Otkako su Katalonci zatražili otcepljenje i oči celog sveta bile uperene u dešavanja posle referenduma, istovremeno je u Vojvodini ponovo zaživela priča o Špancima koji su pre pet vekova naseljavali Banat.
Za tu temu bio je zainteresovan i jedan od prvoboraca katalonske nezavisnosti, profesor Univerziteta u Barseloni, koji je sproveo istraživanja u Zrenjaninu i napisao knjigu “Nova Barselona na Dunavu”.
Svojevremeno, malo je falilo da Zrenjanin postane Nova Barselona, kada je u 18. veku bečki dvor odlučio da Špance naseli u Banatu.
„Ta nova kolonija, kao takva ona je upisana u jednoj mapi iz 1740. gde piše Bečkeros (je l’ da da to već zvuči malo španski?), ili Nova Barselona koju treba da nasele španski kolonisti“, kaže Filip Krčmar, istoričar i arhivist.
Ipak, španska epizoda u Banatu kratko je trajala. Uslovi za život bili nepovoljni u močvarnom području, Turci su napali Banat, a zavladala je i epidemija kuge.
„Statistika je pravi pokazatelj toga šta se sa tom kolonizacijom dogodilo na kraju. Za godinu dana, kako pišu ondašnje matične knjige, bilo je svega dvoje rođenih, a 65 umrlih“, objašnjava Krčmar.
Iako se u literaturi navodi da su Španci u ove krajeve dovedeni kao vrsni vrtlari i poljoprivrednici, ispostavilo se suprotno.
„Tada se i govorilo u stvari da se u Banat dolazi po kazni. Njihov vođa puta zabeležio je, recimo, da niko od njih ništa ne zna da radi, i da je u pitanju jedan problematičan element koji je u Beču živeo samo od prosjačenja. Za jedan bračni par je zabeleženo da pije od jutra do mraka i da žena pije više nego muž”, kaže Krčmar.
Za razliku od ove problematične grupe, Španci su koji su u Banatu živeli dva veka pre toga, bili su znatno vredniji. Gradili su Bečkerečku tvrđavu i gradski trg, a doprineli su i pozorišnoj umetnosti.
Od kamena tvrđave sagradili su žitni magacin u centru grada, koji je u 19. veku adaptiran u veliko bečkerečko pozorište.
VIDEO o priči o Bečkerosu pogledajte OVDE
Izvor: B92
Autor: Sanja Ignjatović Eker
.gif)
.gif)
