Kao jedna od najosetljivijih grupa ljudi, penzioneri su pretrpeli mnoge posledice i suočili se sa teškim izazovima tokom perioda pandemije, a pored toga i sa izazovima koji nosi svakodnevni život. Zanimalo nas je kako možemo da pomognemo našim starijim sugrađanima i na koji način oni i dalje mogu da ostanu motivisani i uključeni u zajednicu.
U razgovoru sa psihološkim savetnikom, trenerom razvojnih veština i master defektologom, Tanjom Todorović iz „Todorović centra“, saznali smo koje su to aktivnosti u koje penzioneri mogu da se uključe kako se ne bi osećali zapostavljeno od strane društva i isključeno iz zajednice.
„Zajednica sve više stavlja akcenat na mlade, međutim ne možemo zaboraviti vulnerabilne grupe starih, kao što su penzioneri. Ljudski rad je izuzetno važna sposobnost ljudi, jer je to svrsishodna i svesno organizovana radnja, radi postizanja nekog korisnog efekta, a kojom zadovoljavamo lične ili kolektivne potrebe. Odlaskom u penziju ljudi često poistovećuju sa gubitkom neke sopstvene svrhe ili smisla. Otuda je važno voditi računa o njihovim aktivnostima nakon penzionisanja kroz recimo dostupnost edukativnog sadržaja, organizovanje udruženja u kojima bi mogli da se okupljajaju, ali i kroz njihovo angažovanje u nekim aktivnostima, volonterskom radu spram njihovih mogućnosti“ priča Todorović.
.jpg)
Šta je ono što društvo može da ponudi penzionerima?
„Mišljenja sam da je potrebno da društvo sprovede sveobuhvatan pristup i definiše strategiju i plan koji se odnosi na penzionere. Unapređenje institucionalnih mehanizama praćenja uslova starijih, unapređenje socijalne i zdravstevene zaštite, kao i smanjenje starosnog jaza.“
Mentalno zdravlje
„Suštinske promene prilikom starenja nastaju u svim segmentima našeg života, te tako osim u fizičkom pogledu, nastaju u oblasti psihe. Prilikom starenja se često primećuje pogoršanje karaktera, pojava depresije, osećaja samoće i panike, javlja se strah od budućnosti. Rekla bih da usamljenost, i na neki način socijalna izolovanost najviše utiču na mentalno zdravlje naših starih. Ono što takođe ume da bude poteškoća je da tolerišu frustraciju ograničenosti obavljanja nekih aktivosti usled telesnih, zdravstvenih teškoća.“
Nove navike
„Upotreba računara, pametnih telefona i pristup internetu su veoma važni za njihovu socijalnu uključenost. Ovo su tehnologije od presudnog značaja za informisanje. Posebno pristup specifičnim informacijama u vezi sa ostvarivanjem pojedinih prava, povezivanja sa drugima, korišćenje e uprave, što bi im dodatno olakšalo mnogo toga. U vezi sa tim edukacija starijih o ovim tehnologijama, eventualna dostupnost povoljnom internet, pružila bi im veću socijalnu uključenost.“
Smisao života
„Životne okolnosti nisu nešto što definiše nas i naš život. U svakodnevnom psihoterapijskom radu sa ljudima susrećem se sa brojnim životnim dilemama, problemima, ali i ovim čuvenim pitanjem koji je smisao života. Kao što svemu u život sami pridajemo važnost, ili ne, tako je i sa smislom života. Ne trebamo tražiti smisao života, već životu dati smisao, a to ćemo učiniti na razne načine čineći ono što nas ispunjava, slediti svoju autentičnot.“
Kako mi možemo da pomognemo?
„Svako od nas može doprineti da se neko bolje oseća, pa makar to bio i neki slučajni prolaznik na ulici, super marketu, prevozu…kako ljudi kažu, nije teško biti fin, to je upravo ono što možemo učiniti za druge. Ljubazna rečn nas ne košta ništa, ali nekome može puno značiti. Ustupanje mesta u prevozu, ili puštanje preko reda su mali gestovi, a njima starijoj populaciji ukazujemo poštovanje. Samim tim im možemo na psihološkom nivou dati na osećaju vrednosti.“
.gif)
.gif)
