Bez obzira da li predstavlja obaveštenje ili upozorenje, saobraćajna signalizacija je i te kako bitna za bezbednu i sigurnu vožnju. I pored toga, gotovo svakodnevno se dešava da neko namerno ili nenamerno uništi znak, semafor, ‘ležećeg policajca’… Zbog čega je saobraćajna signalizacija na meti vandala, na koji način se najčešće oštećuje i koliko novca se troši na njenu obnovu pitali smo Gorana Kravarušića, v.d. direktora JP za urbanizam Zrenjanin.
Koliko često se dešava da saobraćajna signalizacija „strada“ u saobraćajnim nezgodama?
Saobraćajna signalizacija (vertikalna) u gradu Zrenjaninu se oštećuje na više načina. Osnovni je vandalizam. Drugi način je tokom saobraćajnih nezgoda gde dolazi do oštećenja od vozila – obično na raskrsnicama. Oštećenje saobraćajne signalizacije tokom saobraćajnih nezgoda je dosta česta pojava, ali nema pravila kada se dešava.
Koliko često je ova signalizacija na meti vandala?
Vertikalna saobraćajna signalizacija je, slobodno možemo reći, na meti vandala svakodnevno. To su lomovi, pisanje grafita, okretanja…
Šta najčešće strada?
Najčešće stradaju saobraćajni znaci, zatim semaforska oprema, a nekada i ležeći policajci.
Koliko se u proseku godišnje troši novca na obnovu uništene signalizacije?
Na obnovu uništene saobraćajne signalizacije se troše velika novčana sredstva. U proseku to je između 30-50% od ukupnog budžeta. Pecizna računica ovog tipa nije vršena, ali pokazatelji po slučajnoj računici pokazuju na ovakav procenat.
Šta se dešava kada se zna ko je oštetio signalizaciju, a šta kada su počinioci nepoznati? Ko u oba slučaja snosi trošak popravke iste? Postoje li neke sankcije za počinioce?
Kada je počinioc poznat obično se na licu mesta popuni Evropski izvestaj gde krivac prizanje grešku. Tada se od osiguravajućeg društva vrši napata pričinjene štete. Kada se ne zna počinioc sastavlja se odštetni zahtev koji se prosleđuje MUP-u na dalju proceduru. Sankcije za počionioce nisu u našoj nadležnosti.
Nejasni razlozi zbog kojih se uništava i krade saobraćajna signalizacija
Zbog čega ljudi obično kradu saobraćajnu signalizaciju? Smeju li otkupljivači sekundarnih sirovima da otkupljuju saobraćajnu signalizaciju?
Zašto ljudi kradu, oštećuju saobraćajnu signalizaciju nama nije poznato, jer oni prvenstveno služe da olakašaju vozačima samu vožnju. Samim tim utiču na povećanje uslova odvijanja saobraćaja i na samu bezbednost saobraćaja. Posao odlaganja otpada nije u našoj ingerenciji i nemamo saznanja kakvo je njihovo poslovanje.
Koliko često se dešava da je šteta zbog uništene ili ukradene saobraćajne signalizacije veća od koristi koju počinilac ima?
Postavljanje jednog saobraćajnog znaka koji se najčešće može videti na ulicama – raskrsnicama košta između 10.000 i 13.000 dinara. Kada se sve postavlja kao novo u određenoj klasi i kvalitetu. Podsećamo da znaci imaju nivo refleksije od klase I-III gde je treća klasa najkvalitetnija. Ali, postoje pravila gde se koji znak postavlja u skladu sa nivoom refleksije.
Da li je od ležećih policajaca efikasnije rešenje ovo koje sada imamo na nekim saobraćajnicama, a to je da se nanosi boja koja zvučno i vibrirajući upozorava vozače?
Ležeći policajci su samo jedna od varijanti za meru usporenja saobraćaja. Svaka od postavljenih mera na našim ulicama ima svoje prednosti i mane (kao i sve u životu). Pored ležećih policajaca postoje i druge mere kao što su zvučni efekti, svetlosni… Kao uprvaljači puta voleli bismo kada bi svest garđana bila mnogo veća nego što je danas. Tada bi troškovi bili manji, a imali bismo lepši i sređeniji grad. Posebno u domenu saobraćajne signalizacije, kaže Kravarušić na kraju razgovora.