Gotovo ceo maj imali smo kišu jačeg ili slabijeg intenziteta. Mnogi se, verovatno sećaju autobusa u Beogradu koji je usled pljuska skoro do polovine bio u vodi dok se kretao putem. Nije neobično ni da se u Zrenjaninu izlije kanalizacija, ali nadležni kažu da je to u znatno manjem obimu nego u nekim drugim većim gradovima. Kanalizaciona mreža u gradu na Begeju u proseku je stara 30-ak godina. Ali, kažu da je u čak 90 posto havarija na kanalizacionoj mreži uzrok ljudski faktor, a ne dotrajalost mreže.
Ukoliko padne veća količina kiše, društvene mreže preplave fotografije na kojima se vidi kako voda stoji na trotoaru, kolovozu, zelenim površinama… Do izlivanja ponekad dolazi i zbog zagušenja kanalizacione mreže, čak i kada nema kiše.
“Dešava se da preliju šahtovi od fekalne kanalizacije koji se nalaze u neposrednoj blizini stambenih zgrada. Konkretno primećeno je u okolini solitera kod brojeva 41 i 47, zatim na Bulevaru Veljka Vlahovića kod brojeva 17 i 19. Tu ima šahtova koji se izlivaju svaka dva-tri meseca. Imali smo izlivanja i u Junaka Milana Tepića kod brojeva 1 i 2. Mi to prijavimo JKP „Vodovod i kanalizacija“. Oni dođu sa svojim vozilom, to se ispumpa i onda to bude mirno neko vreme do sledećeg izlivanja. To traje već godinama unazad. Imali smo i slučaj kada je bila velika poplava. Tada su se izlili svi šahtovi. Mi smo se konsultovali sa ljudima iz Vodovoda i stekli smo utisak da tu postoji neki problem jer se godinama to ponavlja”, kaže Marija Janković, sekretar MZ Veljko Vlahović.
Nakon saniranja izlivanja fekalne kanalizacije radi se dezinfekcija poplavljenog prostora
“To izgleda tako što se fekalna kanalizacija izlije na javnu površinu. To bude na travnjaku, nekada i u blizini dečijih igrališta ili se preliva preko trotoara. Tim trotoarom deca idu u školu i vrtić. Imamo i štahtove oko mesne zajednice koji su puni. Imali smo začepljenje kanalizacije u tržnom centru na Bagljašu. Posle ispumpavanja mi smo uvek tražili da dođe neko da izvrši dezinfekciju, jer su, ipak, fekalije u pitanju. I tada JKP “Vodovod i kanalizacija” zaista odradi dezinfekciju”, dodaje naša sagovornica.
Fekalna kanalizacija u proseku stara 30 godina
U JKP “Vodovod i kanalizacija” kažu da je Zrenjanin jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima separativnu kanalizacionu mrežu.
“To znači da su u Zrenjaninu fekalna i atmosferska kanalizaciona mreža odvojene. A obe su projektovane tako da mogu da prime sve otpadne vode iz svoje namene. Celokupna teritorija Zrenjanina je skoro 100 procenata pokrivena fekalnom kanalizacionom mrežom, a ista je u proseku stara oko 30 godina. Poslednji radovi na izgradnji nove kanalizacione mreže vršeni su pre 15-tak godina kada je izgrađena kanalizacija u obodnim delovima grada. Na Bagljšu, u Mužlji, na Zelenom polju i Gradnulica guvnu…”, kaže Siniša Gajin, rukovodilac Službe informisanja i poslovnih komunikacija JKP „Vodovod i kanalizacija“.
“Od tada se vrše rekonstrukcije postojeće mreže gde se za to, zbog dotrajalosti ili havarija, ukaže potreba. Same havarije na kanalizacionoj mreži su mnogo ređe nego na vodovodnoj mreži i prouzrokovane su starošću i dotrajalošću iste. Poslednje dve velike havarije koje su i sanirane bile su u ulicama Radnoti Mikloša i Stevice Jovanovića. Bitno je naglasiti da su građevinski radovi na kanalizacionoj mreži, zbog svojih specifičnosti, najskuplji i najzahtevniji građevinski radovi”, dodaje naš sagovornik.
Crpne stanice u velikoj meri utiču na kvalitet prikupljanja i odvođenja otpadnih voda sa teritorije grada
Održavanje fekalne kanalizacione mreže je u nadležnosti JKP „Vodovod i kanalizacija“ i ono se vrši iz tekućih sredstava preduzeća.
“Ovo održavanje obuhvata preventivno održavanje samih cevovoda, čišćenje istih, zamenu šahtovske infrastrukture, otklanjanje zagušenja, ali i održavanje crpnih stanica fekalne kanalizacije. U poslednjih nekoliko godina preduzeće i Grad Zrenjanin izdvojili su značajna materijalna sredstva u rekonstrukciju i modernizaciju crpnih stanica. I onih manjih i onih većih, kojih je ukupno oko 80, a koje u velikoj meri utiču na kvalitet prikupljanja i odvođenja otpadnih voda sa teritorije celog grada. Treba istaći izgradnju nove crpne stanice „Centar“, kao i rekonstrukciju i modernizaciju crpnih stanica „Mali most“ u Radnoti Mikloša i Marka Oreškovića zahvaljujući čemu celokupni sistem prikupljanja i odvođenja fekalnih otpadnih voda funkcioniše bez većih problema”, objašnajva Gajin.
“Posebna pažnja kod održavanja mreže posvećuje se onim delovima grada gde je mreža najstarija – Ruža Šulman, Mala Amerka, delovi Bagljaša… i gde iz tih razloga dolazi do povremenog izlivanja otpadnih voda, zbog čega se češće vrše preventivna ispiranja cevi mreže. Ukoliko i pored preduzetih radnji povremeno dođe do zagušenja mreže i izlivanja otpadnih voda, zahvaljujući dobroj saradnji sa korisnicima i upravnicima zgrada, iste budu uklonjene u roku od 24 časa od momenta prijave. U slučaju izlivanja otpadnih voda zbog dotrajalosti mreže u podrumske prostorije dezinfekciju istih vrše firme koje održavaju zgrade, a troškove dezinfekcije snosi JKP „Vodovod i kanalizacija“”, dodaje naš sagovornik.
Radnici JKP “Vodovod i kanalizacija” često u kanalizaciji pronalaze maske, vlažne maramice pa čak i ostatke životinja
Zbog zagušenja u toku godine se izvrši prosečno između 1.300 i 1.500 intervencija na kanalizacionoj mreži.
“Za zagušenja na mreži u 90% slučajeva odgovornost je na ljudskom faktoru. Ostatak je posledica dotrajalosti mreže i situacija kada tokom obilnih atmosferskih padavina deo istih završi u kanalizacionoj mreži. Kad govorimo o ljudskom faktoru dva su ključna razloga što i pored redovnog preventivnog održavanja dolazi do zagušenja mreže. Najčešći uzrok zagušenja je komunalni otpad koji građani iz svojih objekata upušataju u kanalizacionu mrežu. U pitanju su zaštitne maske, ulošci, vlažne maramice, najlonske kese, delovi odeće, životinjske iznutrice i kosti… Sve navedeno dovodi do stvaranja „čepova“ u kanalizacionoj mreži ili do zagušenja kanalizacionih pumpi. A posledica je izlivanje otpadnih voda u objektima ili podrumima. Ovom prilikom apelujemo na korisnike da to ne čine i da komunalni otpad odlažu na za to predviđeno mesto. Naglašavamo da u navedenim slučajevima troškove otklanjanja zagušenja cevi koje ne pripadaju javnoj mreži i dezinfekcije prostorija gde je došlo do izlivanja snose sami korisnici”, kaže Gajin.
“Drugi uzrok je priključenje oluka na kanalizacionu mrežu zbog čega tokom obilnih atmosferskih padavina koje završe u kanalizacionoj mreži dolazi do zagušenja iste i vraćanja otpadnih voda u objekte korisnika. I u tim slučajevima sanacija nastale štete je obaveza korisnika, jer je, prema Odluci koju je usvojila Skupština Grada Zrenjanina, zabranjeno priključivati cevi atmosferske kišne kanalizacije na fekalnu i obrnuto. Nadležnost kontrole sprovođenja ove odluke nije na našem preduzeću, već je u ingerenciji komunalne inspekcije koja nesavesnim građanima može izdati i kaznu. Apelujemo na sve korisnike da poštuju ovu odluku, jer na taj način omogućavaju normalno funkcionisanje obe kanalizacione mreže. Tako štite i sebe i svoje komšije od negativnih posledica izlivanja otpadnih voda”, objašnjava naš sagovornik.
Radovi na kanalizacionoj mreži u naseljenim mestima
Grad Zrenjanin je investitor radova na kanalizacionoj mreži koji se vrše etapno u 7 naseljenih mesta.
“Najviše kanalizacione mreže je urađeno u Kleku, Elemiru, Melencima i Ečki gde je izgrađena mreža u upotrebi, a za čije održavanje je zaduženo naše preduzeće. U početnoj fazi su radovi u Lazarevu, Stajićevu i Botošu. Kao i u gradu i u naseljenim mestima je glavni razlog zagušenja na mreži ljudski faktor i navedene situacije. Upućeni apel da se ne ubacuje komunalni otpad u kanalizacionu mrežu i ne priključuju oluci na istu se odnosi i na naseljena mesta. Posebnu pažnju treba da obrate meštani Melenaca i Kleka koji u okviru kanalizacionog sistema imaju ugrađene kućne pumpe, a čiji servis i zamena u slučaju kvara zbog komunalnog otpada i nesavesnog korišćenja pada na teret korisnika”, navodi Gajin.
Prelivanje atmosferske kanalizacije
Atmosfersku kanalizacionu mrežu u dužini od oko 70 km, za Grad Zrenjanin uslužno održava JKP „Vodovod i kanalizacija“.
“Sredstva za njeno održavanje obezbeđuje Grad Zrenjanin. Sve aktivnosti na mreži, osim redovnog održavanja, ispiranja mreže i zamene šahtovske infrastrukture, vrše se na osnovu naloga nadležnih komunalnih inspekcija. Da je atmosferska mreža koncipirana tako da primi dovoljne količine padavina pokazuje činjenica da kod izuzetno obilnih padavina ne dolazi do pojave bujica na ulicama, kao što je bilo slučajeva u Novom Sadu i Beogradu. Kod obimnijih padavina voda se sa putnih ili zelenih površina u roku od nekoliko časova povuče u sistem. Na pojedinim mestima u gradu, zbog oštećenja putne površine ili same mreže ostane deo padavina na kolovozu i zelenim površinama. Tada na osnovu naloga inspekcija reaguju ekipe našeg preduzeća i tu vodu uklone”, objašnjava naš sagovornik.
“Pored oštećene putne površine razlog zadržavanja vode na javnim površinama jesu zagušenja cevi i šahtovskih rešetki čiji je glavni uzročnik ljudski faktor, odnosno nemar. Kao i kod fekalne kanalizacije i u atmosfersku se često odlaže komunalni otpad, pa se pored već navedenog pronalazi i građevinski materijal – šut, beton, pesak, šljunak… Ali, i leševi domaćih životinja i kućnih ljubimaca, njihovi delovi i iznutrice, kao i celi odevni predmeti i donji veš. Većim delom godine problem predstavlja i odlaganje pokošene trave u atmosfersku kanalizaciju koja zaguši kanalizacione rešetke i sam sistem. Odgušenja na obe mreže vrše se uz pomoć novog i savremenog specijalizovanog vozila VOMA, koje je sredstvima preduzeća i Grada Zrenjanina, nabavljeno prošle godine”, dodaje Gajin.
Nadležni upozoravaju da su građani dužni da održavaju kanale ispred kuća i apeluju da se poklopci šahtova ne kradu
U naseljenim mestima, ali i u gradu, između objekata korisnika i putnih površina, postoje otvoreni kanali za prikupljanje i odvođenje atmosferskih padavina.
“Prema Odluci Skupštine Grada Zrenjanina njihovo održavanje – košenje trave u njima i održavanje vodoprohodnosti je u nadležnosti građana ispred čijih se objekata nalaze. Strogo je zabranjeno njihovo zatrpavanje ili presecanje izgradnjom zatvorenih kolskih prilaza, jer se na taj način onemogućava njihova namena, pa dolazi do izlivanja atmosferskih voda”, podseća naš sagovornik.
“Kao što je već navedeno naše preduzeće je nadležno za održavanje šahtovske infrastrukture obe kanalizacione mreže na putnim i javnim površinama. Na žalost svi smo svedoci da neodgovorni pojedinci zarad sitne materijalne koristi otuđuju poklopce šahtova. Pored činjenice da na taj način čine krivično delo, opasnije je što ugrožavaju život i zdravlje svojih sugrađana koji mogu da se povrede ukoliko dok pešače ili se kreću nekim prevoznim sredstvom upadnu u otvoren šaht. Zato posebno apelujemo da se te stvari ne čine. Građane pozivamo da preduzeću prijave ukoliko uoče da je neki otvor kanalizacionog šahta na javnoj površini bez poklopca”, zaključuje na kraju razgovora Siniša Gajin iz JKP “Vodovod i kanalizacija”.
Fotografije ustupilo JKP „Vodovod i kanaliazcija“
.gif)
.gif)
