I love Zrenjanin portal

  • Aviv park Zrenjanin
  • Pozorište Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Kako zadržati medicinske sestre u zemlji?

Podaci pokazuju da godišnje iz Srbije u inostranstvo ode oko 800 medicinskih sestara i oko 750 lekara. Osnovni razlog tome su primanja koja su preko granice daleko veća od onih u Srbiji. Takođe, sestre su u našoj zemlji veoma često preopterećene poslom, jer ih nema dovoljno. U poslednjem povećanju plata upravo su medicinske sestre dobile najveći procenat povećanja, čak 15 posto. O tome da li ovo povećanje može da uspori odliv medicinskih sestara iz zemlje, šta je ono što im najviše smeta i šta država još čini da ih zadrži u Srbiji, proveravali smo na 3. Nacionalnom kongresu glavnih sestara Srbije koji se održava u Zrenjaninu.

Uslovi u kojima rade medicinske sestre u Srbiji popravljaju se poslednjih godina.

„Uslovi rada u našoj ustanovi su izvrsni. Ustanova funkcioniše odlično, ali kao i u svim domovima zdravlja imamo manjak kadra. Ustvari, nemamo mi manjak kadra, mi imamo dovoljan broj zaposlenih, ali to je nedovoljno. Proračun se pravi tako što na jednog lekara ide jedna medicinska sestra, a to je veliko opterećenje za sestre zbog obima posla koji obavljaju. Sve usluge podele terapije potrebno je kompjuterski odraditi. Jako mnogo vremena se provede za jednog pacijenta. Sestra može da se posveti pacijentu, ali je administracija ta koja je mnogo veća nego što je bila pre uvođenja programa i rada na kompjuteru“, kaže Vesna Žarkov, glavna medicinska sestra u Domu zdravlja Kovin.

Fordomanija

Vesna Žarkov

Raste broj pacijenata, a i terapije su sve zahtevnije

„Mislim da administracija ne može da se smanji. Vi svaku uslugu morate da opravdate tako što je unosite u kompjuter. Mi smo sada kao na dlanu. Sve što uradite može da se vidi. Ako nisi ukucao uslugu, ti je nisi uradio. Imaš pacijenta, ti si dao injekciju, previo si ga, ako to nisi fakturisao i prikazao kroz kompjuter ti to nisi ni uradio. Adminmistracija može da se smanji ako se smanji broj pacijenata, a sada je patologija takva da je broj pacijenata sve veći i veći i sve su zahtevnije i terapije. Kako u samoj ustanovi, tako i na terenu. Samo veći broj medicinskih sestara bi rešio taj problem“, dodaje naša sagovornica.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Administrativni poslovi koje medicinske sestre moraju da završe često duže traju od same usluge koju pružaju pacijentu.

„Nama je, recimo, usluga davanja injekcija rutina. Ali, to treba posle zavesti, ubaciti u kompjter, pa ako je još sistem opterećen, pa moraš da čekaš, pa dok otvoriš elektronski karton pacijenta… Generalno mnogo se vremena provede za kompjuterom“, kaže Žarkov.

U inostranstvo najčešće odlaze mlade medicinske sestre

Odlazak medicinskih sestara iz Srbije je veliki. Kovinski dom zdravlja za sada sa tim nema problema.

„Iz naše ustanove medicinske sestre ne odlaze. Bilo je pre 5-6 godina da su otišla dva lekara. Za sada kod nas nema ovog trenda napuštanja radnog mesta i zemlje. Nemamo mladog kadra, a mislim da većinom sada odlaze mladi. Naši zaposleni imaju između 40 i 60 godina i za sada su svi tu. Videćemo koliko će nam plate zaista biti veće nakon povećanja. Svi mi imamo različite zahteve. Nekom će ovo povećanje da bude dovoljno, a nekom će biti malo. Generalno mislim da bi plate trebalo još malo da idu gore. Videćemo. Ja lično, nikada nisam razmišljala o odlasku iz zemlje“, objašnjava naša sagovornica.

Uslovi  za rad u KBC Zvezdara su na visokom nivou, ali je problem u organizaciji rada, jer fali medicinskih sestara

I glavna medicinska sestra vaskularne hirurgije iz KBC Zvezdara kaže da su se uslovi u ovoj zdravstvenoj ustanovi značajno poboljšali u odnosu na neke ranije periode.

„Uslovi u našoj ustanovi su na visokom nivou. Materijala koji nam je potreban za svakodnevni rad ima dovoljno. Za sada smo zadovoljni. Na žalost, zbog velikog odliva koleginica u inostranstvo imamo veliki problem u samoj organizaciji rada. Trudimo se maksimalno da ispoštujemo sve ono što je zadato kao obaveza samog rada medicinskih sestara, a to je da pružimo adekvatnu zdravstvenu negu pacijentu, da pružimo adekvatan tretman u sklopu lečenja. Naravno, ne bismo to mogli bez zdušne pomoći svih zajedno, kako medicinskih sestara, tako i svih ostalih članova tima“, kaže Danica Ristić, galavna sestra vaskularne hirurgije KBC Zvezdara.

Danica Ristić

„Malo je teže reći koliko pacijenata ide na jednu medicinsku sestru, budući da svako odeljenje ima određeni broj sestara u odnosu na nivo zdravstvene nege koju treba da pruža. Malo nas je, mali je broj medicinskih sestara, a veliki je obim zadataka koji moramo da ostvarimo. Veliki je broj obaveza vezano za dokumentacijmu i evidenciju koju moramo da ispoštujemo jer na taj način opravdavamo i dokazujemo svoj rad. Tu se evidentira onaj nivo zdravstvene nege koji smo pružili pacijentu u sklopu lečenja“, objašanjava naša sagovornica.

Dovoljan broj sestara rešio bi brojne probleme

Manjak sestara utiče na to da one koje su ostale da rade moraju više stvari da obave.

„Vi morate da evidentirate i opravdate svoj rad. To je normalno i očekivano. Kada bismo imali dovoljan broj sestara to ne bi bio problem. Imali bismo dovoljno vremena da se posvetimo pacijentu, dokumentaciji. To smo i pre vodili. Ali, s obzirom na to da je smanjen broj kadrova automatski imamo više posla, više morate da se posvetite pacijentu, a opet vam ostaje isto vreme koje vam je potrebno za popunjavanje dokumentacije. I tu nastaju problemi i sve nam je teže i teže“, dodaje Ristić.

Niske zarade su u najvećem broju slučajeva naterale medicinske sestre da napuste zemlju.

„Plate su većinski razlog za odazak medicinskih sestara. Nekada nismo imali dovoljno sredstva za rad, sada ih imamo. Mlade sestre, oni koji su tek došli nisu zadovoljni nakanadama koje dobijaju i pored svih povećanja. Jeste, jako nam to znači, ali to je sve minimalno za trud i rad koji mi pružamo. Naravno da ovo povećanje od 15 posto ne može da spreči odlazak. Ovo morate da volite da biste radili. Mi pružamo svoj maksimum, bez obzira kolika su nam novčana sredstva data. Kolika bi plata bila dovoljna ne može da se kaže. Svako ima svoje zahteve i prohteve. I drugo treba na osnovu nivoa zdravstvene nege koju pružate to odrediti. U odnosu na to li je to primarna, sekundarna ili tercijalna zdravstvena zaštita prema tome treba odrediti koju nadoknadu treba dati medicinskim sestrama. Sve je to trenutno jako, jako mala naknada. Lično nikada nisam razmišljala o odlasku“, ističe Ristić.

Iz Zrenjanina je prošle godine u inostranstvo otišlo 16 medicinskih sestara

U zrenjaninskoj bolnici kažu da se odlazak medicinskih sestara ne oseti u praksi tj. da pacijenti ne trpe.

„Mogu da kažem da nismo u velikoj opasnosti i krizi od napuštanja srednjeg medicinskog kadra. U prošloj godini je 16 sestara napustilo bolnicu, zbog toga što su otišle u inostranstvo. Ove godine, još nemam zvaničan podatak koliko je to, ali ne bih rekla da se to odražava na posao u bolnici. Svaki put kada medicinska sestra napusti bolnicu, da otkaz, mi raspisujemo konkurs na određeno vreme i primamo zamenu. Još imamo na konkrusima kandidate koji konkurišu, tako da za sada nema bojazni. Sada imamo veliki broj pripravnika koji odrađuju pripravnički staž i koji očekujemo da će na proleće polagati državni ispit i da će onda moći da konkurišu za posao“, kaže dr Ivana Tešić, direktor zrenjaninske bolnice „Đorđe Joanović“.

Ivana Tešić

„Posla ima puno, ne samo što se tiče sestra, nego i lekara. Zahtevi su veliki. Uslovi rada, po meni, su solidni i uslovi za lečenje pacijenata su dobri. Da postoji veliko angažovanje oko administracije, postoji i to je ono što najviše opterećuje. Međutim, ja ne mogu da kažem da vođenje administracije nije neophodno. To je za dobro svih nas i zaposlenih i pacijenata. Na taj način štitimo prava pacijenta. Procedura treba da se ispoštuje, ali to opterećuje sestre i jednostavno im skraćuje vreme koje provode sa pacijentom u smislu da mu se malo više posveti pažnja i da se razmeni koja reč više“, dodaje naša sagovornica.

Diploma medicinske sestre nije harmonizovana sa onima u EU

Medicinske sestre iz Srbije su članice svetskih i evropskih asocijacija i organizacija.

„Naše medicinske sestre su članice međunarodnog veća medicinskih sestara sveta i time imamo mesto u Generalnoj skupštini sestara sveta koja okuplja preko 20 miliona sestara. Članovi smo Evropske federacije sestara koja ima preko 4 miliona medicinskih sestara. I tu smo u Generalnoj skupštini. Članovi smo Evropskog foruma za sestre pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. To je nešto što je srpske sestre odvelo u svet. Imali smo dva taeksa. To je suport EK za zemlje koje ulaze u EU zonu za harmonizaciju diploma. Mi smo dobili dva taeksa 2013. i 2015. Inače, zemlja ima pravo na tri taeksa da bismo harmonizovali diplome, jer naše obrazovanje sestrinsko nije usklađeno sa standardnima Evrope. Mislimo da postoji jako velika šarolikost“, kaže Radmila Nešić, predsednica Udruženja saveza zdravstvenih radnika Srbije.

„Naša diploma nije harmonizovana. Nedostaje joj nešto. Mi nismo prvo uskladili zvanje. Ne može da bude drugačije nazvana sestra, jer je to medicinska sestra. Srednja škola ne može da školuje medicinske sestre to je u svetu asistent medicinske sestre sa određenim kompetencijama. A mi i dalje imamo medicinska sestra tehničar i izdajemo licencu za to“, precizira naša sagovornica.

Prekvalifikacija ne bi trebalo da bude mogućnost u oblasti zdravstva

Da bi se ova oblast bolje uredila neophodna je bolja saradnja sa Ministarstvom prosvete.

„Normalno je da sestre žele da se obrazuju i da budu i masteri i specijalisti, ali mora da postoji osnovna potreba u zemlji u kojoj su da se obrazuju. Ima jedna distanca između Ministarstva obrazovanja i Ministarstva zdravlja. Svaka škola dobija pravo na akreditaciju, ona izbaci kadar, a taj kadar ne može da nađe mesto u zdravstvenom sistemu to onda nije dobro. Na taj način ne forsiramo dalje širenje znanja. Mi spadamo u one zemlje koje nisu bogate, ali sva istraživanja koja su u svetu urađena smatraju da je zdravstvena nega koju rade medicinske sestre koje su visoko obrazovane i usko specijalizovane za to, kvalitetnija. Ima manje oboljevanja, manje se pacijent zadržava u bolnici, daje bolje standarde. Ono što bih zamerila, što nemaju medicinske sestre u Srbiji, to je zakon o sestrinstvu. Nemaju strategiju razvoja, koja mora da se donosi na nivou države“, objašnjava Nešić.

Radmila Nešić i Ferenc Vicko

Struka zamera i što je dozvoljena prekvalifikacija za medicinske sestre.

„Medicinska sestra i niko iz zdravstvenog sistema ne može da ide u prekvalifikaciju jer se radi o životima ljudi i to su ozbiljne stvari. Mi imamo divnu saradnju sa resornim ministarstvom, ali nikakvu sa Ministarstvom prosvete. Napravljene su akademije. Ne može da bude akademija za medicinske sestre, uz svo uvažavanje kolega koje rade neke druge poslove, recimo turističke. Ali, to nije isto. To su različite stvari. Jesu uslužne delatnosti, ali nije isto uslužna delatnost od koje zavisi zdarvlje i život čoveka i uslužna delatnost nahraniti čoveka. Mi smo na to davali primedbe, ali za to nije bilo sluha. Napravljene su akademije veštački i mislim da one neće živeti, jer realno ne mogu da žive. Tu imamo ozbiljan problem i to mora da se rešava strategijom“, ističe naša sagovornica.

Medicinske sestre odlaze jer žele bolju budućnost za svoju decu

Sa odlivom kadrova suočavaju se i druge zemlje, ne samo Srbija.

„Imamo odlazak kadrova, ali to je slučaj i u drugim zemljama. Odlaze nam iskusni kadrovi. Mi smo radili veliko istraživanje na 80 institucija u Srbiji i ono je pokazalo da je najveći razlog odlaska medicinskih sestara iz Srbije zbog toga što žele bolju budućnost za svoju decu. To su stavile na prvo mesto. U ovom trenutku ne vide neku perspektivu i nisu zadovoljne ličnim dohotkom. Ali, ličnim dohotkom nisu zadovoljne ni sestre u Nemačkoj. Moramo da budemo realni što se toga tiče. Takođe, sestre žele da se nekako drugačije pripreme za kraj svog radnog veka. Smatraju da su neki standardi malo drugačiji. Ovde imaju velika opterećenja, rade mnogo poslova, imaju smenski rad, a nisu adekvatno plaćene za taj smenski rad“, objašnjava Nešić.

„Kongres za medicinske sestre je različit od svih drugačijih kongresa. Nemamo pisanih radova. Imamo predstavljanje novina iz Ministarstva zdravlja, novine iz sveta, obavezno nešto što imaju drugi, a što će nam ovoga puta prikazati koleginice iz Slovenije. To su kompetencije za samostalnost rada babica. Imaćemo divnu radionicu rukovođenja. Obično predstavljamo zdravstvene institucije da upoznamo jedni druge. Sada se predstavljaju Dom zdravlja Skoplje i Štip. To su nam gosti. Od naših se predstavljaju Dom zdravlja Kovin i Dom zdravlja Bujanovac“, dodaje naša sagovornica.

U najavi investicije u zdravstvo u Zrenjaninu

Lokalna samouprava se trudi da poboljša uslove u oblasti zdravstva. S tim u vezi u najavi su i novi projekti u Zrenjaninu.

„Veoma nam je bitno da podržimo rad zdravstvenih radnika i da zajedno uz pomoć ministarstva i lokalnih samouprava pronađemo jedan model kako bismo unapredili zdravstveni sistem u našoj državi, našem gradu, a samim tim i dobili viši nivo kvaliteta zdravstvenih usluga. To je jedna osetljiva oblast. Svedoci smo da u poslednjih nekoliko godina i država i lokalna samouprava čine napore da ovu oblast dodatno razviju, da je unapredi i da našim sugrađanima pružimo na najbrži način, ukoliko je to moguće, zdravstvenu uslugu na lokalnom nivou“, kaže Simo Salapura, pomoćnik gradonačelnika.

„Činimo sve da poboljšamo uslove u zdravstvenim ustanovama u naredom periodu. U pitanju su kapitalni projekti koji će dodatno unaprediti zdravstveni sistem našeg grada. Pre svega treba da radimo dodatna etažiranja na zgradi bolnice, u pitanju je i projekat sanacije Specijalističke bolnice i radićemo obnovu dečijeg odeljenja. Na tome se intenzivno radi i već u narednih nekoliko meseci će se videti prvi rezultati“, dodaje naš sagovornik.

Šta radi Ministarstvo zdravlja da spreči odlazak medicinskih sestara?

Iz resornog ministarstva shvataju da je veliki probelem odliv lekara i medicinskih sestara. Na razne načine pokušavaju da ovaj trend prekinu.

„Prave podatke o odlasku medicinskih sestara nemamo. Nema ih niko. To su pretpostavke koje svako tumači kako želi. Svakako da postoji migracija u ekonomskom smislu da tražimo bolje uslove i bolje plate, pa jedan deo ljudi koji ne mogu da nađu posao odlaze. Ima više načina da to sprečimo. Jedan je da poboljšamo uslove rada i videli ste koliko se sada radi. Poslednjih 30 godina se nije ulagalo u zdravstvo. Sada će praktično sve zdravstvene ustanove biti obnovljene od temelja do krova, tako da ćemo stvoriti bolje uslove za rada. Znate da već drugi put popravljamo nekako te plate. Čuli ste da će medicinske sestre ovaj put da dobiju najveći postotak. One su već dobile 15 posto na prvom delu novembarske plate. To će, nadamo se, doprineti da oni koji nisu rešili skroz da odu razmisle“, kaže prof. dr Ferenc Vicko, državni sekretar Ministarstva zdravlja.

„Ono što smo još radili to je da one najbolje u struci Ministarstvo zdravlja prima. To su najbolji studenti medicine. Pre nekoliko meseci smo primili i 150 najboljih medicinskih sestara i najverovatnije ćemo to još tokom decembra ponoviti. Da im odmah damo posao na neodređeno vreme. Mladim medicinarima pružamo mogućnost za specijalizaciju i za doktorske studije. Time pokušavamo da zadržimo mlade ljude. Znate da smo dali nekoliko hiljada specijalizacija. Sada su specijalizacije dostupne i onima na određeno vreme, dajemo i volonterske specijalizacije. Pre 5-6 godina bila je stopirana specijalizacija i sada praktično plaćamo ceh te neke neadekvatne politike koja se vodila. Da bismo dobili specijalistu treba da prođe najmanje 5 godine i još godinu dana minimum on mora da je pod nekim stručnim nadzorom da bi mogao samostalno, kavlitetno i efikasno da radi“, dodaje naš sagovornik.

Nedostaju nam medicinske sestre, ginekolozi, radiolozi, pedijatri, anesteziolozi…

Među kadrovima koji nam najviše nedostaju u zdravstvu su medicinske sestre, ali i lekari različitih specijlanosti.

„Nedostaju nam medicinske sestre, radiolozi, ginekolozi, pedijatri, anesteziolozi… Postoji lista deficitarnih specijalizacija koje ministarstvo svake godine objavljuje. I ove godine ćemo do 31. decembra objaviti novu listu deficitarnih kadrova koji nam se u praksi pokažu da nedostaju. Pokušavamo da stimulišemo ljude da uzmu te specijalizacije“, objašnjava Vicko.

„Moram da kažem da mi imamo neujednačenost kadrova na terenu. U velikim gradovima nemamo nedostatak kadrova. Međutim, i te kako imamo problema u manjim zdravstvenim ustanovama i na periferiji, zato što svi hoće da rade negde u centru. Zbog toga je ta kadrovska rasprostranjenost ugrožena. Znamo da je Vojvodina najviše ugrožena sa tom migracijom delom zbog toga što postoji dvojno državljanstvo koje daje mogućnost da se radi u EU. Nije razlog odlaska uvek novac. Jeste za neke mlade ljude koji misle da ne mogu da dobiju posao i siguno je da će se oni u narednih godinu, dve odlučiti da oprobaju sreću i sa druge strane. Mi ćemo se truditi da pokušamo da stvorimo takve uslove da nam mladi ljudi ostanu i da pokušaju da ovde izgrade svoju sreću“, dodaje naš sagovornik.

Administracije u zdravstvu zaista ima mnogo, ali to je na opštu korist svih koji su u sistemu.

„Ministarstvo zdravalja radi na digitalizaciji zdravstva u Srbiji velikim koracima. I mada nam se to na prvi pogled čini da je to još više neke administracije to nam omogućava da merimo i kontrolišemo i da popravljamo kvalitet i efikasnost i da naši pacijenti budu zadovoljniji“, zaključuje na kraju razgovora Vicko.

Nedostak kadrova dovodi do toga da pacijenti često dugo čekaju da budu pregledani ili da se pregled obavlja rutinski zbog čega su mnogi sa pravom nezadovoljni. Zbog toga najavljene mere treba što pre u praksi da daju efekte.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh