Kako mladi vide svoju perspektivu u Zrenjaninu?

Mladi vole ovaj grad, ali uprkos tome iz njega odlaze – zašto je to tako? Nekada je bio običaj da se mladi ljudi nakon studija vraćaju u rodni grad gde bi pronašli zaposlenje, stekli svoj krov nad glavom i osnovali porodicu. Vremenom, ambicije i želje su se menjale, na šta je uticalo mnogo faktora. Ambiciozni studenti i srednjoškolci, budući akademski građani teže ka usavršavanju i napredovanju u svojoj karijeri, a svoje ciljeve uglavnom ostvaruju ili u inostranstvu ili u većim gradovima.

Realno je upitati se gde grešimo i šta je to što predstavlja prepreku mladima, te se odlučuju na takav korak. Da li je to nedovoljna ponuda radnih mesta, ili ponuda onih radnih mesta koja nisu u skladu sa njihovim afinitetima i akademskim opredeljenjem? Ispitali smo nekoliko mladih koji žive i rade u Zrenjaninu i nekoliko studenata i srednjoškolaca koji su živeli ili još uvek žive u Zrenjaninu kakvo je njihovo mišljenje – šta Zrenjanin može da im ponudi; da li u ovom gradu vide perspektivu za budućnost; šta je to u drugim sredinama što ih privlači?

Mateja Suvačarev, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu, odgovorio nam je kako ga brine zagađenost vode i vazduha u Zrenjaninu, kao i generalno zagađenost životne sredine.

„Drago mi je da se otvaraju nova radna mesta, ali svoju oplodivu zemlju smo iskoristili za izgradnju fabrika koje će samo doprineti opštem zagađivanju grada, umesto da smo iskoristili tu zemlju za obrađivanje i oporavljanje poljoprivrede. Treba da se brinemo o tome kakvu ćemo sredinu ostaviti za sobom za buduće generacije i kakve uslove za život. Mislim da bi Zrenjanin mogao dosta toga da ponudi mladima i da je bezbedno mesto za život, ali zaista moramo da promenimo prioritete i da uvažimo mišljenja mladih ako želimo prosperitet u svom gradu“.

Anđela Kuljanin, studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, odgovorila nam je kako misli da je perspektiva mladih poprilično loša što se tiče ponude radnih mesta i napredovanja u karijeri. Anđela je navela da misli da mladi teže ka većim gradovima koji nude više mogućnosti što se tiče školovanja i pronalaženja posla.

„Smatram da je veoma bitan i životni standard i navike ljudi. Trenutno sam u okruženju koje me podstiče da se trudim, poboljšam i napredujem. Želim da radim u struci i volela bih da se i u Zrenjaninu ukaže prilika za to, ali problem je što je ovde fokus na fabrikama i nisko plaćenim radnim mestima. Želim da živim u okolini koja će zajedno sa mnom da se usavršava i razvija, a ne da nazaduje“, dodaje naša sagovornica Daniel Spasić, učenik Zrenjaninske gimnazije, vrlo je pesimističan povodom pronalaženja perspektive u svom gradu. Naveo je kako bi se radije preselio u neki veći grad, ili u neku drugu državu sa ciljem da pronađe posao i tamo stvori sebi bolje životne uslove. Dodao je da ne može trenutno da zamisli da ostane u sredini koja stagnira, niti da zamisli da dalje odrasta ovde i kasnije osnuje porodicu. Na kraju je dodao kako bi možda promenio mišljenje ako se uvedu neke drastične i pozitivne promene.

S.L, koji nastavlja porodični biznis, skreće pažnju na to da ga brine trenutna inflacija i to kako utiče na manje gradove, gde je životni standard obično niži.

„Primetio sam drastične promene kod svojih navika i načina života, kao i kod tuđih otkad je počela inflacija. Potrošačka korpa u Zrenjaninu je dosta visoka, dok je životni standard niži i ne znam na koji način ćemo se izboriti sa tim. Ne znam šta bih radio da nemam ovaj porodični posao, i sada tražim priliku negde drugde, ali zahvalan sam i na ovim mogućnostima. Mislim da Zrenjanin ima šta da ponudi, ali sadašnja situacija je teška“, dodaje naš sagovornik.

A.Đ., radnik u firmi, kaže kako se trudi da gleda i pozitivne strane života u manjoj sredini.

„Nisam hteo da studiram i odmah nakon srednje škole sam se zaposlio jer mi je bilo bitno da steknem samostalnost i ne žalim za tom odlukom. Mislim da je moguće raditi i studirati, ali meni ovako sasvim odgovara. Jedino što me ponekad guši ta manja sredina i sve što mi je već poznato. Voleo bih da se više stvari dešava i da smo mi mladi više uključeni. Pored toga, mislim da živim skroz u skladu sa ciljevima koje sam sebi zacrtao i da me ništa trenutno ne sputava, trudim se da mislim što pozitivnije, ali da, opet, ne ignorišem realne probleme i to da nisam siguran koliko prilika je ovde dostupno za mlade ljude. Lično za sebe mogu da kažem da sam se dobro snašao“, navodi naš sagovornik.

Milica Spaić, studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu, takođe je podelila sa nama svoje mišljenje.

„Trudim se da vidim i pozitivne strane gde god da se nalazim, ali me rastužuje kada ne vidim skup ili celina stagniramo. Progres je previše spor i, iako ima pojedinih organizacija koje se zaista mnogo trude i ponekad postižu rezultate, i hvala im na tome, ne osećam taj kolektivni duh koji teži napredovanju. Slažem se da je velika i značajna stvar to što nisu svi klonuli duhom i što će uvek biti onih spremnih na borbu, ali to trenutno nije dovoljno da zadrži ovde ambiciozne mlade ljude. To jeste početak, i kada bismo se brže razvijali i svi ujedinili u sprovođenju zajedničkih ciljeva, mislim da bi nam to svima promenilo perspektivu“.

David Hrubik, student Pravnog fakulteta u Novom Sadu je stavio fokus na samoinicijativu i borbu za promenom.

„Mislim da je Zrenjanin prelep grad pun mogućnosti i bogate istorije uprkos problemu sa zagađenjom sredinom. Grad na Begeju koji ima puno potencijala, ali se to iz nekog razloga ne koristi. Nažalost, zbog zanemarivanja raznih problema i zbog ličnih interesa pojedinaca, nekad se čini kao da je grad osuđen na propast. Nekada svetla istorija grada se pretvorila u sivilo i ruglo, i nema svetle tačke na vidiku. Međutim, na nama je da to promenimo i da zajedno radimo na tome. Kritičko mišljenje je samo početak, ali treba i da sprovedemo to u praksi“, navodi David.

M.M., radnica u butiku, ističe da je najvažnije da se u svom gradu oseća bezbedno i prihvaćeno.

„Imam solidan posao, redovno primam platu i živim u prilično mirnom okruženju. Odgovara mi posao kojim se bavim i znači mi podrška i prisutnost porodice i prijatelja u svom životu. Nemam potrebu da se preselim, sem pod nekim drugim okolnostima, ali sada mi je sasvim dobro i zadovoljna sam. Mislim da je Zrenjanin bezbedno mesto i multikulturalno mesto za život, s obzirom na to da ima mnogo stanovnika različitih etničkih pripadnosti, nisam do sada osetila neku diskriminaciju. Jedini problem trenutno predstavlja životni standard i drastično podizanje cena, pogotovo za mlade, ili za generalno one koji rade na neodređeno i nemaju stalan posao“, navodi naša sagovornica.

Kritički stavovi ovih mladih ljudi pokazali su nam da budućnost može da nadmaši i prošlost i sadašnjost, ali samo ako prihvatimo sve probleme sa kojima se grad suočava i ako radimo na tome da zajedno rešimo te probleme i unesemo promene u svakodnevnicu. Ne možemo da očekujemo da će mladi promeniti mišljenje za kratko vreme, ali i oni sami misle da postoji šansa da Zrenjanin bude jedno prosperitetno mesto za život, ako i stanovnici i institucije ujedinjeno zacrtaju ciljeve da ponude više mogućnosti za posao, obrazovanje, napredovanje i poboljšanje kvaliteta života.