Od око 4.700 sela u Srbiji 1.200 je u fazi nestajanja, navodi se u podacima Kancelarije ministra u Vladi zaduženog za regionalni razvoj. Kada se selo gasi, najpre odlaze mladi, a potom se zatvaraju domovi kulture, prodavnice, škole…
Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti procenjuje da 70 odsto sela danas nema dom kulture ili biblioteku. Tamo gde postoje domovi kulture su postali balast za selo, jer nema dovoljno novca za njihovo održavanje, a godišnje nema ni dovoljno kvalitetnog programa ili publike koja bi dolazila da ih prati.
Od brojnih problema koje sela danas imaju, novinar RTS-a Mile Novaković pokušao je da rasvetli onaj vezan za domove kulture. Kako je izgledala istorija spomen doma “Veljko Lukić Kurjak” u Lukićevu je tema o kojoj je Novaković pripremio svojevrsnu veb-izložbu u okviru koje su sem fotografija i tekst o 40 godina rada doma kulture. Primer iz Lukićeva je pokazatelj razvoja i sumraka sličnih objekata ne samo u srednjem Banatu.
(za veći format fotografije: desni klik na fotografiju – „otvori sliku u novoj kartici“ – zoom)
.jpg)
– Obično su se izjednačavali zadružni i domovi kulture, ali je osnovna razlika u tome ko im je bio vlasnik. Zadrugari su upravljali zadružnim domom i ovi objekti su imali u svom sastavu prodavnicu, magacin, čitaonicu. Sa druge strane domovi kulture su bili usko namenjeni kulturno-zabavnim sadržajima i imali su veliku bioskopsko-pozorišnu salu sa binom koja je zadovoljavala minimum uslova za izvođenje ozbiljnijeg programa. Takođe su domovi kulture imali biblioteke, bili su, a i danas su sedište Mesne zajednice, kulturno-umetničkog društva i drugih društvenih organizacija, kaže Mile Novaković.
Podaci o domu kulture prikupljeni su iz arhive regionalnog lista “Zrenjanin” svedočenjem meštana Lukićeva i rukopisa o istoriji Kulturno-umetničkog društva iz sela, a koje je zapisivao pokojni Savo Lukić. Dragocen je bio i video material snimljen na dan kada je otvoren dom, a koji je sačuvao Sretenko Marić.
– Ovo su samo najbitniji podaci do kojih sam uspeo da dođem, a želja je bila da se ukaže na jedno vreme u kome je objekat od hiljadu ili dve hiljade kvadrata uspevalo da napravi selo, u najvećoj meri sopstvenim sredstvima. Dom kulture u Lukićevu je građen i zahvaljujući dobrovoljnom radu meštana, što je za mnoge danas nezamislivo, ističe Novaković na kraju.
.png)
.gif)
.gif)
