Pre 5 godina u kuću porodice Mršić su se na insistiranje njihove ćerke Milice, doselile 4 bebe papagaja, koje su morali ručno da hrane. Tada se rodilo interesovanje za ovakvim načinom uzgoja papagaja. Sada imaju više od 20 ptica.
„Sve je počelo sasvim slučajno, kada smo ispoštovali želju naše ćerke. Ubrzo je ljubav prema pticama presudila da se i ja i suprug uključimo u ovaj hobi. Sada imamo žakoe, are, nekoliko vrsta Aleksandar papagaja, edele, pirure moline u raznim mutacijama, braunouhe. Umeju da naprave štetu, jer su jako radoznale i inteligentne ptice, i stalno im treba neka zanimacija. Na nama je da im tu zanimaciju i obezbedimo, u vidu raznih grana, igračaka za bebe i mozgalica. Ukoliko im se ne obezbedi zanimacija, desiće se da pojedu tastaru od kompjutera, taburetić, delove ormara i sve što mogu. Vremenom smo se otarasili suvišnog nameštaja u kući, i ostavili smo samo ono neophodno. Ipak to što oni umeju i pružaju, ne može se objasniti, to je neka posebna energija, čista ljubav. Ljubav je bezgranična, čista i neizmeriva, kada su oni u pitanju“, naglasila je Olja Mršić.
Prilagođeni uslovi tokom zime
Zbog velike ljubavi prema svojim ljubimcima, Mršići su odvojili deo svoje kuće, koji su posebno opremili i prilagodili njima.
„Prostor smo opremili prema njihovim sklonostima, prema onome što im prija. Vole da budu na granama, da ih grickaju i vole da lete. To smo se i trudili da im pružimo. Planiramo i da sve to nadogradimo, da organizujemo da imaju i zimski i letnji deo. Tokom letnjeg perioda su napolju u volijeri, a kada zahladni selimo ih u kuću. Temperatura za njih mora biti podnošljiva, jer tamo gde je prijatno nama, prijatno je i njiima. Greju se pomoću uljanih radijatora. Odlučili smo se za slobodan prostor, pošto nam je bilo nezgodno da ih stalno vraćamo u kaveze, jer za velike ptice svaki kavez je mali. Ptica u kavezu treba biti, samo kada vi niste kod kuće, tako je kod nas. Ptice su jako karakterne i pružaju puno ljubavi, umeju da iskažu emocije“, ističe Olja.
Većina ovih papagaja, nauči i da priča, i ostvaruje komunikaciju sa svojim vlasnicima.
Miki
„Naši ljubimci komuniciraju sa nama, i koriste smislene rečenice. Trenutno najviše reči zna naš papagaj Miki, afrički sivi žako, on je najstariji. Što je ptica starija, to više reči i rečenica nauči. Kod nas je nekih 6-7 godina, ali mu ne znamo prošlost. Kupili smo ga kao odraslog, kako bismo ga spasili iz nepovoljne situacije u kojoj je bio. Najbolje se slaže sa mojim suprugom, dok žene uopšte ne voli, i hoće da ih gricne, verovatno je imao stres u prošlosti. On je jedan od retkih papagaja, koji voli kavez, zna da sam uđe i zatvori vrata za sobom. Ima svoju stajalicu, koju rado koristi i nekoliko svojih igračaka, on je veoma zadovoljan papagaj. Miki pored reči oponaša i zvuke, i ponekad ume da napravi zabunu“, kroz smeh opisuje Olja.
Ujedi se ponekad dešavaju, pogotovo kada su papagaji mladi, i ne znaju jačinu svog kljuna.
Edukacija o ishrani najbitnija
„Mora da se čita literatura i da se konstantno edukuje, kako bi se pticama pružili što bolji uslovi. Informacije na srpskom su jako oskudne, pošto znam ruski dosta toga pronalazim na ruskim sajtovima. Ćerka Milica naručuje knjige na engleskom i prevodi, i dolazimo do bitnih informacija. Informacije o ishrani su najbitnije, jer samim tim čuvamo i njihovo zdravlje. Nažalost nemamo veterinara, koji je dobro obučen za papagaje, to je jako teško naći. Ima ih u Beogradu i Subotici, dok u Zrenjaninu nažalost ne, tako da moraš da se osloniš na literaturu i druge odgajivače. Posebno je značajno iskustvo dugogodičnjih odgajivača, od kojih mnogo naučimo. Na žalost, ne žele svii da pomognu. Oni ne mogu naći kod sebe u hranilici, ono što mogu naći u prirodi, zato im moramo ponuditi neophodno i raznovrsno“, konstatovala je Olja.
Kada su u pitanju vrste koje bi želeli u svom domu, Mršići ističu da je to hijacinda, Hijacinda je vrsta are,jako velika i retka i nema je u Srbiji, i teško je doći do nje.
Ručno hranjeni papagaji
„Mi i samo odgajamo svoje ptice, imamo i inkubatore. Dok su bebe ručno ih hranimo, i to je sigurnost da neće bežati od ljudi. Ne može se garantovati da vas u nekom trenutku neće ujesti, jer se to dešava. Ipak to budu pitome ptice, koje vole čoveka, jer ga od prvog dana vide. Takve ptice i prosto žele kontakt sa čovekom, da se maze i da budu sa vama. Najviše vole da budu na glavi , ali to ne smeju, najpogodnije je na ramenu, i onda svuda idu sa vama po kući. Velike ptice su dugovečne. mogu doživeti do 80 godina. Kada uzmete veliku pticu, imate druga za ceo život. Morate dobro da razmislite, kome ćete je ostaviti, jer to je ptica koja ide u nasledstvo“, zaključila je Olja.
.gif)
.gif)
