Od nekadašnjih 282 svedoka jednog vremena, vetrenjača danas ih je u Vovjodini ostalo tek 11 i nijedna nije u funkciji.
Najbliže nekadašnjoj funkciji je „Rođina“ vetrenjača u Čurugu koja ima potpuno očuvan mehanizam i kada bi joj se ponovo popravila „krila“ koja su nakon rekonstrukcije stradala u oluji 2009. mogla bi da melje brašno i bude prava turistička atrakcija kao što su to ovakvi objekti u Holandiji. Upravo sve naše vetrenjače i vuku poreklo iz Holandije. Agošton Kiš je 1794. godine nakon putovanja po toj zemlji uvidevši koliko takvi objekti mogu da donesu koristi u Elemiru sagradio prvu vetrenjaču na ovim prostorima tipa „Hollander windmuhle“ i pustioo je u rad 2. oktobra.
Zlatno doba vetrenjača potrajalo je sve do početka I Svetskog rata, a nakon toga su polako počeli da ih istiskuju mlinovi na „saugas“. Postepeno su sa ovih prostora nestajala jedna po jedna. Neke su porušene i od njihovih cigala i drvene građe pravljene su kuće dok su se neke jednostavno prepuštene zubu vremena srušile same od sebe kao što je 2004. godine bio slučaj sa „Kišovom“ vetrenjačom u Melencima.
Unutrašnjost „Bošnjakove“ vetrenjače u Melencima
U našoj opštini postoje ili bolje reći još uvek stoje dve vetrenjače, ona u Belom Blatu te „Bošnjakova“ u Melencima. Dok je ona u Belom Blatu daleko od bilo kakvog puta i pogleda znatiželjnika i nema neki konkretan plan za obnovu, vetrenjača u Melencima tik uz put za Kikindu svakodnevno je izložena pogledima putnika. Ipak zasada nema mnogo bolju sudbinu. Obnavljana je u dva navrata 2006 kada su rekonstruisani spoljni i unutarnji zidovi te krov. Postoje planovi da joj se obnove i krila kao i mehanizam te da bude objekat muzejskog i ugostiteljskog tipa. Tako nešto zasad je na čekanju, a dobru volju i inicijativu pokazuje „Zavičajno“ udruženje iz Melenaca. Na ovom području postojale su još vetrenjače u Kumanu, Bočaru, Novom Bečeju, Novom Miloševu, Aradcu, Orlovatu i mnogim drugim mestima ali su kao uspomena na njih ostale tek pokoja izbledela fotografija i ucrtani „znak“ na starim mapama.