I love Zrenjanin portal

  • AD POLET
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Kardivovaskularne bolesti odnesu preko 50% života pacijenata u Srbiji i svetu godišnje

 29. septembar u svetu i Srbiji se obeleževa kao Svetski dan srca. Ove godine obeležen je pod sloganom  „Svim srcem za zdravo srce“.

S obzirom da je celu planetu zahvatila pandemija virusa Covid 19, i da se zbog nje ostale bolesti pomalo nalaze u drugom planu,  ovaj put građanstvu je posebno ukazano na značaj kardiovaskularnih bolesti.

U vreme pandemije su svi srčani bolesnici, a naročito oni starije dobi bili u grupi visoko rizičnih pacijenata, te su se nad njima sprovodile pojačane epidemiološke mere. Slične mere su se sprovodile i ranijih godina za vreme epidemije sezonskog gripa. Međutim i pored mera opreza veliki broj pacijenata nije dolazio na redovne kontrole, kako zbog straha da dođu u zdravstvenu ustanovu i dovedu sebe u rizičan kontakt , tako i zbog reorganizacije zdravstva u jeku epidemije koje tada nije bilo u mogućnosti da pruži dovoljan broj termina za preglede ovoj grupaciji. Srčana slabost je najčešći urok hospitalizacije u svetu i takvih pacijenata ima oko 26 miliona, i to su pacijenti na koje se misli kada se govori o visokom riziku – navela je dr Sanja Đurin specijalista kardiilog i načelnica internog odeljenja Opšte bolnice „Đorđe Joanović“ u Zrenjaninu.

I Taxi Zrenjanin

Kardiovaskularne bolesti su širom sveta inače odgovorne za veliku smrtnost , a broj ljudi koji umiru od posledica bolesti srca je svakog dana u porastu, te je ovaj problem prisutan tokom cele godine i nezavisno od trenutne epidemiološke situacije.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

U svetu godišnje od posledica kardiovaskularnih bolesti umre 18 miliona ljudi

Radi lakšeg sagledavanja ovog problema izneti su statistički podaci iz 2018.god. koji su do sada obrađeni, a koji se značajnije ne razlikuju od prethodnih godina.
U 2018.god. je od srčanih bolesti umrlo oko 18 miliona ljudi u svetu, a do 2023. god. se predviđa porast na oko 23 miliona umrlih za godinu dana.
U Srbiji je 2018. god. od bolesti srca umrlo 52663 bolesnika i to čini 52% ukupne smrtnosti od svih bolesti.
Ako ove brojeve uporedimo sa statističkim podacima vezanim za Covid 19 pandemiju – u svetu je oko 1 milion umrlih za 7 meseci, na oko 33 milona zaraženih, a kod nas 748 na oko 33 500 zaraženih. Lako je zaključiti da su srčane bolesti i dalje vodeći uzrok smrti, a ne dobijaju ni deo medijske pažnje kao što je to slučaj sa Covidom.

Najviše za svoje dobro možemo da uradimo sami

Cilj obeležavanja Svetskog dana srca je da se ljudima skrene pažnja na kardiovaskularne bolesti i da im se približi i bolje objasni ova tema koja je prisutna u životima mnogih. Od izuzetnog je značaja podizanje svesti o ovim bolestima, kao i promovisanje preventivnih mera kako do kardiovaskularnih bolesti ne bi ni došlo. Kardiovaskularne bolesti su najveći uzročnici smrti na planeti. Uzročnici kardiovaskularnih bolesti su mnogi – pušenje, dijabetes, visok krvni pritisak, gojaznost, fizička neaktivnost, pa čak i zagađenje vazduha.

Šta možemo da uradimo za sebe?
– prestanak sa pušenja – za pola godine se rizik od nastanka srčanog udara smanjuje za 50%, ali tek za 15 godina se u potpunosti eliminišu štetni utaciji duvana na ljudski organizam
– uključenje fizičke aktivnosti u dnevnu rutinu – brza šetnja u trajanju od 30 minuta smanjuje rizik od srčanog udara za 18%
– pravilna ishrana – dovoljno proteina, voća i povrća, manje ugljenih hidrata, koncentrovanih slatkiša i gickalica
– dobra regulacija krvnog pritiska – hipertenzija je uzrok 50%bolesti srca i krvnih sudova
– 80% prevremenih smrtnosti može se sprečiti pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošćui izbegavanjem duvana
Zdravim načinom života produžavamo svoj životni vek, poboljšavamo kvalitet života, ali i dajemo pozitivan primer svojoj deci , bližnjima i ljudima iz svog okruženja. Kao pojedinci uvek možemo dati pozitivan primer ljudima iz svog okruženja. Svoj lični uticaj takođe treba da koriste i zdravstveni radnici, koji će ohrabriti svoje pacijente da naprave pozitivne promene u svom životu. Zakonodavci treba da rade na donošenju zakona i regulativa koje će pozitivno uticati na kardiovaskularno zdravlje čitavog društva. Nikako ne smemo zanemariti i značaj medija, koji bi mogao jednakim intenzitetom kao što je slučaj sa ovom pandemijom da se bavi prevencijom kardiovaskularnih bolesti i podizanjem svesti stanovništva u vezi faktora rizika. Verujem da bi se značajni rezultati videli u kratkom vremenskom periodu. Nakon razgovora na ovu temu iz godine u godinu , krajnje je vreme da krupnim koracima krenemo u pretvaranje reči u dela i da već jednom preokrenemo ove neslavne brojeve i procente u našu korist – zaključila je dr Sanja Đurin prilikom današnjeg obraćanja javnosti.

 

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh