Kako izgleda život osoba sa invaliditetom u Zrenjaninu – male prepreke često nepremostive

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom ove godine obeležila je informacija da u Srbiji ima oko 700.000 osoba koje imaju neki oblik invaliditeta. Sloboda kretanja i nepristupačnost brojnim objektima i kretanja u njima i dalje se smatraju jednim od najvećih problema sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom. 

U nameri da proverimo kakvo je stanje u Zrenjaninu i koje su mogućnosti naših sugrađana koji se kreću u invalidskim kolicima, dan smo proveli sa Goranom Perlićem i Nenadom Krbavcem, članovima Udruženja paraplegičara Banata.

– Ono što je zdravim građanima dostupno i na šta uopšte ne obraćaju pažnju krećući se gradom za nas može da bude i često i jeste nepremostiva prepreka. Najuobičajenija praksa je da se često vozila parkiraju na mesta rezervisana za osobe sa invaliditetom. Niko od članova našeg udruženja ne može da se koristi uslugama bankomata jer su postavljeni previsoko. Ne znamo da postoji ijedan postavljen na, za nas odgovarajuću visinu. Čak i jedan bicikl koji je parkiran pored nekog objekta za osobe u kolicima može da predstavlja prepreku. Naravno niko ne osuđuje vlasnika bicikla jer ljudi to često čine i ne pomišljajući da tim potezom nekom drugom mogu da stvore problem pri kretanju – kažu naši sagovornici.

Osobe u kolicima imaju mnogo nepremostivih prepreka

 – Mnogobrojne su fizičke prepreke u gradu koje onemogućavaju kretanje u kolicima. Najčešće su u pitanju trotoari ali i ulazi u objekte poput prodavnica, kafića, apoteka i drugo. Dovoljna je fizička prepreka visine 7 – 8 cm zbog koje smo prinuđeni da tražimo neko drugo mesto, često udaljeno i po više stotina metara, na kojem ćemo preći na drugu stranu ulice. Mi, da tako kažem stariji i iskusniji, već unapred znamo kojim ćemo se putanjama u gradu kretati, gde ćemo preći ulicu, gde je koja rupa na trotoaru i  koji objekti su prilagođeni za ulaz kolicima. Oni manje iskusni često su prinuđeni da uče na greškama i prelaze stotine metara dok ne nađu odgovarajuće mesto. Što se tiče pomoći ili asistencije slučajnih prolaznika to izbegavamo. Mada su ljudi uvek spremni da nam nesebično pomognu i asistiraju moguće je da zbog neznanja  dođe i do prevrtanja, do našeg ili njihovg povređivanja i zato takvu pomoć ne tražimo ili izbegavamo takvu praksu – kaže Goran Perlić.

Prepreka od 7 cm često je nepremostiva za osobe koje se kreću u invalidskim kolicima

Slepi i slabovidi oslanjaju se na vlastito iskustvo i pomoć sugrađana

Naš sagovornik danas je bio i Nenad Vukeljić, predsednik Međuopštinske organizacije slepih i slabovidih, koji je pojasnio kako se slepa i slabovida lica snalaze na ulicama Zrenjanina.

– Svedoci smo da se izgled grada i topografija vrlo brzo menjaju. Na koji način to uspevate da ispratite? Ima situacija kada neke nove prepreke ili promene konstatujemo na licu mesta pomoću štapa dok se krećemo gradom, ako već ne doznamo putem medija ili na neki drugi način. Prvi koji naiđe na neku novu prepreku prijaviće to u našem udruženju da to znaju i ostali članovi. Prijaviće nam npr. da je negde postavljena nova skela, zaštitna ograda ili da je neki deo puta raskopan i slično.

„Nove prepreke“ za slepe i slabovide – novi raspored kućica na trgu i novogodišnje jelke

– Koliko su obični građani spremni da vam pomognu? Što smo mi više prisutni na ulici i oni su više senzibilni na naše prisustvo i spremni su da nam asistiraju u raznim situacijama. U tim situacijama takođe postoje ljudi koji tačno znaju kako mogu da nam pomognu ali ima i onih koji žele, a ne znaju pa može doći i do nesporazuma. To je stvar edukacije kroz medije i neke druge vidove komunikacije, a što se toga tiče mogu reći da se situacija, u zadnjih 16 godina koliko se ja krećem uz pomoć belog štapa, znatno poboljšala.

Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih trenutno ima 330 registrovanih članova. Broj se, nažalost uvećava iz godine u godinu ali na sreću sve je manje dece.

– Koje sve prepreke imate dok se krećete npr. od kuće do prodavnice? – Prodavnica je od moje kuće udaljena oko 400 metara. Na tom potezu moram da pređem preko magistrale i tu postoji semafor sa zvučnom signalizacijom. Na ostalim prelazima oslanjamo se na vlastito iskustvo, dok se na primer na kružnim tokovima  uzdamo u saobraćajnu kulturu vozača. U različitim smo situacijama tokom svakog dana, moramo da obraćamo mnogo više pažnje na detalje koji obični, zdravi građani uopšte i ne primete – kaže naš sagovornik.

Grad je dosad ulagao dosta sredstava u nastojanju da doprinese našem lakšem kretanju i kvalitetnijem funkcionisanju uopšte. Problema će naravno uvek biti ali naše je da se zajedno sa Gradskom upravom borimo da sve slepe i slabovide osobe budu ravnopravne u društvu, da se edukuju u vezi sa kretanjem, opismenjavanjem, školovanjem, zaposlenjem i drugo.

Kancelarija za osobe sa invaliditetom za brže rešavanje problema

Dan osoba sa invaliditetom obeležen je i tradicionalnim prijemom u Gradskoj kući za predstavnike svih udruženja koja okupljaju takve osobe. Među najvećim nerešenim problemom i dalje stoje niskopodni gradski autobusi čije će nabavljanje i rešenje tog problema zahtevati veće, trajnije i sveobuhvatno rešenje samog problema gradskog javnog prevoza. Kao dobri primeri navedene su izgradnje rampi za osobe u kolicima na ulazu u Kulturni centar, u MZ „Dositej Obradović“, na ulazu u glavnu poštu itd. koje doprinose kvalitenijem životu osoba sa invaliditetom. Da bi se problemi lakše i brže rešavali na prijemu je pokrenuta i  inicijativa za otvaranje Kancelarije za osobe s invaliditetom pri Gradskoj upravi.

– Otvaranjem takve kancelarije želimo da omogućimo osobama s invaliditetom i njihovim udruženjima da se direktno obraćaju Gradskoj upravi, a preko nje javnim i komunalnim preduzećima i gradskim ustanovama, kako bi se njihovi specifični problemi najbolje sagledali i najefikasnije rešavali. Planiramo za tako nešto budžetska sredstva za narednu godinu i već u toku ove nedelje održaćemo sastanak s predstavnicima udruženja osoba s invaliditetom – izjavio je Saša Santovac zamenik gradonačelnika Zrenjanina.