Od sredine 80-ih godina prošlog veka, pa sve dok je početkom 2000-tih u više navrata radio, kafić u centru grada, na uglu ulica Svetozara Markovića i Sarajlijine bio je jedno od omiljenih mesta na koje su Zrenjaninci svraćali. Iako je lokal menjao naziv kad god je menjao i vlasnika, ostao je upamćen kao ‘kafe Patak’. Objekat u kojem su se mladi rado okupljali izgoreo je 2006. godine. Od tada do danas nije obnovljen i predstavlja ruglo u centru grada. U želji da saznamo zbog čega prostor nekada popularnog kafea „Patak“ nije obnovljen i da li postoji šansa da se zgarište pretvori u novu zgradu, kontaktirali smo Ivana Janoškova, vlasnika objekta koji je pristao da govori za portal I love Zrenjanin.
Osamdesetih godina prošlog veka u centru grada bilo je dosta kafića koje su posećivali mladi. Najviše u Gimnazijskoj ulici. Ipak, jedno od omiljenih mesta za izlazak bio je kafe „Patak“ koji se nalazio na uglu Sarajlijine i Svetozara Markovića. Objekat u kojem se nalazio ovaj kafić 1988. godine kupuje Ivan Janoškov, koji je njegov vlasnik i danas. On tu nastavlja da se bavi ugostiteljstvom. Iako se u to vreme kafić zvao Amerika, u javnosti je on i dalje bio poznat pod nazivom „Patak“. Kada više nije bilo ekonomski isplativo kafić je prestao da radi i objekat je stajao prazan sve do početka 2000-tih godina.
Kafić je izgoreo 2006. godine i od tada objekat nije obnovljen
„2004. ili 2005. godine izdao sam lokal jednom taksisti i njegovom poslovnom partneru – napravili smo ugovor i oni su tu radili sve do 13. septembra 2006. kada je lokal izgoreo u požaru. To je planulo u dva sata posle ponoći. Sve je kompletno izgorelo, jer je kafić bio urađen u drvetu. Plamen je, osim kafića zahvatio i manji stan pored. Isto veče sam pričao sa zakupcem i on je rekao da zna koje su njegove obaveze. Da vrati objekat u pređašnje stanje. Ali mesecima to nije činio. Posle godinu dana opet smo se sreli i on mi je tada rekao da sam ja kriv za požar. Kako je zvanično zakupac lokala bila njegova supruga, advokat mi je rekao da je pravno ona odgovorna, a ne njen suprug. I tu je počela borba sa sudom”, priča Ivan Janoškov.
“Nisam siguran, ali mislim da se 12 godina vodio sud, da bi konačno 2017. ili 2018. ne znam napamet, ali imam u dokumentaciji, sad ste me zatekli, doneta presuda u kojoj je okrivljena vlasnica kafića da je svojom nepažnjom izazvala požar. I tu je određeno da ona treba meni da plati određenu sumu tj. da vrati u pređašnje stanje. U međuvremenu ona se razvela od bivšeg supruga i ne može, nema sredstva, da to meni plati i to sada stoji”, objašnjava naš sagovornik.
Najpre dugotrajni sudski postupak, a potom i nedostatak dozvola onemogućavaju radove na obnovi
Nedostatak sredstava nije razlog zbog kojeg se ovaj objekat ne renovira.
“Komšinica čiji je stan takođe oštećen u požaru me je posle presude suda pozvala i ponudila mi da otkupim njen stan u takvom stanju u kakvom je bio. Ja pristajem na to, sklapamo ugovor koji potpusujemo kod notara. U međuvremenu inspekcija mi je naložila da rešim sve što se rešiti može kako to što je ostalo nakon požara ne bi nekog povredilo. Bilo je tu izgorelih guma, cipela, širio se smrad paljevine… Onog momenta kada sam sredio sve papire sa komšinicom koja mi je prodala stan, odlazim kod arhitekte da mi uradi projekat za sanaciju. On pristaje, ali mi kaže da postoji problem, jer su još pre 40 godina tu dozidana dva wc-a. Jedan od kafića, a drugi od komšinice koja mi je prodala stan. Znači, to je bespravno dozidano 80-ih godina prošlog veka”, kaže Janoškov.
“Da bi moglo da se projektuje pristupio sam legalizaciji toga što je pre 40 godina bespravno dozidano. Predao sam dokumenta još iz perioda kada je postojao GIK Banat, gde se vidi kako je to tada urađeno. Pozvao sam geometra da to premeri, sredi papire. Zahtev je podnet da se što hitnije ozakone ta dva wc-a. Odgovor sam čekao dosta dugo, skoro godinu dana i onda dolazi korona tj. 2020. godina. Kada je pre nekoliko meseci konačno stigao odgovor, u rešenju je navedeno da je moj zahtev za legalizaciju odbijen. Iako to tu postoji 40 godina ja to ne mogu da legalizujem. I ja sam sada matiran. Ne znam šta da radim. Arhitekta ne može da uradi projekat, jer ta dva wc-a nisu legalizovana, a ja neću da ih rušim jer, kažem, to tu stoji već 40 godina”, navodi naš sagovornik.
Muke stanara koji žive u blizini izgorelog kafića “Patak”
Negativan odgovor na zahtev za legalizaciju manjeg dela objekta koji je izgoreo produžio je agoniju svih stanara koji dele dvorište sa zgradom u kojoj se nalazio nekada popularan kafić “Patak”. A, takođe, ostavlja ruševinu i ruglo u najstrožem centru grada.
“Kada sam odbijen otišao sam u geodetski biro gde su mi radili papire i rečeno mi je da ne znaju zašto je zahtev odbijen. Da možemo ponovo da radimo papire i da podnesemo novi zahtev, ponovo da plaćamo… Komšinica koja ima stan pored insistira da se to što pre sredi, što je sasvim normalno, jer ona žena ima problem. Ali, ja ne mogu da radim, jer nemam dozvolu. Ta komšinica i ja smo išli kod inspektora… Mene svi pitaju da li imam želju da to uradim. Žarku želju imam, danas bih krenuo da radim, ali ne mogu. Da li bih ja tu napravio stan ili kafić ne znam, ali bi to bilo uređeno samo da sam dobio rešenje o legalizaciji”, kaže Janoškov.
“I pravo je pitanje zašto to stoji već 14 godina. To je ruglo grada. Tu su pacovi, tu smo zmije nalazili. Nisu to otrovnice, to su beoluške. Ali nije ni prijatno, niti normalno da u dvorištu imate zmije. To je sramota za ovaj grad. Ja bih bio zadnja životinja kada to ne bih želeo da sredim. Sve shvatam, ali i sebe cenim više od svih. Zamislite koliko sam ja na gubitku za ovih 14 godina. Da sam napravio kafić, koliko sam mogao para da zaradim. Ili da sam napravio stan, koliko sam mogao da dobijem para na ime rente? Svo ovo vreme je gubitak”, zaključuje na kraju razgovora Ivan Janoškov.