Od 1. januara 2020. godine u prodavnicama u Beogradu neće biti plastičnih kesa. Za one koji se ogluše o ovu odluku grada predviđene su novčane kazne koje mogu dostići i 150.000 dinara. Srpska prestonica je među prvim gradovima u Evropi koji su odlučili da zabrane prodaju plastičnih kesa kako bi zaštitili životnu sredinu. Ovaj primer bi do kraja naredne godine trebalo da slede i trgovine u Vojvodini. Odluka o tome zasnovana je na Deklaraciji o zaštiti životne sredine. U zrenjaninskim radnjama smo proveravali na koji način se pripremaju za trenutak kada će plastične kese u potpunosti biti zabranjene za prodaju.
Da je neko do pre dve godine stanovnicima Srbije rekao da od 2020. neće moći da koriste plastične kese, malo ko bi u to poverovao. Međutim, ovo je novina koja će važiti za sve koji od Nove godine budu kupovali u prodavnicama u Beogradu. Gradska vlast u prestonici donela je odluku da se više brine o životnoj sredini. Tako će od 1. januara biti zabranjena prodaja plastičnih kesa.
Za kršenje ove odluke predviđene su novčane kazne. One se kreću od 25.000 za fizičko lice do 150.000 dinara za pravno lice. Osim odgovornog lica, kazniće se i preduzetnik i to sa 75.000 dinara.
Slična mera trebalo bi da se primeni i u Vojvodini, ali po završetku 2020. godine. Trgovci u Zrenjaninu se pripremaju za ove promene.
Potrebno je raditi na kreiranju kese koja neće predstavljati ekološki problem
U kompaniji Gomex kažu da se od kada je uvedena naplata plastičnih kesa, svest potrošača o njihovoj štetnosti povećala.
“Potrošnja kesa se više nego prepolovila i očito je povećano razumevanja građana za ovaj problem. Veliki deo kupaca je počeo da koristi svakojake torbe. Siguran sam da će se ovaj trend pojačavati, tako da će se jednokratne kese koristiti samo u izuzetnim slučajevima. Gomex prati propise koji regulišu ovu oblast i prilagođava se datim uslovima. Sve što je predviđeno propisima grada Beograda već smo obezbedili. Tako da će kupci i pre naznačenog roka imati mogućnost korišćenja papirnatih kesa i višekratnih torbi“, kaže Goran Kovačević, vlasnik kompanije Gomex.
„Mislim da se upotreba plastičnih kesa neće tako brzo iskoreniti. Pre svega, jer one imaju i svoju dobru stranu, jeftine su, zauzimaju malo prostora i dovoljno su čvrste. Verujem da će tehnologija biorazgradivih kesa i dalje napredovati i da će se u jednom trenutku kreirati kesa koja neće predstavljati ekološki problem. Kako god bilo, potrebno je učiniti sve da se što manje baca, pa bile to i potpuno biorazgradive kese ili neki drugi način pakovanja. Rešenje su klasični cegeri, od onih velikih, pa do onih sklopivih koji lako stanu u žensku torbicu. Ali ovo rešenje je dobro za planirane kupovine. Uvek ostaje problem neplaniranih kupovina kada jednostavno morate nekako odneti kupljenu robu. Tu će ostati potreba za plastičnim ili papirnim kesama, a obe kombinacije imaju određenu ekološku cenu“, objašnjava naš sagovornik.
Od kada se kese naplaćuju njihova upotreba je smanjena i do 80 posto
Pre nego što je pre dve godine uvedna naplata plastičnih kesa u prodavnicama u Srbiji se godišnje trošilo oko dve milijarde ovih kesa. Kampanja za smanjenje njihove upotrebe i naplata uticali su da se korišćenje plastičnih kesa negde smanji i do 80 posto. I u kompaniji PerSu korišćenje plastičnih kesa se više nego prepolovilo.
„Upotreba plastičnih kesa drastično je smanjena od početka naplate, odnosno njihova prodaja je opala za preko 60%. Sa zadovoljstvom možemo konstatovati da su navike naših sugrađana počele da se menjaju na bolje. Mnogi kupci više uopšte ne kupuju plastične kese, neki ih recikliraju u smislu ponovne upotrebe, a značajan broj koristi platnene torbe. Možemo reći da torbe i cegeri svakako polako postaju neizostavni element prilikom odlaska u kupovinu, pogotovo kod starije generacije. Međutim, ovo svakako nije dovoljno. Naš kupac još uvek nema dovoljno razvijenu svest o tome da treba da nosi torbu sa sobom u kupovinu. Na tom polju još ima dosta prostora za promenu ponašanja i podizanje svesti. PerSu marketi kao ponosni član DTL-a (Domaćeg trgovačkog lanca) aktivno rade na dugoročnom uticanju na ekološku svest naših potrošača i pronalaženju trajnog rešenja za eliminisanje plastičnih kesa i zagađenja okoline. Njihovo potpuno ukidanje ćemo dočekati spremni”, navode u kompaniji PerSu.
U kupovinu se sve više ide sa cegerima
Nakon decenija pauze cegeri su se vratili u modu.
“Što se tiče zamenske ponude, u PerSu marketima se svakako već mogu naći platnene torbe, a u narednom periodu uvešćemo različite varijante torbi, višekratne (trajne) kese i okrećemo se inovativnim rešenjima koja ćemo tek uvesti na tržište. Pakovanje voća i povrća, kao i rinfuzne robe, svakako predstavlja najveći izazov, a odgovor između ostalog leži i u natronu iz odgovorno sečenih šuma ili recikliranom natronu koji mora biti tehnološki usavršen i dostupan i koji za sada možemo samo da uvozimo. U Srbiji još uvek ne postoji proizvodnja dovoljno kvalitetnog recikliranog natrona koji može da obezbedi nosivost za prehrambene proizvode koji često jesu teški. U svakom slučaju, smatramo da budućnost leži u posebnoj vrsti natron kesa, proizvedenih iz odgovorno sečenih šuma, što znači da se za svako posečeno drvo za proizvodnju natrona sadi jedno novo”, pojašnjavu u ovoj kompaniji.
“Druga opcija za pakovanje svežih proizvoda može da bude i pokretanje proizvodnje kesa od organskog materijala koja je u najavi u Srbiji (skrobne kese). Ovde svetska tehnologija tek treba da odgovori na izazove, a ta će rešenja sigurno imati odjek i na našem tržištu kroz dugoročne promene koje nam tek predstoje“, kažu u PerSu-u.
Donacije za decu obolelu od raka za svaki račun na kojem nije bilo kese
U kompanji Univerexport objašnjavaju da je potrošačima bilo potrebno vreme da se naviknu na naplatu kesa.
„Naše društvo dugo vremena nije bilo u potpunosti spremno za prelazak na naplatu plastičnih kesa ili njihovo potpuno ukidanje. Prvi pomak koji se desio jeste bila zamena plastičnih kesa razgradivim. To je u odnosu na prethodno stanje svakako bio veliki napredak. Domaće tržište nema iste potrošačke navike kao zemlje u regionu. Pogotovo kad je reč o kesama i potrošačkim kolicima. Na okolnim tržištima potpuno je normalno da se kese plaćaju na kasama, ali na domaćem tržištu to je dugo vremena bila gotovo nemoguća misija. Onog momenta kada je uvedena zakonska regulativa i predlog, kada su svi subjekti na tržištu nastupili zajedno i doneli odluku da se kese naplaćuju i sami potrošači su doživeli isto kao neophodnost i tako su to i prihvatili”, kažu u Univerexportu.
“Univerexport je, recimo, u prvim danima naplate kesa delio svim potrošačima bespatne cegere za ostvaren uslov kupovine. Odmah nakon toga smo se odlučili za humanitarni aspekt i doniranje po dva dinara udruženju Nurdor za decu obolelu od raka, za svaki račun na kome nije bila plastična kesa. U prvom navratu je donirano 4.000.000 dinara. Upotreba kesa je toliko smanjena da na svakom trećem računu, a oko 100.000 potrošača prođe kroz naše radnje, nije bilo kese. Kada su ljudi videli da, pored toga što nešto dobro mogu da urade za sebe – da ne plaćaju kese, za prirodu – da ne koriste kese i možda najvažnije za druge – pomoć deci oboleloj od raka, onda smo dobili tako dobre rezultate, koji su danas doneli naviku nošenja cegera u kupovinu ili kupovanje kesa za višekratnu upotrebu. Vođeni ovim poduhvatom, u narednoj akciji, donirali smo 3.000.000 udruženju Nurdor”, dodaju u ovoj kompaniji.
Kesa mora da bude praktična i isplativa za potrošača
Šta će krajem 2020. godine zameniti plastične kese u trgovinama, još je predmet razmatranja.
“Što se kompanija tiče, svakako da je važno napomenuti da je trošak gratis kesa izuzetno veliki i da je sigurno bolje to koristiti za papirnu kesu. Međutim, prelazak na kvalitetne papirne kese znači još veći trošak. A jedna od mogućnosti je i ponuda papirne kese koja neće biti odgovarajuća zamena za plastičnu u smislu nosivosti i praktičnosti. Stoga se kao najbolja opcija, ipak, pokazuje ukidanje plastičnih kesa. Uz odgovarajuće opcije za drugačiju ambalažu na onim odeljenjima gde je pakovanje neophodno – voće i povrće, rinfuz itd. Ono što je jako bitno jeste da zamenska opcija, bilo da je to papirna kesa ili kesa od skroba, što je evenutalno jedna od mogućnosti, bude odgovarajuća za potrošače u smislu praktičnosti i isplativnosti. Tržište se pokazuje kao suviše pasivno za uvođenje koncepata takve ekološki prihvatljivije ambalaže, ali mora se ići napred. A to je svakako jedna od misija kompanije Univerexport”, ističu u Univerexportu.
Šta je predviđeno vojvođanskom Deklaracijom o zaštiti životne sredine?
Deklaracija o zaštiti životne sredine koja je doneta u Vojvodini osim zabrane korišćenja plastičnih kesa predviđa i zabranu korišćenja predmeta od plastike za jednokratnu upotrebu. To znači da uskoro u Pokrajini neće moći da se koriste plastične čaše, tanjiri, viljuške, posude za hranu, slamčice… Za druge proizvode biće obavezno recikliranje 90 posto njih do 2025. Ovaj dokument sličan je dokumentu koji je donet u Evropskom parlamentu.
Kako bi se zaštitila životna sredina istom Deklaracijom predviđeno je i da do kraja 2024. godine ustanove čiji je osnivač Pokrajina moraju da pripreme projektnu dokumentaciju za uvođenje energetski efikasnih sistema grejanja i na taj način da zamene ugalj i mazut. Krajnji rok za prelazak na alternativna goriva je 2029. godina. Takođe, predviđeno je i da se u narednih 10 godina u osam gradova u Vojvodinni unapredi prevoz. I to tako što bi se uvela vozila na gas i struju. Dokument sadrži i deo o pošumljavanju Vojvodine i izgradnji postrojenja za preradu vode za piće.
.gif)
.gif)
