I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Drugi pišu

Kako se proslavlja krsna slava i da li u nekim običajima grešimo?

Krsna slava, kao simbol identiteta srpskog naroda, ostala je neokrnjena, ali se usled društvenih promena način obeležavanja menjao – i danas domaćini nastoje da pripreme što bogatiju trpezu, dok iz Srpske pravoslavne crkve podsećaju da hrana i piće nisu suština slave.

Proslava sa mnoštvom preterivanja nije ono što se može vezati samo za kraj 20. i početak 21. veka, smatra muzejski savetnik u Etnografskom muzeju Marko Stojanović.

krsna_slava_1295585992_1

On je ukazao da je Stevan Sremac svoju „Ivkovu slavu „, pošto nije reč o naučnoj fantastici, sasvim sigurno bazirao na primerima iz svoje okoline i dodao da je slava ostala do danas neokrnjena.

I Taxi Zrenjanin

„Proslavlja se i danas na način koji prepoznaju ne samo oni koji učestvuju, već i posmatrači koji pripadaju drugim konfesionalnim, etničkim zajednicama“, istakao je Stojanović.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Koncept kojeg se treba pridržavati prilikom obeležavanja slave postavio je Sveti Sava i on se praktikuje već devet vekova, a do promena je dolazilo usled različitih društvenih okolnosti – promena sistema, okupacija…

Stojanović je ukazao da je nekada proslavljanje slave jednim delom čak i u posne dane morao da bude mrsan ukoliko dođu Turci, a slavska sveća je držana pod loncem kako se ne bi videla iz daljine, posebno zimi.

„U socijalizmu je, na primer, mnogo ljudi proslavljalo nešto što se može nazvati krsnom slavom, ali ona nije imala sva verska obeležja. Tako su članovi Saveza komunista proslavljali neku svetovnu varijantu slave“, rekao je on.

Slava je ostala u svesti ljudi i kada su napuštali svoje tradicionalne seoske zajednice u procesima urbanizacije i industrijalizacije – pa je preneta i u gradove.

Međutim, usled nedostatka vremena i prostora, kao i brojnih poslovnih obaveza, u gradovima se neretko dešava da domaćini kupuju gotove slavske kolače, kao i da slavu obeležavaju u kafani ili restoranu.

Kupovina gotovog slavskog kolača ne menja osnovnu strukturu slave, smatra Stojanović i ukazuje i da Crkva ne zabranjuje proslavu u kafani.

Protojerej Aleksandar Sredojević pri Hramu Svetog Save je, međutim, ukazao da takva proslava često ume da krene u pogrešnom pravcu, kao i da pojedinci pripremaju samo gozbu bez verskih obeležja što, kako je ocenio, „vodi u izmotavanje“.

Za obeležavanje slave najvažniji su sveća, kolač, žito i vino, naglasio je on i primetio da se ponekad zaboravlja na sveca i suviše velika pažnja posvećuje hrani i piću.

To je pogrešan primer, kao i to što pojedini domaćini u dane posta, u želji da udovolje gostima, za slavu pripremaju mrsnu hranu. Takođe, članovi porodice u kojoj se obeležava slava moraju biti kršteni.

Slavu treba obeležiti u krugu porodice i skromno, podvukao je Sredojević.

Sa tim stavom saglasan je i predsednik Centra za istraživanje religije, politike i društva Nikola Knežević.

„Hrana i piće nisu suština slave, već okupljanje oko vrednosti, ideala i vere koje je zastupao svetitelj“, naveo je Knežević za Tanjug, istakavši da ne treba preterivati i pretvarati jedan, pre svega verski susret, u svadbarsku svečanost.

Slava, dodao je, treba da bude skroman i pobožan susret – koji približava ljude i ukazuje na duhovnu vertikalu.

Izvor : Tanjug, RTV

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh