I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Preduzetnici upoznali đake Poljoprivredne škole sa privatnim biznisom

Da bi se đaci srednjih škola što bolje pripremili za ono što ih u budućnosti čeka, u školski program je pre nekoliko godina uvršten predmet preduzetništvo. Bilo da školovanje nastavljaju na fakultetu ili da žele da otpočnu sopstveni biznis, zrenjaninski maturanti tokom završne godine školovanja imaju priliku da se upoznaju sa načinom na koji funkcioniše tržište. Tačnije, kako se pokreće firma, sa kojim se problemima suočavaju preduzetnici, kome mogu da se obrate za pomoć… U sklopu ovog predmeta već tri godine se realizuje i projekat preko Nacionalne službe za zapošljavanje, koja korisnike mera ove institucije poziva da budu gosti i maturantima ispričaju svoja preduzetnička iskustva.

U Poljoprivrednoj školi održan je ne baš tipičan čas preduzetništva. Umesto da o pokretanju sopstvenog biznisa uče teorijski, maturanti su imali prilike da o tome čuju iz prve ruke. Lično od preduzetnika koji su već prošli trnovit put. O stolarskom poslu, izradi nameštaja od drveta i reparaciji istog pričali su Petar Kirćanski i Gorjana Ponjević Ballani.

„Već dve godine, od kada sam u Udruženju poslovnih žena „Sofija“ odazivam se pozivima NSZ. Shvatila sam da svako druženje znači razmenu iskustava, a za nas preduzetnike je jako važno da imamo taj protok informacija. Isto tako je važno da deci prenesemo naša preduzetnička iskustva. Treba sa njima da delimo ne samo ono što je lepo u poslu, već i ono što je ružno. Sve ono što ih čeka na njihovom putu preduzetništva. Ja sam uvek otvorena za saradnju. U četiri osnovne škole učestvujem u nastavi opštetehničkog obrazovanja, a imam i ugovor o poslovno tehničkoj saradnji sa Višom tehničkom školom. Na žalost, manufaktura je skrajnuta, sada prednjače zanimanja koja su vezana za IT sektor. Trudim se da koliko-toliko pokažem klincima šta sve možemo da napravimo sopstvenim rukama. Trudim se da ovaj lep zanat očuvam“, kaže Gorjana Ponjević Ballani, vlasnik firme Wood planet.

Fordomanija

Gorjana Ponjević Ballani, Branko Pavlović, Aleksandra Štrbac, Agneš Milošević

„Preduzetnici imaju onoliko koliko rade“

„Ružno u našem poslu jesu sve teškoće sa kojima se mi vlasnici-radnici susrećemo. Recimo, kada smo bolesni ne možemo da zaradimo za porodicu. S druge strane, kada ugovorimo dobar posao, onda svi tu zaradu delimo i svi smo srećni. U sopstvenom biznisu ćeš imati onoliko koliko radiš. Klasični problem preduzetništva je i to što ne možemo da pronađemo dobre radnike. Zbog toga smo od te ideje odustali. Ostali smo sami. Sad dokle budemo trajali, trajaćemo“, dodaje naša sagovornica.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Primeri dobre prakse dobrodošli na časovima preduzetništva

Primeri dobre prakse su uvek korisni i u mnogome pomažu da se realizuje predmet preduzetništva.

„Mislim da je ovo sjajna ideja da se održe ovakva predavanja. Pogotovo za one učenike koji neće nastaviti dalje školovanje na fakultetu, već razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa. Napomenuću da je dosta dece iz naše škole već uključeno u sam sistem poljoprivrednih gazdinstava, jer rade sa roditeljima na imanjima. Oni već imaju neka iskustva vezana za preduzetništvo, ali nove informacije su vek dobrodošle“, kaže Branko Pavlović, profesor stočarske grupe predmeta.

„Mi smo pre dve godine uspeli da se izborimo za projekat i da u našoj školi uvedemo kozarstvo kao izborni predmet. Učenici su zainteresovani za ovaj predmet. Imamo već dve grupe po dvanaestoro učenika koji slušaju o kozarstvu. Nadamo se da će oni nastaviti direktno uključivanje u proces kozarske proizvodnje“, dodaje naš sagovornik.

Od ideje do realizacije i otvaranja farme koza

Nije slučajno što se na času preduzetnišva maturantima Poljoprivredne škole predstavila Agneš Milošević. Ona je đacima govorila o tome kako se odlučila da pre tri godine pokrene farmu koza i oformi etno salaš.

„Ovo je prvi put da sam na nekom ovakvom predavanju. Sasvim slučajno sam tu, jer me je pozvala prijateljica Gorjana. Ja nisam pravi preduzetnik, imam poljoprivredno gazdinstvo, a radim i u jednoj državnoj firmi. Na ideju sa farmom smo došli kako bismo dopunili budžet, ali je ona polako počela da raste i razvija se. Imam dvoje dece. Sin je u Beogradu, ali je rekao da bi se vratio u Zrenjanin da radi ovaj posao ako zaživi kako smo planirali. Videćemo kako će to ići. Ako se bude razvijalo u dobrom pravcu, možda ću se i ja rešiti da se tome u potpunosti posvetim, da ostavim takozvani siguran posao“, kaže Agneš Milošević, vlasnik farme koza u Zrenjaninu.

„Deci sam danas prezentovala čime se mi u principu bavimo, ali i šta je ono što je bitno za ovakav posao. Pre svega, ovaj posao mora da se voli. Drugo, pre nego što krenete u bilo kakav biznis morate dobro da se informišete o njemu. Da li to zaista želite da radite. Kakve su vaše lične mogućnosti, na kakvu podršku države možete da računate… Na osnovu svega toga možete da vidite da li će vam se posao isplatiti ili ne. Morate da sagledate šta sve takav posao nosi i šta ćete sve morati da žrtvujete“, dodaje naša sagovornica.

Bez zdrave konkurencije nema dobrog sistema

Mnogo je važno da se sagledaju sve prepreke koje stoje na putu razvoja preduzetničke ideje.

„Nepopularne stvari vezane za preduzetništvo nalaze se u samom funkcionisanju sistema. Birokratija je preobimna. Jako se teško dolazi do određenih stvari. Ili moraš da angažuješ nekog da ti to uradi ili moraš da se posvetiš tome na uštrb posla ili slobodnog vremena. Mnogo puta se desi da konkurišeš na nekom konkursu, a projekat ne prođe iz nepoznatih razloga. Čak te niko i ne obavesti da ti projekat nije prošao. S druge strane, postoje institucije koje su maksimalno otvorene i koje su spremne da pomognu u svakom trenutku. Povezivanje sa drugim ljudima je i te kako bitno i dragoceno, jer svi preduzetnici prolaze kroz slične probleme. Jako je važno da se stvori zdrava komunikacija. Tu nema mesta sujeti i međusobnoj ljubomori i podmetanjima. Jer ako nema zdrave konkurencije, onda sistem ne može da funkcioniše i nikome ne može da bude dobro“, kaže Milošević.

„Mnogo toga se promenilo u poslednjih 30-ak godina. Mojoj generaciji nije na pamet palo da posle završene škole ili fakulteta nemamo obezbeđen posao. Ili da nećemo uspeti ako pokrenemo sopstveni biznis. Današnja deca su drugačija od nas, ali tome nisu deca kriva, već društvo koje ne dozvoljava roditeljima da budu pravi roditelji i da pravilno usmeravaju decu. Mnogi ne smeju da pričaju o realnim problemima koji se dešavaju i onda deca žive u nekoj iluziji. Deca su većinom nezanteresovana za bilo šta. To se moglo videti i danas na predavanju. Nekoliko pari okica je onako radoznalo slušalo šta smo govorili, dok je većina dece bila tu jer su morali zbog profesora. Nismo ni mi bili mnogo drugačiji, ali smo, ipak, imali neki cilj i poštovali smo vrednosti kojima smo se vodili“, dodaje naša sagovornica.

„Iskustva koje nam prenose preduzetnici  ne uče iz knjiga“

Učenici kažu da su im iskustva koja su čuli veoma značajna.

„Veoma sam zadovoljna i oduševljena ovim predavanjem. Saznali smo nešto novo. To je nešto što se ne uči u školi, već se uči u praksi. Planiram da upišem Poljoprivredni fakultet, smer stočarstvo i da se bavim time kada završim fakultet. Meni lično su najkorisnije i najzanimljivije informacije danas bile one koje su vezane za uzgoj koza“, objašnjava Tamara Đurić, učenica četvrtog razreda, smer veterinarski tehničar.

„Veoma mi je bilo interesantno, jer ovakva predavanja nisu zastupljena toliko kod nas. Mogli smo da saznamo šta je potrebno da se krene u posao. Svakako treba da nam se objasni šta je bitno da bismo počeli da se bavimo, recimo, uzgojem koza. Moji roditelji se bave zemljoradnjom, tako da ću i ja najverovatnije time nastaviti da se bavi. Ratarstvo i stočarstvo su u pitanju“, dodaje Radovan Ćorić, učenik četvrtog razreda, smer poljoprivredni tehničar.

Institucije koje pomažu razvoj preduzetništva

Uvođenje preduzetništva u srednje stručne škole trebalo bi da doprinese da mladi ljudi po završetku formalnog obrazovanja budu kreativniji, proaktivniji, da prepoznaju poslovne šanse, primenjuju inovativna rešenja u radu, procenjuju i preuzimaju rizike…

„Već tri godine unazad u odeljenja maturanata srednjih stručnih škola, na časove preduzetništva  dovodimo preduzetnike koji su, iznoseći svoja predzetnička iskustva, praktično ilustrovali ono što se u ovom predmetu uči. Kako su došli do poslovne ideje, kako se ideja razvijala, kako se registruje firma. Takođe, oni govore o tome šta podrazumeva voditi privatnu firmu, sa kojim problemima se suočavaju, na koji način su postigli uspeh u poslu…“, objašnjava Aleksandra Štrbac, savetnik za planiranje karijere iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Moj zadatak je da učenike informišem da NSZ i druge organizacije nude finansijsku i stručnu podršku za početnike u biznisu. U okviru Filijale za zapošljavanje ova aktivnost se realizuje timski. Iz baze podataka programa za samozapošljavanje preduzetnike predlaže savetnica za razvoj preduzetništva Sonja Radun. Preduzetnici se biraju tako da njihova delatnost bude iz okvira oblasti rada za koju se školuju učenici gde god je to moguće. Na primer, gost u odeljenju konobara je bio vlasnik picerije. Kod kuvara to je bio vlasnik firme za ketering, kod ekonomskih tehničara vlasnik knjigovodstvene agencije… Elektrotehničarima automatike i elektronike pričao je vlasnik IT firme… Gosti na časovima su uglavnom svoje firme osnovali uz podršku programa za samozapošljavanje“, dodaje naša sagovornica.

Ove godine časovi su održani u medicinskoj, ekonomskoj, hemijskoj i poljoprivrednoj školi. U narednom periodu časovi će se realizovati i u tehničkoj i školi „Nikola Tesla“.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh