I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Tanja Gaćinović je posao našla u sopstvenoj “slatkoj” radionici

i love zrenjanin tv

Svako od nas poznaje bar jednu osobu koja pravi ukusne i lepe torte. Većina njih to radi kod kuće. Mnogo je manje onih koji su se odvažili da registruju svoje radionice za izradu torti i kolača. Pre svega, jer je za to potrebno dosta novca. Uz to, moraju da se ispoštuju brojni standardi o bezbednosti hrane. Tanja Gaćinović je naša sugrađanka koja je iskoristila državni novac za samozapošljavanje kako bi otvorila sopstvenu poslastičarnicu. 

Tanja Gaćinović je završila ugostiteljsku školu u Zrenjaninu. Kaže da se tokom školovanja nikada nije susrela sa izradom torti i kolača. Međutim, danas od izrade ovih poslastica zarađuje za svoj i život svoje porodice.

I Taxi Zrenjanin

“Bavim se izradom torti i kolača po porudžbini. Reč je i o dekorativnim i o klasičnim tortama. Radim puno vrsta kolača, kao i „slatke stolove“. Samouka sam, ideje sam krala od drugih ljudi. Nekada mi je nešto uspevalo odmah, a nešto sam više puta morala da ponavljam dok nisam uspela da napravim onako kako treba. Mnogo puta sam menjala i originalne recepte dok se meni nije svideo ukus”, počinje priču vlasnica radnje za izradu torti i kolača „Boungiorno principessa“.

“Ideje za torte pronalazim uglavnom na stranim sajtovima. Pratim šta rade svetski poslastičari. To su pravi umetnici. Ima ljudi koji vole standardne i klasične torte i ne zanima ih ništa drugo. Ipak, ima i onih koji traže da im ponudite nešto novo i drugačije. Ja poštujem sve mušterije, o ukusima ne treba raspravljati. Mislim da nema loših torti. Neko voli Reformu, plazmu, neko voli voćne torte, neko da su više kremaste.. Svima nam se u nekom trenutku desi da više volimo jače ukuse, a u nekom drugom one osvežavajuće. To dosta zavisi i od godišnjeg doba. Leti više idu voćne torte, a zimi čokoladne. Takođe, kada nose torte na neke svečanosti ili idu na neki dalji put, ljudi se plaše da li će torta izdržati, da li će se otopiti… I tada traže one čvršće torte”, dodaje naša sagovornica.

„Nije mi bilo lako da se odlučim da registrujem radnju“

U izradi torti i kolača Tanja se prvi put oprobala pre petnaestak godina. Tada poslastice nije pravila za novac.

“Sve je krenulo od rođendana za decu prijatelja, kumova, rođaka, a onda i za moju decu. Kada su videli šta radim ljudi su me sve češće pitali da i njima napravim neku tortu. To je u početku bilo prijateljski, ne za novac. I to je išlo iz meseca u mesec, i torte su bile sve lepše i bolje. Radionicu za izradu torti i kolača zvanično sam registrovala na Đurđevdan 2016. godine. Javila sam se na konkurs Nacionalne službe za zapošljavanje kako bih pokušala da dobijem sredstva za samozapošljavnje. To mi je zvučalo primamljivo”, kaže Tanja.

“Uz to, zakonska regulativa je najavljivala da će svi ugostiteljski objekti primati torte i kolače samo ako imaju deklaraciju i ako su proizvedeni na proverenim mestima, a ne u kućnim uslovima. To bi značilo da mi koji radimo kod kuće nećemo moći da prodajemo svoje proizvode za rođendane, krštenja, svadbe koje se organizuju u restoranima. Jako mi je bilo teško da se odlučim da otvorim radnju, jer je za to potrebna zaista velika suma novca. Međutim, ja uvek gledam u budućnost i mislila sam da to samo može da mi pomogne. I stvarno mi je pomoglo”, dodaje naša sagovornica.

„Obuka za samozapošljavanje je veoma korisna“

Nakon što se prijavila na konkurs koji je raspisala Nacionalna služba za zapošljavanje, Tanja je dobila poziv da prisustvuje obuci za samozapošljavanje.

“Obuka je trajala dva dana i meni je mnogo značila. Ipak, kroz posao čovek uvek uči. Kada sam bila na obuci bilo je ljudi sa različitim idejama. Tamo se čuju neke stvari koje mogu, a ne moraju da vam se dogode u poslovanju. Ali, uvek je dobro da znate šta treba da radite, ako vam se desi neka nepredviđena situacija. Značilo mi je u smislu da sam mogla da napravim plan kako da se organizujem, da napišem svoj biznis plan, koji će biti moji koraci u poslovanju, da li ću krenuti da se širim u maloprodajni deo”, objašnjava Tanja.

“Mesec i po dana nakon obuke i pisanja biznis plan, dobila sam novac za samozapošljavanje. U pitanju je 180.000 dinara. Taj novac uložila sam u posao. Kupila sam frižidere, pultove, sudopere, šporet, klimu, ono što sam mogla da kupim, a što je potrebno za start u ovom poslu. To nije dovoljno za ozbiljan posao, ali je veoma značajno kao pomoć i podrška za početak. Možda je dovoljno kada već imate nešto svoje, recimo lokal ili nešto od opreme. Ali, kada morate sve da nabavljate i da plaćate kiriju, onda to nije dovoljno”, dodaje naša sagovornica.

„Lokacija poslastičarnice je važna za napredovanje u poslu“

Kada je registrovala radionicu, Tanju su čekali novi izazovi. Najpre je trebalo pronaći odgovarajući lokal. Za dve godine rada naša sagovornica je promenila tri lokacije, sve dok nije došla do one koja je po njenom mišljenju prava. Danas se njena radnja nalazi u tržnom centru Bagljaš.

“Skoro sam se prebacila u novi objekat i opet sam morala da ulažem novac u uređenje radnog prostora. Ovoga puta reč je o sopstvenim sredstvima. Za adaptaciju mi je trebalo dosta novca. Vi tek kad krenete sa  adaptacijom vidite šta sve mora da se uradi. Prethodni lokal je bio dosta zavučen, mračan i nisam videla da tu mogu da napredujem. Pred novu godinu sam čula da će u tržnom centru na Bagljašu biti lokala za izdavanje. Sačekala sam konkurs javnog stambenog. Bila sam jedina koja se prijavila. Tri meseca sam uređivala sadašnji prostor, ali mislim da će se to isplatiti. Ljudi pozitivno reaguju na lokal, baš im privlači pažnju. Ovde sada imam mogućnost i maloprodaje torti na parčad i kolača na komad”, objašnjava Tanja.

„Sve moje torte su unikatne i ručno rađene“

Ukusi ljudi su različiti, ali pravi poslastičar zna kako da zadovolji svačije želje.

“Ljudi uglavnom najviše traže da torta bude ukusna. Bitno im je da ona bude i lepo dekorisana, ali im je mnogo važniji ukus. U poslednje vreme se sve manje i manje traži fondan. On može lepo da ukrasi tortu, ali je često višak na njoj. Sada imamo mnogo različitih tehnika za ukrašavanje. Ja volim da napredujem u poslu i ovaj posao nudi mnogo mogućnosti za to, naravno ako vi to želite. Ne volim da radim iste stvari. Moje torte nikada nisu identične. Kad neko kaže da hoće da mu napravim tortu koju je video kod nekoga, a koju sam ja radila, neće dobiti baš takvu tortu. Jer uvek nešto na njoj promenim. Neki detalj dodam”, kaže naša sagovornica.

Kod izradi torti i kolača bitno je i koliko vam je vremena potrebno da napravite poručenu poslasticu.

“Da biste se bavili izradom torti i kolača potreban vam je i alat. Plehovi za pečenje, šerpe za filove, mikser… Mislim da skoro svaka dva meseca kupujem mikser i da će tako biti sve dok se ne budem odlučila da kupim jedan profesionalni. Nadam se da ću to uspeti do kraja godine. Tu su i različiti sitni alati za izradu figurica, ukrasa… Ja sve radim svojim rukama. Alat sam kupovala polako od zarade od posla. Mogu vam reći da čak i više od 50 posto profesionalni alat ubrzava rad na dekorisanju”, objašnjava Tanja.

“Ni sama ne znam koliko sam najviše torti napravila za dan… Nekada ima puno posla, a dešava se i da nema toliko posla. Svaki dan je drugačiji. Za sada još uvek sve radim sama. Nemam pomoćnika. Možda ću morati nekoga da zaposlim u narednom periodu. O tome trenutno samo razmišljam. Kod mene torte moraju da se poruče ranije. Pogotovo kada krene sezona svadbi. Mladenci znaju da poruče tortu i po 5-6 meseci unapred. Kada zakažu termin venčanja odmah dođu da poruče tortu, a onda kad se datum venčanja približi preciziramo kakvu tačno tortu žele”, dodaje naša sagovornica.

„Hvala porodici što je uvek bila uz mene“

U svakom poslu, a pogotovo ako se radi o privatnom biznisu, podrška porodice je jako bitna.

“Sopstveni posao zahteva velika odricanja. Porodica često puta trpi. Pogotovo kada imate malu decu. A moja deca su bila mala kada sam počela da pravim torte i kolače. Ni sama ne znam koliko sam imala neprespavanih noći… Bilo je tu umora, nervoze… Mnogo puta je bilo i grešaka. Da recimo kora ne uspe iz prve, da se fil ne umuti… Ali, sve smo to zajedno pregurali – suprug, deca i ja. I hvala im na tome”, kaže Tanja.

“Sada mi se dešava da me drugarice zovu da pitaju šta da rade, jer im recimo kora nije uspela zato što su rernu otvorile pre nego što je trebalo. Ja im samo mirno kažem da tu koru bace i da naprave drugu. Tu jednostavno nema pomoći. One su u čudu što ja tako reagujem. Ali, to je tako. Mnogo puta se i meni dogodilo dok nisam stekla praksu da kora ne uspe, da sam je zaboravila u rerni, da nisam podesila dobru temperaturu… Sve je to normalno. Ljudi smo i dešavaju se greške. Nije to samo u ovom, nego u svim poslovima. A ako imate podršku u kući, onda se to mnogo lakše prebrodi”, dodaje naša sagovornica.

„Samo zdrava konkurencija može da vas natera da budete sve bolji i bolji u poslu“

U Zrenjaninu se u poslednje vreme povaćava broj radionica za izradu torti i kolača. Tanja kaže da joj to ni malo ne smeta. Čak naprotiv.

“Od kada sam počela da pravim torte i kolače samo sam jednom uradila vizit karte. Nikada se nisam reklamirala, nisam imala flajere… Mislim da je reklama „od usta do usta“ najbolja reklama. I ja se na nju oslanjam. Ima jako puno nas koji se bavimo izradom torti i kolača. I meni je drago zbog toga. Mislim da samo zdrava konkurencija može da nas tera da budemo sve bolji i bolji. Ako nema konkurencije onda vi ne možete da napredujete. Moji radovi za sada mogu da se vide osim u lokalu i na društvenim mrežama – fejsbuku i instangramu, ali pod imenom Tanja Gaćinović. U narednom periodu biće i stranica firme Buorgiono principessa”, kaže Tanja.

“Od kako sam se registrovala vidim da problem mogu da budu oni koji rade neregistrovano. Ali, ja ne mogu da kažem ništa protiv tih ljudi, jer sam i ja radila od kuće nekoliko godina. Dok se nisam dovoljno osnažila da rizikujem i da se registrujem. Da rizikujem u smislu da ne znam da li će moj posao opstati ili ću morati da zatvorim firmu. Na sreću meni se mnogo toga lepog dogodilo. Počela sam da sarađujem i sa firmama, jer sada postoji mogućnost plaćanja preko računa. Jako je teško raditi sa ljudima. Ne voli svako da dolazi kod vas kući da bi uzeo tortu. Neko jednostavno voli da dođe u registrovan lokal i ništa ga više ne zanima. Samo tada veruje da su te torte zdravstveno bezbedne”, dodaje naša sagovornica.

„Dogovor sa mušterijom oko izgleda i ukusa torte je jako važan“

Rad sa ljudima nikada nije lak. To važi i kad im pravite torte ili kolače.

“Najveći problem je to što ljudi misle da vi možete da napravite tačno ono što su oni zamislili i kako su zamislili da to izgleda. A svako od nas neku sliku vidi drugačije. Zbog toga je jako važno da se u startu dobro razumemo i da definišemo kako nešto treba da izgleda i kakvog treba da bude ukusa. Za mene je svaka torta izazov. Nekada tako brzo napravim nešto za šta sam mislila da će mi trebati mnogo vremena da se i sama iznenadim. Dešava se i da se dobro pomučim oko nečega što mi je na prvi pogled delovalo lako. Najvažnije je da volite to što radite. I onda nema teških zadataka”, kaže Tanja.

„U privatnom biznisu ima jako puno prepreka, ali ako imate cilj – krenite ka njemu“

Kako je kroz samozapošljavanje nedavno i sama prošla Tanja ima samo reči podrške za one koji bi da se oprobaju u sopstvenom biznisu.

“Onima koji razmišljaju da li da započnu sopstveni biznis poručujem da će im za to trebati jako puno strpljenja. Lako je otvoriti firmu, ali posle dolaze izazovi i problemi. Ako su spremni da u tome istraju onda svakako treba da se upuste u privatne vode. Najvažnije je da imate želju i cilj kojem težite. Uvek morate da imate i nekog sa kim ćete moći da se posavetujete. Meni je u početku bilo teško da nađem nekog ko radi sličan posao kao ja, a da želi da podeli svoja iskustva. Onda sam se povezala sa nekim ljudima žive i rade ovaj posao van Zrenjanina. I oni su ti koji su mi jako puno pomogli. Ne znam zašto, ali u mom slučaju je to bilo tako”, objašnjava naša sagovornica.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh