Savremeni način života donosi mnogo izazova koji i te kako mogu da utiču na naše mentalno zdravlje. Zbog toga bi čitavo društvo moralo da brine o mentalnom zdravlju nacije. U Srbiji je u više gradova, među kojima je i Zrenjanin, u toku Festival mentalnog zdravlja. Cilj ove manifestacije koja se završava u petak 20. oktobra je upravo da se podigne svest o važnosti razumevanja emocija ljudi i odgovarajućeg načina reagovanja na te emocije.
Za čitavo društvo je izuzetno bitno mentalno zdravlje pojedinca i nacije.
„Mentalno zdravlje je jedan od prioriteta javnog zdravlja s obzirom na opterećenja koje mentalni poremećaji uzrokuju u zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom smislu. To je nacionalni kapital i na njegovom unapređenju ne treba da radi samo zdravstveni sistem već celokupna društvena zajednica. Mentalno zdravlje se tiče svih nas i zato je potrebno da imamo Festival mentalnog zdravlja koji će kroz razne događaje nuditi ljudima besplatne psihološke i kreativne sadržaje“, kaže dr Jelena Medić-Simovljević, specijalista socijalne medicine iz Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.
Festival mentalnog zdravlja se u Zrenjaninu održava prvi put. Počeo je 10. oktobra na Svetski dan mentalnog zdravlja i traje do 20. oktobra.
„Ovogodišnji program čine tri radionice, okrugli sto, predavanje, tribina i izložba dečijih likovnih radova. Svaki događaj je imao svoju publiku i može se reći da je do sada bilo preko 300 posetilaca. Slogan festivala je „Empatija“ i na mnogim događajima se pričalo o ovom fenomenu. Empatija se definišekao sposobnost razumevanja emocija drugih ljudi, ali i odgovarajućih načina reagovanja na te opažene emocije. Učenje empatije započinje još u najranijem detinjstvu”, objašnjava naša sagovornica.
“Mentalno zdravlje je stanje u kome pojedinac shvata svoje sposobnosti, može da se suoči sa normalnim stresovima života, može produktivno da radi i sposoban je da doprinese svojoj zajednici. Po Frojdu psihički zdrava osoba je “osoba koja je sposobna da voli i da radi”, dodaje Medić-Simovljević.
Zašto se i dalje teško traži pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje
U našem društvu i dalje postoji stigma u vezi obraćanja za pomoć kada je mentalno zdravlje u pitanju.
„Celokupno društvo treba da radi na smanjenu stigme koja prati probleme sa mentalnim zdravljem i sa zloupotrebom supstanci, na podizanju svesti kada je mentalno zdravlje u pitanju kao i podsticanju na traženje stručne pomoći kada je potrebno. Prema istraživanjima Unicefa samo 18% mladih se obrati za pomoć stručnom licu ako ima problem mentalnog zdravlja. Od pojave prvih simptoma pa do obraćanja stručnom licu, često prođe pet godina kada su mentalni poremećaji u pitanju“, ističe naša sagovornica.
„I dalje postoje predrasude kada je u pitanju briga o mentalnom zdravlju i vrlo često ljudi ne traže pomoć na vreme, a treba znati da su i mentalne bolesti izlečive. Najčešći poremećaji mentalnog zdravlja kod odrasle populacije su anksiozni poremećaji, depresija i demencija, a kod adolescenata i mladih je na prvom mestu depresija, zatim anksiozni poremećaji, poremećaji ponašanja, poremećaji ishrane, samopovređivanje i psihoze“, kaže Medić-Simovljević.
Znaci za uzbunu
Već u ranim fazama postoje znaci koje treba prepoznati kod osobe koja ima problema.
„Neki rani znaci upozorenja poremećaja mentalnog zdravlja su: osećaj zabrinutosti (anksioznosti), osećanje depresije (neizmerne tuge), emocionalni ispadi, problemi sa spavanjem, promene težine ili apetita, povučenost, kada osoba postaje neuobičajeno tiha, zloupotreba supstanci, osećanje krivice ili bezvrednosti, promene u ponašanju i osećanjima. Kada ovi simptomi postanu konstantni i dugotrajni treba potražiti pomoć“, objašvanja naša sagovornica.
„Opšte preporuke za očuvanje mentalnog zdravlja su zdrave navike spavanja, pravilna ishrana, fizičko vežbanje (šetnja, ples, trčanje, sve ono što nam prija), razvijanje veština u nošenju sa poteškoćama , učenje kako se nositi sa emocijama, redovno opuštanje od stresa (bavljenje aktivnostima koje nas čine srećnim, npr. slikanje, pevanje, druženje, ručni rad…), traženje stručne pomoći kada je potrebna“, zaključuje na kraju razgovora dr Jelena Medić-Simovljević, specijalista socijalne medicine.
Fotografije preuzete sa sajta Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin
.gif)
.gif)
