio razapet na krstu, njegova krv je kanula i ofarbala jaja u korpi jedne žene koja se molila ispod krsta. Jaje je najstariji simbol plodnosti i ponovnog rođenja. Tokom Isusovog vaskrsnuća, nadgrobna ploča je popucala kao ljuska jajeta kada se pile izleže. – kaže poređenje. U hrišćanstvu je crveno jaje postalo simbol vaskrsnuća.

Velika subota podseća na dan kada je Isusovo telo ležalo u grobu i po evangeliumu će vaskrsnuti u zoru na vaskršnju nedelju. U crkvama se pali vatra, jer je vatra simbol Isusa i nade, najavljuje Isusovo vasksnuće i naše spasenje od grehova. Tradicija posvećenja upaljene vatre se razvila u obred. Vernici pale svoje sveće sa tog plamena. Tom činu se nadovezao i ritual da se pepeo iz žara posvećene vatre sačuva i koristi za lečenje ili se razbaca po kući i njivama. Predveče se zvona „vraćaju“ iz Rima, u crkvi se zvonina sva zvona i ručnim zvoncima. Prema običaju, nakon prvog zvona gazde su istrčale u baštu i protresli voćke da bi opao loš plod, a tokom zrenja novi plodovi ne budu crvljivi. Taj dan se završava i uskršnji post, za večeru je već dozvoljeno da se služi šunka i barena jaja.

Na Uskršnju nedelju vernici praznuju Isusovo Vaskrsnuće. Na prepodnevnu misu se nose prekrivene košare sa šunkom, jajima, jagnjetina, kolač, vino kako bi se osvešteno pojelo pri prazničnoj trpezi. Ni taj dan se nije radilo, kuvalo, čistilo, niti su se životinje uprezale.

Uskršnji ponedeljak je dan kada momci po običaju idu od vrata do vrata i pesmicama, recitacijom pozdravljaju devojke, a zatim ih na njihovu dozvolu poprskaju, poliju vodom. Veruje se da voda ima moć obnove i očišćenja. Devojke im zauzvrat poklanjaju ofarbana jaja. Za polivanje se po selima i dalje tradicionalno koristi voda sa bunara, dok se po gradovima više koriste mirisne toaletne vode. Ovaj običaj se vezuje za događaj kada su žene Jerusalima obaveštavale narod o Isusovom vaskrsnuću, a vojnici supokušavali da ih ućutkaju polivajući ih vodom.

Uskrs je dobio ime po anglo-saksonskoj boginji plodnosti Ostari (Easter/Ostern). Evropski narodi i plemena slavili su početak prolećne ravnodnevice postavljanjem obojenih jaja na oltar blagoslovivši semena raznih plodova i žitarica. Prema jednoj legendi, boginja plodnosti Ostara, pretvorila je pticu u zeca, zec je bio brz poput ptice, ali ipak je bio razočaran što nije ptica, te mu je Ostara jedan dan u godini omogućila da leže jaja, baš poput ptice. Zbog toga je kasnije u priču ušlo i uskršnje gnezdo u koje zeka donosi šarena jaja. Neki stari zapisi govore o tome kako je zec simbol plodnosti i u nekim anglosanskim narodima predstavlja utelovljenje boginje plodnosti, Eastre. Prvi dokument u kojem se zec spominje kao uskršnji simbol datira iz 1500. godine, a pronađen je u Nemačkoj, iako se smatra da se pojavio i mnogo pre u nekim narodnim običajima. Uskršnja jaja su simbol plodnosti i rađanja novog života.

Za vernike nije bitan samo dan Uskrsa već i četrdesetodnevni post koji mu prethodi, jer za to vreme treba očistiti i telo i dušu, negovati ljubav prema bližnjima, oprostiti svojim neprijateljima, izmiriti se sa zavađenima, kako bi čista srca mogli praznovati žrtvovanje i vaskrsenje Isusa Hrista.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh