Kako se boriti sa stresom prilikom spremanja za prijemni ispit?

Bliži se kraj školske godine i pripreme za polaganje prijemnog ispita uveliko traju. Maturanti se raduju završetku srednje škole, ali u isto vreme su zabrinuti zbog izlaska na prijemni ispit. Za njih je ovo jedan vrlo stresan period jer uspeh na jednom testu, odnosno prijemnom ispitu, zavisi od više faktora, a pritom taj uspeh određuje da li će srednjoškolac upisati željeni fakultet i otići korak dalje ka napredovanju u obrazovanju i početku svoje karijere.

Kako bismo pomogli maturantima da prevaziđu tremu i strah od prijemnog ispita, razgovarali smo sa Aleksandrom Subotić, pedagogom i pedagoškim savetnikom Zrenjaninske gimnazije i Olgicom Trišić, profesorkom psihologije u Zrenjaninskoj gimnaziji. U razgovoru su nam pružile odgovore na česte dileme učenika i ponudile su nam moguća rešenja za borbu protiv stresa i učenja pod pistiskom.

Pedagog Aleksandra Subotić je objasnila da je stres prirodna reakcija čoveka na važne događaje u životu bilo da su pozitivni ili negativni. Taj stres se uvek javlja kada zbog nečeg strepimo ili brinemo. On nije nužno loša stvar, jer se prilikom stresa u organizmu podiže nivo energije koji nam pomaže da se izborimo sa situacijom. Ono što može biti loše, a uglavnom se na to misli kada se priča o stresu, jesu naše reakcije na stresnu situaciju. Aleksandra je dodala kako je način na koji čovek reaguje najvažniji u prevazilaženju bilo kog stresa, pa i ovog koji trenutno muči maturante, a koji se odnosi na polaganje prijemnih ispita.

„Prijemni ispit za mladog čoveka koji bira svoje buduće zanimanje svakako je jedan od važnijih životnih događaja. Normalno je da mladi osećaju tremu i brigu da li će sve proći dobro. Međutim, od svake osobe pojedinačno zavisi da li će tu tremu pretvoriti u pokretačku ili ometajuću energiju. Niz faktora utiče na to, od ličnih osobina, temperamenta i karaktera do okruženja, očekivanja roditelja i okoline i društvenih prilika“, navela je naša sagovornica i dala nam je nekoliko saveta koji mogu pomoći da se osoba izbori sa negativnim posledicama stresa:

1. Fizička aktivnost, redovni obroci, dovoljno spavanja (važi uvek, za sve).
2. Par dana pre ispita usmeriti se na prijatne aktivnosti (druženje sa prijateljima,izlasci, filmovi, muzika…sve što vas opušta i zabavlja).

3. Dan pred ispit ne učiti (što je urađeno, urađeno je), dozvoliti znanju da se slegne.
4. Unapred pripremiti sve informacije u vezi sa prijemnim ispitom i napraviti organizacioni plan ( kad je ispit, gde, šta je potrebno od pribora, kako stići do fakulteta…)

5. Ne čitati i ne istraživati na internetu tuđa iskustva, komentare, prognoze, kvote i sl. ( ovo dokazano utiče na stvaranje najrazličitijih negativnih misli i projekcija).

6. Ukoliko postoji baš izrazita briga, pomaže ako osoba pokuša da definiše šta je tačno izaziva i šta je najgore što može da se dogodi ( suočavanje sa najnegativnijim scenarijom) i da o tome popriča sa nekim bliskim.

7. Imati alternativu/plan, šta ako….jer uvek postoji druga opcija koja nije nužno lošija. (Nije „smak sveta“ ni ako se prijemni ne položi).

8. Na sam ispit otići malo ranije, poneti vodu , čokoladicu i samopouzdanje. Ne žuriti, pročitati više puta pitanja, a ukoliko dođe do panike disati duboko i koncentrisati se na disanje, pomisliti da od panike i „blokade“ nema baš nikakve koristi.Sigurni smo da će saveti pedagoga ukazati srednjoškolcima na to na šta treba da obrate pažnju i da usmere svoju energiju, kao i kako da što uspešnije polože prijemni ispit.

Psiholog Olgica Trišić je predstavila stres kao pojam koji je prilično zastupljen u svakodnevnom govoru i treba da označi intenzivne i često neprijatne situacije koje nam se dešavaju. Dalje je dodala kako ipak treba napraviti jednu razliku: sam događaj koji nam se desi, bilo da je pozitivan ili negativan, naziva se stresor ili stresni događaj, a kako će organizam reagovati i prilagoditi se novonastaloj situaciji je stres. Stres je zahtev za prilagođavanjem organizma novoj situaciji i prirodni, „vremenski“ odgovor na sam događaj. Jedan od veoma važnih događaja u životu srednjoškolaca, koji žele da nastave akademsko obrazovanje je izbor studijske grupe i priprema za prijemni ispit.

„S obzirom na to da se završetak školske godine poklapa sa periodom priprema za prijemni, pritisak na učenike je „dvostruki“. Kako se izboriti sa takvom situacijom i uspešno odgovoriti na ovu vrstu obaveza? Treba uzeti u obzir da je svaka osoba ličnost za sebe, sa svojom jedinstvenom organizacijom psihičkih osobina i da ne možemo očekivati iste reakcije u ovakvim situacijama. Normalno, tu su i faktori sredine koji nas okružuju, kao i visok stepen očekivanja u konkretnoj situaciji. Iz tog razloga, praktični saveti su često uopšteni, podložni promenama, pa ih svaka osoba može iskoristiti i prilagoditi sebi.“, ovim je naša sagovornica zaključila temu i pružila nam takođe korisne savete kako da se srednjoškolci izbori sa stresom pri prijemnom ispitu:

1. Nema mesta panici. Prijemni ispit shvatite kao jednu od obaveza u koju ćete uložiti maksimalan trud. Setite se da je to jedna od „stepenica“ koju treba da pređete i da vas na fakultetu čeka još bezbroj test situacija.
2. Napravite dobar vremenski plan. Počnite na vreme sa učenjem da ne biste imali premalo ili knap vremena za pripremu. Morate uzeti u obzir vreme potrebno za usvajanje kao i vreme koje je neophodno za višestruko ponavljanje gradiva.
3. Stepen naučenosti gradiva. Trudite se da vam svi segmenti gradiva budu potpuno jasni. Mozak ne trpi „kognitivni nesklad“ i dodatna objašnjenja će i te kako biti od koristi.
4. Tokom perioda učenja važno je i fiziološko stanje organizma. Neredovno i nedovoljno spavanje i odmor remete koncentraciju i smanjuju sposobnost za učenje. Dakle ustalite bioritam i uskladite ga sa obavezama.
5. Ne odlažite učenje uz obrazloženje „kasnije ću nadoknaditi“. Dešavaće vam se tokom perioda priprema i neke nepredviđene situacije zbog kojih ćete baš morati da pomerite učenje.
6. Prikupite informacije relevantne za ispit (gde, kada, šta ?) Ukoliko ste u mogućnosti da ranije posetite fakultet i obiđete prostor, izbeće ćete dodatni pritisak u vidu konstatacije „ne znam kuda da idem“.
7. Dan uoči ispita provedite opušteno, u šetnji, slušanju muzike i sl. jer mozgu je potrebno vreme da obradi i „složi“ informacije. Ne treba se dodatno opterećivati novim informacijama jer se tada pojačava proces zaboravljanja već naučenog gradiva.
8. Kada krenete na ispit, pratiće vas osećaj da „ništa ne znate“. To je normalna situacija jer će mozak početi da selektuje i koristi informacije tek na samom ispitu, kada pročitate pitanja.
9. Ne žurite na samom ispitu. Dajte sebi malo vremena, nekoliko minuta da se smirite i staložite a za to vreme pregledajte test i pročitajte pitanja.
10. Verujte u sebe i svoje sposobnosti ! Uloženi trud i pokazano znanje će vas sigurno dovesti do cilja.

Naše stručne sagovornice su nam detaljno objasnile kako stres utiče na učenike i šta je to što treba da izbegnu i koji su to saveti korisni za borbu protiv stresa pri spremanju prijemnog ispita. Ovi saveti mogu da posluže kao vodič kroz pripremu. Potrebno je samo da vredno rade i prate ove savete i „upustva“ i ne sumnjamo da će uspešno položiti svoj prijemni ispit. U svakom slučaju želimo svim velikim, ali i malim maturantima puno sreće i uspeha na prijemnom ispitu.