Leto za nama ostaće u senci prirodnih katastrofa medju kojima su prednjačile katastrofalne poplave u Nemačkoj i požari velikih razmera širom Evrope. Gorele su šume u Srbiji, u Italiji, Turskoj, Makedoniji, Grčkoj. Pripadnici vatrogasnog bataljona u Zrenjaninu pozvani su da priteknu u pomoć svojim kolegama, i sa grupom vatrogasaca iz Srbije krenu put Grčke. Dva vatrogasca su u ispomoć otišli prvi put van granica, i bili na ostrvu Evia.
„U našoj zemlji tokom leta, bila je požara na nekoliko lokaliteta. To su Mokra Gora, Zlatar, Zlatibor, Čajetina i okolina Prijepolja. To su specifični tereni, gde su česti šumski požari. Cela Srbija funkcioniše tada kao jedna firma. Iz našeg bataljona je tada išlo 12 vatrogasaca i tri vozila. Teško je bilo u predelu Zlatibora i Čajetine. Do sada smo bili angažovani na gašenju šumskih požara u čitavoj Srbiji, a prvi put su kolege bile van naših granica. To iskustvo je bilo najteže ove godine. Iz Vatrogasno spasilačkog bataljona Zrenjanin, od 8. do 15. avgusta, na Eviji su bila dvojica vatrogasaca spasioca. To su Dejan Kresić i Marko Marioncu, koji su otišli sa jednim vatrogasnim vozilom. Vozilo je namenjeno za gašenje šumskih i požara na otvorenom prostoru. Inače, obojica su iskusni vatrogasci. Kresić radi 21 godinu, dok Marioncu iza sebe ima 19 godina rada“, naglasio je komandir brigade Branislav Milosavljević.
Iskustvo sa Evie
Požar na ostrvu Evia u Grčkoj, bio je velikog inteziteta, i zahvatio je veliku površinu. Vatrogasci iz nekoliko gradova Srbije, kao i dva iz Zrenjanina, otišli su u pomoć svojim kolegama.
„Kada smo stigli dočekala nas je ogromna vatrena stihija koja se širila velikom brzinom. Požarom je bila zahvaćena velika površina. Gašenje nam je otežavao vetar koji je duvao jako, sve je bilo u dimu, a oko nas je svuda bilo vrelo. Odmah smo počeli da gasimo vatru zajedno sa grčkim vatrogascima. Tu su bili i vatrogasci spasioci iz Beograda, Niša, Novog Sada, Kruševca, Sremske Mitrovice, Jagodine, Kikinde i Kraljeva sa ukupno 14 vozila. Sa nama su bila i dva načelnika iz Sektora za vanredne situacije. Najzahtevnije je bilo da presečemo front požara dužine oko 5 kilometara, da smirimo vatru koja je pretila da se proširi na okolna naselja. Trebalo je mnogo zalaganja da presečemo ovaj front, svi smo dali sve od sebe i uspeli“, istakao je vatrogasac Dejan Kresić.
Zahvalnost meštana
Angažovanost vatrogasaca, naišla je na veliku zahvalnost kod meštana, koji su obezbedili hranu i vodu. Za rastanak, u znak sećanja su im poklonili ikonu.
„Nakon dva dana neprestane borbe, koja su bila ključna u sprečavanju širenja vatrene stihije, malo smo odahnuli. Uspeli smo da zaštitimo ljude, i njihovu imovinu. Borba sa požarom se nastavlila sve dok nije lokalizovan. Bilo zahtevno, ali smo sve vreme znali da ćemo uspeti. To su situacije u kojima nema straha, nema vremena za razmišljanje. Znamo šta moramo i samo mislimo o tome. Meštani su nam bili jako zahvalni i pomagali su nam koliko su mogli. Donosili su nam vodu i hranu. Posebno nas je dirnulo kada su nam poklonili ikonu znak zahvalnosti za pomoć koju smo im pružili. I posle tih sedam teških dana, maksimalno iscrpljeni ali zadovoljni vratili smo se svojim kućama. Naš posao jeste veoma zahtevan i težak, ali spasiti nečiji život nema cenu. Koliko god da traju intervencije, koliko god smo umorni, nikada ne razmišljamo o tome. Na kraju svega, samo osećamo ogromnu sreću. Kada smo birali ovaj posao, znali smo da neće biti lako, da je svaki dan novi izazov, da nikada nećemo znati šta nas čeka sutra. Rukovodili smo se činjenicom da je najveća radost pomoći onima kojima je pomoć najpotrebnija“, prisetio se vatrogasac Petar Marioncu.
Uvek spremni
U slučaju požara u gradu, kao i na teritoriji Srbije, uvek postoji ekipa koja je spremna da pritekne u pomoć.
„Uvek imamo spreman određen broj ljudi, koji su pripravni za reagovanje. Kada određujemo ko ide, gledamo da se svi smenjuju, da bi svi bili odmorni. Posebnih pravila nema, već se sve određuje na bazi dogovora. Broj određujemo na osnovu zahteva od strane sektora. Od opreme na prvom mestu je lična zaštita. Prateću opremu čine podmetači za spavanje, kreveti, šatori. Naš bataljon broji 75 članova, i imamo 28 vozila. Poslednjih par godina sektor je dosta radio na opremanju, i omogućeno je bolje delovanje. Veoma sam zadovoljan, i mogu da pohvalim rad svih kolega“, naglašava komandir Branislav Milosavljević.
Da bi neko postao vatrogasac, mora imati između 19 i 30 godina. Mora posedovati minimum srednju stručnu spremu, i važeću dozvolu B kategorije (ne probnu). Vrše se psiho- fizičke i zdravstvene provere, koje se boduju i formiraju liste. Ovih dana se očekuje dolazak 15 novih vatrogasaca na nivou bataljona.
.gif)
.gif)
