I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Jankov Most: Uprkos sve manjem broju meštana, kultura i običaji opstaju

Jankov Most, jedno od starijih naseljenih mesta u srednjem Banatu, nalazi se na svega dvadesetak kilometara od Zrenjanina. Gledajući iz pravca Rumunije, ono je nastanjeno na levoj obali Starog Begeja. Prvi put Jankov Most se spominje u 13. veku.

U okviru manifestacije „Banatska bajka – leto u gradskoj bašti“, posetioci su sinoć mogli da saznaju više o istoriji sela, ali i potencijalima za turizam koji nisu dovoljno iskorišćeni. Program je upotpunio nastup seoskog Kulturno umetničkog društva „Lumina“.

Do Jankov Mosta stiže se za svega dvadesetak minuta vožnje autom. I pored toga, veliki broj naših sugrađana malo zna o istoriji ovog mesta.

PerSu marketi

„Ovo naselje datira od 1221. godine kada je na ovo područje stigao vojskovođa Janko sa svojom vojskom i narodom. U prvom mahu mesto je imalo naziv Janka hid. Priča govori da je ime dobilo po tome što je tu građen most koji je povezan sa vojskovođom Jankom. Otuda naziv Jankov most. Migracijom, 1741. godine još veći broj Rumuna iz Erdelja došao je na ovo područje i raširio naselje“, počinje priču Savo Bogdanović, član saveta Mesne zajednice Jankov Most.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Savo Bogdanović

„Jankov Most je bilo čisto etničko rumunsko mesto. Krajem dvadesetog veka ono postaje multietničko jer se tu, zbog dešavanja na ovim prostorima, doseljavaju ljudi koji su izbegli iz svojih mesta. Sada Rumuni i Srbi žive rame uz rame i možemo da se pohvalimo da je nacionalna tolerancija na zavidnom nivou“, dodaje naš sagovornik.

Jankov Most ima oko 300 stanovnika

Kao i u većini sela i ovde se broj stanovnika drastično smanjuje poslednjih godina.

„Pre je tu bilo i do 1.000 žitelja, a sada se to svelo na oko 300 ljudi. Mi smo malo, skromno selo. Ljudi se pretežno bave poljoprivredom, i to ratarstvom i stočarstvom. Deo stanovnika je našlo svoju egzistenciju zapošljavanjem u Zrenjaninu. Imamo osnovnu školu koja je četvorogodišnja. Pohađa je jedan mali broj dece, ali ona radi. Ne znam tačno koliko je tu učenika, mislim da u selu ima dvadesetak dece do osmog razreda. Deo njih ide u školu Đura Jakšić u Zrenjaninu. U ovoj zgradi se održava predškolska nastava, pa onda nekoliko dece ostane tu do četvrtog razreda“, kaže Bogdanović.

Od kulturnih zdanja, Jankov Most ima dve crkve i etno sobe.

„Jedna crkva datira od 1888. godine i to je rumunska pravoslavna crkva. Ona je u dobrom stanju i dan danas se u njoj odvijaju verski obredi. S druge strane, katolička rumunska crkva datira iz 1891. godine. Ona je u lošem stanju, devastirana tj. pokradena. Najveći problem je to što se čak i ne zna ko je njen pravi naslednik i ko bi o njoj trebalo da brine. Van kruga te crkve se uređuje i čisti, ali ona se ne dira. U etno sobama postoje stalne postavke koje je zasnovao forum žena. U njima se nalaze starinske stvari počevši od krevata, ormara, komoda, prekrivača, rukotvorina…  Tu su i slike koje govore o životu, radu i kulturi rumunskog naroda u davnim vremenima. Kuće nisu uvek otvorene, ali zainteresovani mogu da najave svoj dolazak i tada se kuće otvaraju za posetioce“, objašnjava naš sagovornik.

Jedna ulica u selu još nije asfaltirana

Infrastruktura u selu je relativno dobro razvijena.

„Skoro sve ulice u selu su asfaltirane. Ostala je samo još jedna koja nema asfalt, ali obećanja imamo da će se i to rešiti. Vodovodna mreža postoji. Imamo Dom kulture koji je u dobrom stanju. Dom zdravlja je pre nekoliko meseci rekonstruisan. Tu su i vatrogasni i lovački dom, ispostava Pošte, mesna zajednica, pekara, prodavnica… Tako da možemo da funkcionišemo. Kada je reč o kanalizaciji, ona još nije prošla kroz Jankov Most, ali je zato kanalska mreža donekle dobra“, kaže Bogdanović.

Izlazak na reku i kanal – neiskorišćen turistički potencijal

Jankov Most se oslanja na tri vode, što bi moglo da se iskoristi kao turistički potencijal sela.

„Jankov Most se naslanja na Stari Begej i na kanal Dunav-Tisa-Dunav. Malo dalje nam je i novi Begej. To bi trebalo da bude naša prednost i mogao bi da se iskoristi taj naš položaj na vodi. Ako ništa drugo, bar da organizujemo doček i pozdravljanje regata koje bi tuda prolazile. Svakako bi moglo da se osmisli nešto da tu dolaze turisti. Stari Begej predstavlja onu netaknutu prirodu, što je pozitivno s turističkog gledišta. Ima tu nekoliko pecaroških mesta, ali to ne remeti prirodu. Imamo i rode koje se svake godine vraćaju u selo, zatim i jedan par labudova koji se, čini se, tu stalno nastanio“, objašnjava naš sagovornik.

Mnoge kuće u selu su zapuštene.

„Dosta je žalosno što u selu ima dosta napuštenih kuća. Ima kuća čiji su vlasnici u gradu i oni retko dolaze, a ima i onih kuća koje više nemaju vlasnike, jer su umrli, a naslednika nema. Postoje i kuće koje kupuju ljudi iz Beograda, Novog Sada kako bi tu dolazili na odmor da bi pecali, imali baštice“, kaže Bogdanović.

KUD Lumina čuva tradiciju Rumuna iz Erdelja

Posetioci Gradske bašte mogli su da vide rumunske igre iz Erdelja koje su izveli članovi Kulturno umetničkog društva Lumina iz Jankovog Mosta.

„KUD je osnovan davne 1949. godine. Do sada je u nekoliko navrata sa manjim periodima, bilo neaktivno. Poslednji put je bilo neaktivno dve godine, a mi smo ga preuzeli 2015. Od tada imamo dosta aktivnosti. Predstavljamo se na različitim manifestacijama i kulturnim događajima. Trenutno imamo 25 članova koji su podeljeni u dve grupe. Imamo mlađu folklornu sekciju koju čini 12-14 dece. Isto toliko imamo i starijih članova koji imaju od 15 godina pa na više. Najmlađi član ima devet godina, a najstariji, ako se ne varam 51“, kaže Igor Vorgić, predsednik KUD-a Lumina.

Igor Vorgić i Ivana Bogaroški

„Mi predstavljamo kulturu i tradiciju Rumuna na ovim prostorima. Lumina na rumunskom znači svetlost. Za sada radimo samo tradicionalne rumunske igre i to iz Erdelja. Takođe, počeli smo da promovišemo i rumunsku nošnju i ručne radove koje rade žene – članice našeg društva. Pravu nošnju je dosta teško naći. Često puta smo dobijali nagrade za autentičnost nošnji. Naše nošnje su dosta stare, a čim su stare one su podložne cepanju, pa moramo dobro da ih čuvamo. Razmišljamo i o tome da radimo replike tih nošnji“, dodaje naš sagovornik.

Decu nije bilo lako animirati, ali sada sama dolaze na probe folklora

Iako postoji tek nekoliko godina, KUD Lumina je već ostvarilo zapažene rezultate.

„Kada smo obnovili KUD bilo nam je najvažnije da budemo aktivno društvo. Sada smo počeli da učestvujemo i na takmičenjima. Predstavili smo se na dečijem festivalu Rumuna u Torku i tu smo osvojili prvu nagradu za tradicionalne rumunske igre. To ja za nas veliki uspeh, pošto smo mlado društvo. Moram da napomenem da sa decom rade članovi starije grupe, jer mi nemamo novca da platimo koreografe“, objašnjava Vorgić.

„U početku nam je bilo teško da okupimo decu. Budimo iskreni, niko ne voli suvoparne probe. Sada, kako su videli da putujemo, da se takmičimo, sami dolaze. Imamo primer brata i sestre. Sestra je od početka dolazila, a brat je rekao da njega to ne zanima. Kada je video kakvo je ovde druženje, postao je jedan od najredovnijih na probama. I to nisu samo rumunska deca, već nam se priključuju i srpska i mađarska i romska deca. Roditelji vrlo rado šalju decu na probu, jer onda znaju i gde su i sa kim su“, kaže naš sagovornik.

Da bi nastup KUD-a Lumina bio efektan, pomogle su im kolege iz Torka.

„Moram da se zahvalim našim velikim prijateljima iz Udruženja za umetnost i kulturu „Vikentije Petrović Bokaluc“ iz Torka. Oni su nam večeras u Gradskoj bašti, kao i mnogo puta do sada, izašli u susret sa svojim orkestrom. KUD Lumina nema svoj orkestar, već se snalazimo za muziku za igre. Obično snimamo matrice, skidamo muziku sa interneta. Ali, za bitne nastupe moramo da nađemo orkestar jer je mnogo lepše kada je igra praćena živom muzikom“, objašnjava naš sagovornik.

Bal Erdeljaca biće održan 8. septembra

KUD Lumina pokrenuo je u selu i manifestaciju Bal Erdeljaca.

„Prošle godine ova manifestacija je održana prvi put i ona okupljaja sve rumune iz Erdelja tj. Transilvanije. Na njoj se predstavljaju folklorni ansambli, kao i forumi žena koji prezentuju, pre svega, rumunske nošnje. Tu se mogu videti sve sličnosti i razlike koje su nastale na tim nošnjama tokom godina. Bal Erdeljaca će biti održan 8. septembra u Domu kulture“, najavljuje Vorgić.

Delovi tradicionalne rumunske nošnje

Sa tradicionalnom rumunskom nošnjom koja se nosila na prostoru Jankovog Mosta, goste u Gradskoj bašti upoznala je Danijela Kostić.

Danijela Kostić

„Nošnja iz sela Jankov Most specifična je po tome što se razlikuje od banatske rumunske nošnje jer smo mi Erdeljci. Ova nošnja više liči na srednjeevropsku nošnju, nego na nošnju Rumuna. Delovi svečane ženske nošnje su košulja koja je vezena, zatim tu je podsuknja, a preko nje ide nabrana suknja od svile. Po kući žene su radile u tkanim suknjama. Tu je i kecelja sa zlatnim trakama. Na glavi su se nosile šarene marame, a preko njih je išao venac od veštačkih materijala. Kada su žene išle na igranke ili u crkvu preko ramena su nosile i velike vezene svilene marame sa resama. To je nošnja udatih žena“, objašnjava Danijela Kostić, članica KUD-a Lumina.

„Nošnja devojaka je bila mnogo živahnijih boja. Košulja je šarenija, suknja je svetlih boja. Devojke nisu nosile marame na glavi. Njihova kosa je bila uvek lepo očešljana, upletena u kike koje su se podizale u punđe. Na toj punđi su imali cvet od veštačkog materijala“, dodaje naša sagovornica.

Muška nošnja je blažeg kolorita.

„Ova nošnja se sastoji od pantalona i košulje od belog platna. Preko košulje, stariji muškarci su nosili crni prskuk, a mlađi bele vezene. Zimi su se na glavi nosile šubare. Na nogama su i žene i muškarci nosili štrikane natikače sa gumenim đonom“, kaže Kostić.

Kompletan program manifestacije Banatska bajka – leto u gradskoj bašti do 22. avgusta, pogledajete ovde.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam sve vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh