Jedna od Vas ili Kako je sve počelo

Odavno sam se oprostila od toga da na jednom mestu u Zrenjaninu mogu pronaći sve što me zanima i interesuje. Odavno sam posustala u pokušajima da na sajtovima pronađem informacije o ponudi noćnog života, kulture, ili ne-daj-ti-Bože red vožnje međugradskog saobraćaja, da ne nabrajam dalje, iznerviraću se. Umesto toga, oslanjam se na (pra)stari sms i gatanje ko bi mogao znati, što i ne polazi često za rukom. Avanturistički duh je karakterističan za nas Zrenjanince i zaista se divim toj prisilno stečenoj veštini. Odeš na stanicu, staneš i nalaktiš se u nadi da će autobus za Novi Sad naići u narednih pola sata. Ukoliko, i posle pola sata, nema autobusa, odlučiš da rizikuješ sedajući u auto nekog od linijskih taksista, gde po običaju: bivaš uguran u sredinu zadnjeg sedišta, slušaš muziku koja nije po tvom ukusu, trpiš neprijatne mirise, slušaš priče koje te ne zanimaju, instinktivno kočiš svojim nogama u prazno. Ili, shvatiš da je krajnje vreme da kupiš nešto novo od odeće ili obuće i na kraju završiš iznervirana jer ništa nisi pronašla, kunući dan kada si odlučila da ustaneš ranije i odeš do centra grada. Ako se uhvatim u koštac sa njušenjem dobrog provoda u Zrenjaninu i praćenju tragova po asfaltu, koji bi me odveli tamo gde je dobra zabava to veče, ušla bih u filozofiju afričkih tragača i njihovog drevnog umeća pronalaženja živuljke kojom će nahraniti svoje selo. Da skratim, uglavnom završim u nekom polupraznom mračnom prostoru, da bih sutradan saznala da se negde dešavala mnogo dobra žurka i pozitivni ljudi. Možda najgore od svega je što se činilo da smo se pomirili sa takvim stanjem i zapali u kolektivan osećaj ravnodušnosti, koji nas je usisao i vakumirao, ne ostavljajući prostor da udahneš kreativnost.

Pronađoh se u trenutku kada ne primećujem napore drugih, ne čujem njihov vrisak. E pa zato, svaka čast mladoj ekipi sajta www.ilovezrenjanin.com . Prepoznaše i uslišiše sve moje želje. O hvala Vam! I naravno da sam se obradovala kada je usledio poziv da pišem blog, i naravno da sam se odazvala. I naravno da ću pokušati da doprinesem svemu ovome i svojim pisanijem pokušam da viknem svima onima koji misle da smo mrtvi i da se naš glas ne čuje: I love ZR! A vas molim da mi svojim komentarima i sugestijama pomognete. Dakle, klikćite dragi moji Zrenjaninci! Ja sam samo jedna od vas.