Jelena Domjeskov: Sve o dobrovoljnom davanju krvi i novim akcijama u Zrenjaninu

Od početka 2022. godine Crveni krst Zrenjanina je u našem gradu organizovao 13 akcija dobrovoljnog davanja krvi, na kojima je prikupljeno 476 jedinica ove dragocene tečnosti. Ovim akcijama se odazvalo preko 550 humanih sugrađana.

U skladu sa potrebama zdravstvenog sistema, Crveni krst Zrenjanin je u 2022. godini svojim Planom akcija predvideo realizaciju znatno većeg broja redovnih godišnjih akcija dobrovoljnog davanja krvi, a sve u cilju stabilizovanja zaliha krvi koje su već duži vremenski period drastično smanjene.

Tokom meseca aprila planirana je realizacija četiri redovne akcije:

• 7. aprila – Prostorije mesnih zajednica na Bagljašu, u terminu od 8.00 do 12.00 časova
• 20. i 29. aprila – Crveni krst Zrenjanin, u terminu od 8.00 do 12.00 časova.
• U toku su pripreme i za realizaciju prve ovogodišnje akcije za maturante zrenjaninskih srednjih škola koja će biti održana 14. aprila u sali za fizičko Zrenjaninske gimnazije, u terminu od 12.00 do 16.00 časova.

– Godinama unazad, ciljna grupa kojoj smo posvećivali posebnu pažnju upravo su bili mladi – maturanti zrenjaninskih srednjih škola i studenti. Poseban izazov je motivisati mladog čoveka na prvo davanje krvi, dati mu sve potrebne informacije, odagnati mu sve eventualne sumnje i strahove. Potom, kada uvide da u davanju krvi nema ničeg strašnog niti bolnog, kada osete zadovoljstvo davanjem, ponos spoznajom koliko veliko i važno delo čine rado ostaju deo porodice najhumanijih ljudi – dobrovoljnih davalaca, rekla je Jelena Domjeskov – samostalni stručni saradnik u Crvenom krstu Zrenjanin.

Apel sugrađanima da doniraju svoju krv

I pored stalnih apela, broj dobrovoljnih davalaca krvi je smanjen, na šta utiču različiti faktori.

– Apelujemo na naše sugrađane da nastave tradiciju humanosti i odazivaju se na akcije dobrovoljnog davanja krvi u što većem broju, jer samo zajedničkim angažovanjem će biti obezbeđen kontinuirani priliv jedinica krvi za sve pacijente i krv će uvek čekati pacijente, a ne pacijenti krv. Zalihe O krvne grupe su izuzetno niske već duže vreme, zbog čeka posebno pozivamo davaoce ove krvne grupe da se odazovu akcijama prikupljanja krvi.

Ko sve može biti dobrovoljni davalac krvi

Svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za uobičajene svakodnevne aktivnosti i davanjem dela rezerve krvi neće se ugroziti zdravlje.

– Podršku akciji dobrovoljnog davanja krvi mogu da daju svi zdravi sugrađani, koji imaju između 18 i 65 godina života i više od 50 kg težine. Svako ko se dobro oseća i smatra da je zdrav može da dođe na akciju i ponudi dobrovoljno svoju krv.

Muškarci krv mogu dati na 12 nedelja, odnosno na svaka 3 meseca, a žene na 16 nedelja ili 4 meseca.

– Vakcina protiv kovida nije kontraindikacija za davanje krvi, tako da davaoci mogu biti i vakcinisani građani. Nakon Fajzera, Moderne i Sinofarma može odmah da se da krv, bez odlaganja, a nakon Astra-Zeneke i ‘Sputnjika’ potrebno je da prođe 14 dana od momenta vakcinacije.

Šta sve treba da znate o dobrovoljnom davanju krvi?

Pre davanja krvi, osobi koja daje krv, preporučuje se uzimanje laganog obroka uz dosta tečnosti i potrebno je da bude odmorna.

Sam proces davanja krvi sastoji se od popunjavanja upitnika za davaoce krvi, kontrole opšteg zdravstvenog stanja, davanja krvi iz vene u pregibu lakta i obroka.

– Popunjavanje upitnika za davaoce je važno zbog očuvanja zdravlja davaoca ali i sigurnosti transfuziološkog lečenja bolesnika. Odgovori kao i svi ostali podaci su potpuno poverljivi (lekarska tajna) i koriste se samo za potrebe transfuziološke službe. Zatim nadležni doktor medicine vađenjem uzorka krvi iz prsta proverava nivo hemoglobina kod davaoca, pregleda podatke o ranijim davanjima krvi i postojeće lekarske nalaze, rezultate ranijih testiranja krvi, kao i vremenski interval od poslednjeg davanja. On može da uputi davaoca krvi na kliničke kontrole ili da preporuči konsultativne preglede u drugim zdravstvenim ustanovama ako smatra da je to potrebno radi potpunog uvida u zdravstveno stanje davaoca, objašnjava naša sagovornica.

Svaki davalac krvi svaki put kada da krv testira se na krvno-grupnu pripadnost u sistemima AV0 i Rhesus, kao i na markere sledećih hematogenih transmisivnih bolesti: virus hepatitisa tipa B i C, virus humane imunodeficijencije (HIV) i sifilis.

– Sam proces uobičajenog davanja krvi u proseku traje 10-15 minuta. Posle davanja krvi svaki davalac treba da se ponaša uobičajeno, kao i pre davanja krvi. Preporuka je da se nakon davanja krvi popije dosta tečnosti. Ishrana i fizičke aktivnosti bi trebalo da budu uobičajene. Ipak, posle davanja krvi u periodu od dva sata ne bi trebalo pušiti cigarete, a pored nezaštićenih opasnih mašina i aparata ne bi trebalo raditi u periodu do šest sati.

Osobama koje se profesionalno bave poslovima koji se obavljaju na visini i profesionalnim vozačima tog dana se preporučuje da ne rade.

– Po osobi se uzima 450 ml krvi. Prosečna odrasla osoba ima oko 70 ml krvi po kilogramu telesne težine. Osoba od 70 kg ima oko 5 do 5,5 litara krvi. Količinu krvi koju dajemo organizam ne registruje kao bilo kakvu promenu. Efekat u organizmu je sličan kao kada se daje uzorak krvi za bilo koju laboratorijsku analizu, navodi Jelena Domjeskov.

Ističe da je sigurnost davalaca u službi transfuzije krvi potpuna i da visoko stručni i obučeni kadar transfuzioloških službi obezbeđuje maksimalnu sigurnost davaocu.

– Celokupan pribor za uzimanje krvi je sterilan, apirogen je (ne sadrži supstance koje izazivaju temperaturu) i koristi se jednokratno i otvara pred samim davaocem tako da davalac krvi nema kontakta ni sa čijom krvlju osim svojom.

Davaoci krvi imaju i određena prava: dva dana plaćenog odsustva za svako davanje krvi, a svi davaoci koji su dali krv više od 10 puta ili u poslednjih 12 meseci oslobođeni su plaćanja participacije za lekarske preglede i određene medicinske usluge.