Pandemija korona virusa uticala je u značajnoj meri i na organizovanje akcija dobrovoljnog davanja krvi, što se može jasno videti upoređivanjem broja davalaca i prikupljenih jedinica krvi u 2019. i 2020. godini. Međutim, ono što je važno, od proglašenja pandemije, čak i u uslovima izuzetno nepovoljne epidemiološke situacije, nijedna akcija dobrovoljnog davanja krvi nije otkazana ni odložena. Štaviše, u situacijama izrazito smanjenih zaliha krvi, organizovane su i vanredne akcije. Kada je u pitanju usklađivanje vakcinacije sa dobrovoljnim davanjem krvi, postoje jasno izdefinisana pravila. O ovoj temi razgovaramo sa Aleksandrom Tanasijević, sekretarkom Crvenog krsta Zrenjanin – organizacijom koja akcije dobrovoljnog davanja krvi sprovodi u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine.
Kako se odvijaju akcije dobrovoljnog davanja krvi od početka epidemije od danas?
Od početka pandemije akcije dobrovoljnog davanja krvi se odvijaju u otežanim uslovima uz duže prosečno vreme trajanja, međutim što je najvažnije sprovode se u kontinuitetu, bez prekida i odlaganja. Najveći izazov sa kojim se Crveni krst Zrenjanin suočio u oblasti dobrovoljnog davalaštva krvi nakon proglašenja epidemije i sa kojim se suočava i danas, jeste upravo obezbeđivanje nesmetanog održavanja akcija dobrovoljnog davanja krvi u uslovima pandemije i nepovoljne epidemiološke situacije izazvane korona virusom, jer bez obzira na sve, „život ne može da čeka“ i transfuzijsko lečenje uvek mora biti kontinuirano i sigurno. Blagovremeno i efikasno snabdevanje zdravstvenih ustanova i bolesnika bezbednom krvlju i krvnim produktima koji nemaju alternativu, predstavlja veoma važan preduslov za funkcionisanje zdravstvenog sistema. Uz predan rad zaposlenih i velikog broja volontera omogućeno je kontinuirano održavanje akcija dobrovoljnog davanja krvi prema ustaljenom rasporedu, uz poštovanje svih preporučenih epidemioloških mera.
Kako izgleda sprovođenje tih epidemioloških mera?
Prilikom organizacije akcija dobrovoljnog davanja krvi poštuju se procedure i preventivne mere radi sprečavanja prenosa virusa, pa se tako pre svake akcije vrši dezinfekcija prostorija, dezinfekcija radnih površina i planira se maksimalni broj ljudi u prostorijama. Zatim, na dan održavanja akcije dobrovoljnog davanja krvi postavlja se dezo barijera, održava se distanca od 1,5 m između svih učesnika akacije i vrši se dezinfekcija ruku svih učesnika akcije. Svi dobrovoljni davaoci krvi, zaposleni u Crvenom krstu, ekipa Zavoda za transfuziju krvi kao i volonteri, sve vreme koriste maske i rukavice. Po završetku akcije ponovo se vrši dezinfekcija prostora, a nekada i u toku akcije tog dana imamo veći broj učesnika.
Velika pažnja posvećena je i dodatnim obukama volontera koji učestvuju u organizaciji i realizaciji akcija kako bi bili u mogućnosti da na adekvatan način zaštite sebe i i dobrovoljne davaoce i omoguće da akcije proteknu na najbezbedniji način uz poštovanje svih propisanih mera zdravstvene zaštite. Uz poštovanje svih novih mera, za prosečno davanje krvi danas je u proseku potrebno više vremena i zaista dosta strpljenja, a naši davaoci su pokazali neizmerno razumevanje i hvala im na tome. Zbog ograničenog broja ljudi koji u isto vreme mogu biti u određenim prostorijama, davaoci su u mnogo navrata strpljivo čekali na otvorenom, neretko pri izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima.
Da li je pandemija uticala na broj dobrovoljnih davalaca krvi?
Svakako da jeste i o tome čemu svedoči činjenica da je u 2019. godini u Zrenjaninu prikupljeno 2166 jedinica krvi dok je u 2020. godini taj broj iznosio 1732 jedinice. Međutim, uprkos teškoj situaciji u prethodnih godinu dana, naši sugrađani su svojim odzivom dali nemerljiv doprinos funkcionisanju zdravstvenih ustanova u našem gradu i po ko zna koji put pokazali da smo odgovorno i humano društvo. Od početka 2021. godine, realizovano je devet redovnih i dve vanredne akcije na koje se odazvalo više od 550 davalaca. Prikupljeno je 483 jedinica dragocene tečnosti.
Da li je bilo promene u starosnoj strukturi davalaca?
Nekoliko faktora je uticalo na smanjen odziv davalaca i promene u smislu starosne strukture, pre svega smanjen broj zdrave populacije koja može da daje krv, jer osim obolelih značajan je broj ljudi koji su u izolaciji zbog čega su onemogućeni da u određenom vremenskom periodu daruju krv. Zatim, prisutna je i nemogućnost realizacije kontinuiranih edukacija u cilju motivacije mladih da postanu dobrovoljni davaoci, kao i odlaganje maturantskih akcija srednjoškolaca. Prema našoj evidenciji, trenutna situacija najviše se odrazila na smanjen broj prvih davanja, dok su redovni i višestruki dobrovoljni davaoci u skoro nepromenjenom broju nastavili da se odazivaju na akcije uprkos novonastaloj situaciji i pokazali da njihova humanost zaista nema granice i da su su uvek tu da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Upravo manji broj mladih, novih davalaca krvi je, za nas u Crvenom krstu koji radimo na motivaciji, poseban izazov. Godinama unazad, ciljna grupa kojoj smo posvećivali posebnu pažnju upravo su bili mladi – maturanti zrenjaninskih srednjih škola i studenti. Poseban izazov je motivisati mladog čoveka na prvo davanje krvi, dati mu sve potrebne informacije, odagnati mu sve eventualne sumnje i strahove. Naši davaoci koji su krv dali 5. ili 15. put rado će to učiniti 6. i 16. put, ali poseban uspeh je uvek odagnati strah i motivisati čoveka na prvo davanje. Potom, kada uvide da u davanju krvi nema ničeg strašnog niti bolnog, kada osete zadovoljstvo davanjem, ponos spoznajom koliko veliko i važno delo čine rado ostaju deo porodice najhumanijih ljudi – dobrovoljnih davalaca. U pokušaju da dopremo do ove populacije, preusmerili smo prilagođene poruke o davalaštvu na popularne društvene mreže i onlajn edukacije kako bismo omogućili mladima da se lakše odluče da iskažu svoju humanost i solidarnost.
Kako se proverava da li neko od davalaca ima infekciju korona virusom, jer imamo i slučajeve inficiranih kod kojih bolest prolazi bez simptoma zbog čega ne mogu biti svesni prisustva virusa u organizmu?
Svakom potencijalnom davaocu krvi se meri telesna temperatura a lekar Zavoda za tranasfuziju krvi Vojvodine vrši osnovni zdravstveni pregled te se i na najmanju pojavu sumnje, davanje krvi odlaže za dve nedelje. Takođe, svi dobrovoljni davoci su u obavezi da u slučaju pojave znakova zarazne respiratorne bolesti do 14 dana nakon davanja krvi o tome obaveste Crveni krst Zrenjanin ili Zavod za transfuziju krvi Vojvodine.
Kako na dobrovoljno davanje krvi utiče vakcinacija – posle kog vremena vakcinisane osobe mogu da se vrate u proces dobrovoljnog davanja krvi?
Neophodno je da davaoci poseduju dokumentaciju iz koje se vidi koju vrstu vakcine su primili. Ukoliko nemaju podatak o vrsti vakcine koju su primili, davanje krvi se odlaže za četiri nedelje. Ukoliko su primili vakcinu proizvođača Moderna, Pfizer, Sinofarm – koje su inaktivisane ili RNK vakcine, nema odlaganja davanja krvi. Ukoliko su primili vakcinu proizvođača Astra Zeneca, Sputnik V, Janssen – sa virusnim vektorom, davanje krvi se odlaže za dve nedelje. Važno je naglasiti i da osobe koje su primile KOVID-19 vakcinu nemaju pravo da doniraju rekonvalescentnu plazmu, pojasnila je Aleksandra Tanasijević na kraju razgovora.
Pre uticaja pandemije, veliki izazov za davalaštvo krvi donelo je usvajanje Zakona o transfuzijskoj medicini čija je primena počela u maju 2018. Davaoci više nisu bili u mogućnosti da krv daju svakog dana u zrenjaninskoj bolnici, već samo na planiranim akcijama koje se organizuju u proseku tri puta mesečno u partnerstvu Crvenog krsta Zrenjanin i Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine. Organizacija tih akcija uz motivaciju, regrutovanje i zadržavanje dobrovoljnih davalaca krvi je jedno od važnijih javnih ovlašćenja koje je država poverila Crvenom krstu. Odgovoran i permanentan posao u ovoj oblasti obavljaju edukovani volonteri Crvenog krsta koji uz dobrovoljne davaoce krvi daju nemerljiv doprinos da bezbedna krv u svakom momentu stigne do mnogobrojnih pacijenata u bolnicama.
.gif)
.gif)
