Pre nedelju dana građani su na kupalištu „Peskara“ primetili mrlje i penu na površini vode i to prijavili nadležnim organima u želji da se proveri kvalitet vode u kojoj se tokom leta kupa veliki broj ljudi, ali i dece.
JP „Gradska stambena agencija“ Zrenjanin: Voda na kupalištu „Peskara“ BEZBEDNA
Iako Zavod za javno zdravlje Zrenjanin redovno proverava i informiše javnost o kvalitetu vode na klupalištima „Peskara“ i „Tisa“, 15. jula je urađeno vanredno uzorkovanje iz „Peskare“.
Vanredno uzorkovanje površinske voda vršen je na osnovu zahteva upućenog iz Odeljenja za privredu, Odsek za zaštitu i unapređivanje životne sredine, Grada Zrenjanina.
U Izveštaju vanrednog uzorkovanja površinske vode sa kupališta “Peskara” koji je dostavljen portalu I love Zrenjanin navodi se sledeće:
6. KOMENTAR
(Dodatna mišljenja i tumačenja)
Analiza fizičko – hemijskih i bakterioloških parametara kvaliteta površinskih voda izvršena je korišćenjem standardnih analitičkih postupaka (Standardne metode za ispitivanje higijenske ispravnosti vode i dokumentovanim metodama Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin, akreditovanim od strane Akreditacionog tela Srbije (Rešenje o utvrđivanju obima akreditacije br. 01-119).
Ocena kvaliteta površinskih voda vrši se na osnovu, još uvek važećih propisa, Uredbe o klasifikaciji voda, međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije (“Sl. list SFRJ” br. 6/78), Uredbe o kategorizaciji vodotoka, Sl. glasnik SRS” br. 6/78, Uredbe o klasifikaciji voda, “Sl. glasnik SRS”br. 5/68, odnosno Pravilnika o opasnim materijama u vodama (“Sl. glasnikSRS” br. 31/82) i Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS br. 50/12).) koja utvrđuje granične vrednosti i rokove za dostizanje. Takođe, Pravilnik o referentnim uslovima za tipove površinskih voda ( Sl.glasnik RS 67/2011) i Pravilnik o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda,…(Sl.glasnik RS 74/2011) propisuju ocenjivanje vodnih tela površinskih voda razvrstanih u tipove, zavisno od toga da li pripadaju malim, srednjim ili velikim vodotocima, regiji Panonske nizije ili ne, odnosno zavisno od toga na kojoj su nadmorskoj visini i kakva im je vrsta podloge.
Ekološki status i ekološki potencijal određuju se na osnovu parametara razvrstanih u sledeće elemente kvaliteta: 1) biološke; 2) hemijske i fizičko-hemijske i 3) hidromorfološke. Status za reke i jezera klasifikuje se kao odličan (I), dobar (II)i umeren (III), na način dat u Prilogu 1. Pravilnika 74/2011.
Granice klasa ekološkog statusa date su u prilogu 3. navedenog Pravilnika 74/2011, gde su date vrednosti fizičko-hemijskih, bioloških i mikrobioloških pokazatelja u zavisnosti od tipa vodnog tela (velike nizijske reke, mali i srednji vodotoci itd.). Prilogom 4. Pravilnika 74/2011 dati su kriterijumi za procenu nivoa pouzdanosti statusa vodnih tela.
Prikaz ocene statusa vrši se na tabelarno/grafički određenim bojama, na osnovu Priloga 5, navedenog Pravilnika 74/2011.
Crnom tačkom na karti se označavaju vodna tela u kojima nije postignut dobar ekološki status ili ekološki potencijal sa jednim ili više standarda kvaliteta životne sredine određenih za ta vodna tela u odnosu na zagađujuće supstance.
Shodno Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS br. 50/12). za određene mikrobiološke i fizičko-hemijske parametre data je podela na klase-od klase I (odličan ekološki status, vode koje mogu da se koriste za snabdevanje vodom za piće uz prethodni tretman filtracijom i dezinfekcijom, kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesne i rashladne vode), ), do klase V (loš ekološki status, odnosno površinske vode koje pripadaju ovoj klasi ne mogu da se koriste ni u jednu svrhu).
Prema Uredbi, površinske vode odličnog, dobrog i umerenog ekološkog statusa (klase I, II i III) mogu da se koriste za kupanje i rekreaciju.
Za procenu kvaliteta površinske vode koristi se Srpski indeks kvaliteta vode Serbian Water Quality Index (SWQI) koji je u Pravilniku o nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine (Sl. Gl. RS br 37/2011). Indikator se zasniva na metodi Water Quality Index (Development of a Water Quality Index, Scottish Development Department, Engineering Division, Edinburgh, 1976.) prema kojoj se deset parametara fizičko hemijskog i mikrobiološkog kvaliteta agregiraju u kompozitni indicator kvaliteta površinskih voda. Za izračunavanje indeksa kvaliteta voda korišćena je aplikacija na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine..
Dodatna mišljenja i tumačenja
Ispitani uzorak 7-212, PESKARA merno mesto I (leva strana), pogledu mikrobioloških, organoleptičkih i fizičko-hemijskih parametara ISPUNJAVA zahteve III klase, uz manja odstupanja u pogledu pokazatelja pH vrednosti.
Ispitani uzorak 7-213, PESKARA merno mesto II (desna strana) odnosu na analizirane fizičko-hemijske pokazatelje NE ISPUNJAVA zahteve III klase, zbog povećanih vrednosti za parametre hemijska potrošnja kiseonika (HPK ), biološka potrošnja kiseonika (BPK) i pH vrednosti.
Ostali parametri, mikrobiološki i fizičko-hemijski su u okviru graničnih vrednosti za klasu III, prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS br. 50/12).
Stanje kvaliteta vode izražen preko izražen preko Srpskog indeksa kvaliteta vode (SWQI) prikazano na tabeli 3.
Na osnovu rezultata ispitanih parametara kvalitet vode na mernom mestu 7-212 PESKARA merno mesto I (leva strana), ODGOVARA zahtevima klase III, odnosno odgovara kvalitetu vode koja se može koristiti za kupanje i rekreaciju. Iraženo prema SWQI, kvalitet vode na mernom mestu PESKARA merno mesto I (leva strana)
je dobar.
Na osnovu rezultata ispitanih parametara kvalitet vode na mernom mestu 7-213 PESKARA merno mesto II desna strana), NE ODGOVARA zahtevima klase III, i prema SWQI, kvalitet vode je loš.
Povećane vrednosti parametra hemijska potrošnja kiseonika (HPK), biološka potrošnja kiseonika (BPK) rezultat su povećane koncentracije organskih materija i mogu negativno uticati na biljni i životinjski svet u vodi.
Sa mikrobiološkog aspekta oba uzorka ODGOVARAJU zahtevima za klasu vode koja se može koristiti za kupanje i rekreaciju.
Potencijalni rizik postoji za merno mesto PESKARA merno mesto II desna strana zbog povećane koncentracije organskih materija.
Potencijalni rizik za kupače uvek postoji. Rezultati analize se odnose na vodu koja je uzorkovana ranije a ne na trenutni kvalitet vode za kupanje. Zbog toga je uvek važno pridržavanje preporuka za sve kupače:
• Izbegavati da voda uđe u usta i gutanje vode
• Izbegavati da se gleda u vodi bez naočara ili maske
• Izbegavati skakanje, prskanje, guranje pod vodu,
• Ne zadržavati se u vodi predugo
• Tušitati se čistom vodom nakon izlaska iz vode, odnosno na kraju kupanja, a kod kuće obavezno se ponovo okupati toplom vodom i sapunom.
• Nadzirati malu decu dok se kupaju
• Poštovati higijenska pravila prilikom kupanja (pre ulaska u vodu, korišćenje sanitarnih prostorija i drugo.
Napomena:
Pregledom nisu obuhvaćene analize na alge, cijanobakterije i analize bioloških parametara koje služe za ocenu ekološkog statusa. (Za pojedine pokazatelje nisu predviđene MDK).
Dodatna mišljenja i tumačenja: Dr Dubravka Popović, spec.higijene
Izveštaj izdao: Vesna Maksimović, dipl.ing.tehnologije, Šef hemijske laboratorije
Izveštaj odobrio: Dr Dubravka Popović, Načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju
.gif)
.gif)
