Septembar i oktobar su meseci u kojima se priprema zimnica. Priprema se turšija i pravi se ajvar. To znači da se miris pečene paprike oseća u većini domova. Tokom dana čitav centar Zrenjanina mirisao je na pečene paprike i ajvar jer je u našem gradu drugi put održan garstonomski festival “Izađi mi na teglu”. Petnaest ekipa nadmetalo se za titulu kralja ajvara za Zrenjanin, a pobednički tim će predstavljati naš grad na centralnoj manifestaciji u Beogradu 13. oktobra.
Malo je onih koji mogu da odole, a da se ne okrenu kada osete miris pečene paprike. Tako je bilo danas i u Zrenjaninu. I oni koji su se na glavnom gradskom trgu našli namerno kako bi učestvovali na manifestaciji “Izađi mi na teglu” i oni koji su se slučajno zatekli u centru nisu mogli da sakriju osmeh na licu kada su osetili miris ajvara – mnogima omiljene zimnice.
Ako se u ajvar ne stavlja konzervans, so ga čuva da se ne kvari
Za titulu kralja ajvara takmičilo se 15. ekipa, što je i maksimalan broj ekipa u jednom gradu u kojem ovaj karavan zastaje.
“Ajvar se pravi srcem i dušom, a glavni sastojak je, naravno, paprika. Što se tiče drugih začina oni se koriste zavisno od područja sa kojeg je recept. Naš recept je takav da mi u ajvar dodajemo ljute paprike, sirće, so, šećer, beli luk. Po meni ajvar treba da bude pikantan, a ne jako ljut, da bi manje-više svi mogli da ga jedu. Naravno, za one koji ne vole ljuto, priprema se ajvar koji je bez ljute paprike. Danas smo počeli da pravimo ajvar u pola jedanaest i završili smo ga oko pola četiri. Nekih 5-6 sati sigurno treba za ovaj posao. Pogotovo ako se prave veće količine. U ekipi nas je bilo sedmoro. Pet žena i dva muškarca, koji su nam bili bezrezervna podrška i pomoć. Njihov zadatak je bio da lože, da nam donose čistu vodu, da bacaju prljavu vodu”, objašnjava Vera Jovin iz Udruženja žena MZ Sava Kovačević.
“Ekipu su osim mene činile Mara Radmilović, Ljubica Marić-Ješin, Mirka Tadić, Smiljka Palatinuš i Slava Pejin. Redovno se odazivamo na sve manifestacije. Naš ajvar je od čiste paprike, soli i malo šećera. Za pripremu nam je trebalo dobrih tri i po sata. Kod kuće ja ajvar spremam po mom ukusu, a ovde smo kombinovale ukuse svih nas kako bi svaka mogla da kaže da je dala doprinos pripremi ajvara. Ajvar ustvari drži so, jer se ne stavlja konzervans. Ne treba da bude preslan, ali ni da nema soli. Moj lični recept ide tako što na pet kilograma paprike stavljam kašiku soli, pola kašike šećera i pola decilitra ulja. Ovde smo kažem mešali recepte više nas”, kaže Mira Matić, predsednica Asocijacije žena Bagljaš.
Mira Matić i članice Asocijacije žena Bagljaš
Tajni sastojak ajvara se obično ne otkriva
Neki od učesnika su tvrdili da za pripremu ajvara imaju tajni sastojak. Drugi su, pak, govorili suprotno.
“Nema neke tajne u spremanju ajvara. Papriku morate dobro da ispečete, očistite, sameljete. Od začina smo dodavali šećer, so, ulje. Ovde je interesantnije da se priprema ajvar nego kod kuće, jer je vesela atmosfera, družimo se. Baš je zabavno”, kaže Dara Aćimov, predsednica Asocijacije žena Elemir.
Dara Aćimov
“Ajvar ne pravimo često. Uglavnom ovako na takmičenjima. Mislimo da smo solidno napravili ajvar. Jednako smo u pripremi učestvovali i mi muškarci i žene. Glavnog kuvara nema, svi smo probali i tražili zajednički recept. Imamo tajni sastojak, ali nećemo da otkrijemo šta je to. Prošle godine smo pobedili na manifestaciji “Izađi mi na teglu”, ove godine ne očekujemo pobedu. Neka sad malo drugi pobeđuju”, dodaje Šandor Koso iz Udruženja “Remus” iz Mužlje.
Šandor Koso i članovi Udruženja „Remus“iz Mužlje
Veliko finale manifestacije “Izađi mi na teglu” u Beogradu 13. oktobra
Pomoć u organizaciji manifestacije u našem gradu inicijatori karavana „Izađi mi na teglu“ imali su od Turističke organizacije Zrenjanina.
“Gastronomski karavan „Izađi mi na teglu“ je ustvari veliko nacionalno takmičenje. Svaka ekipa je dobila 20 kilograma paprike, ulje, so, šećer, štand, drva, šporet smederevac, stolice, tegle koje su punili… Pobednička ekipa osvojila je šporet smederevac i direktno se plasirala u veliko finale koje će se održati u Beogradu 13. oktobra. Pored takmičenja u pripremi ajvara organizovali smo i „Tegla bazar“. Tu su bili izloženi ručni radovi naših sugrađana. Obezbedili smo i bogat kulturno umetnički program. Nastupali su KUD „Đerđef“ i tamburaški orkestar „Bečkerek“. Restoran Domaćin se, takođe, priključio ovoj manifestaciji i oni su pripremali jela koja ne zahtevaju mnogo vremena, a koje su svi posetioci mogli da degustiraju“, objašnjava Ivana Bogaroški iz Turističke organizacije Zrenjanina.
Ivana Bogaroški
Idejni tvorci festivala „Izađi mi na teglu“ kažu da je cilj manifestacije da se pronađe najbolji recept za ajvar u Srbiji. Za pet godina trajanja ovaj karavan je obišao više od 100 gradova širom Srbije. U Zrenjaninu se zaustavio drugi put za redom.
Ograničena serija ajvara po receptu najbolje ekipe u Srbiji
„Na manifestaciju takmičari dolaze sa svojm tajnim receptima, eventualnim tajnim sastojkom, srećnom šerpom, dobrim društvom… Sav ajvar koji naprave ekipe nose kućama. Ono što je specifično za manifestaciju „Izađi mi na teglu“ jeste i da imamo akciju koja se zove „Jedna tegla za puno osmeha“. Gledamo kad god je to moguće da doniramo određenu količinu ajvara, koji je sertifikovan, a ne proizveden na ovaj način, domovima za nezbrinutu decu, socijalno ugroženima… Ideja je i da podstaknemo naše pobednike da, ukoliko to žele, pokrenu svoju sopstvenu proizvodnju ajvara i da im to bude izvor pirhoda. Uostalom, tako je i jedan naš partner, a sada čuveni brend, počeo. Sa dva šporeta smederevca i dve domaćice. Planiramo da iduće godine po pobedničkom receptu sa ovogodišnje manifestacije „Izađi mi na teglu“ napravimo ograničenu seriju ajvara koji će se naći na rafovima velikih trgovinskih lanaca“, kaže Ljiljana Vukotić, organizator manifestacije „Izađi mi na teglu“.
Ljiljana Vukotić
Do sada se nije desilo da na centralnoj manifestaciji pobedi ista ekipa. Odnos u pobedama severa i juga zemlje je dva prema dva. Pobedničke ekipe su bile iz opština Kanjiža, Leskovac, Kovačica i Bela Palanka.
„Ima raznih recepata. Neki stavljaju u ajvar i tartufe. Neki melju sirovu papriku. Neki papriku bare… Ono što je tajna su ustvri ljubav i strpljenje koji ekipe ulažu dok prave ajvar. Jer zaista pravljenje ajvara je složen proces. Ako se ne posvetite dovoljno svakom segmetnu pripreme – i pečenju paprike i ljuštenju, mlevenju, upržavanju onda nema ništa od ajvara. Jedan moj prijatelj kaže da prek čovek ne može da napravi dobar ajvar. Najbolji su ajvari tamo gde su multikulturalne sredine, kao što je to Vojvodina, jer se tu onda mešaju kuhinje i različiti recepti. Svako tu doda nešto svoje specifično i tada se dobijaju recepti za najukusnija jela“, ističe naša sagovornica.
Kod ajvara se ocenjuju boja, konzistntnost, miris i ukus
Najbolji zrenjaninski ajvar birao je tročlani žiri koji su činili Olgica Velimirov, Stojanka Lekić i Borislav Jović.
„Ekipe su ove godine bile zaista vredne. Imale su različiti broj članova. Bilo je ekipa koje su brojale samo dva člana, pa sve do šest ili sedam. Svi su bili brzi i uspešni u poslu. U jednoj ekipi su bili samo muž i žena i žena je rekla da najbolje radi sa svojim mužem, jer on tačno zna šta su njegova zaduženja. Takmičari su završili posao i pre nego što smo svi očekivali – i mi kao žiri i organizatori. Valjda nas je danas poslužilo i lepo vreme i ogrev i dobro raspoloženje ovde na trgu u centru grada“, kaže Olgica Velimirov, diplomiani tehnolog prehrambene tehnologije i predsednik žirija.
„Kod ajvara smo najpre ocenjivali boju, to je ono prvo što vidimo. Ona mora da bude crveno-narandžasta, što je prirodna boja paprike od koje se ajvar pravi. Zatim gledali smo konzistenciju, miris i ukus. Mi smo rekli da ekipe naznače da li je reč o slatkom ili ljutom ajvaru. Mnogi traže da ajvar bude više ili manje ljut. Dok smo obilazili štanove videla sam da su neke ekipe mlele papriku, a neke su je cepkale. U našim krajevima se i tako pravi ajvar“, dodaje naša sagovornica.
Nagrađeni za pravljenje ajvara u Zrenjaninu
Treće mesto zauzela je ekipa pod nazivom Zrela babura iz MZ Veljko Vlahović.
“Kakav će biti ajvar zavisi od toga kakva je paprika. Ima mnogo različitih recepata za ajvar. Moj u sebi sadrži i paradajz, so, sirće šećer. Paradajz čini ajvar mnogo lepšim. Ja volim i kada je ajvar ljut. Danas sam imala i povredu na radu, opekla sam se dok sam pržila ajvar… Ekipu smo činili samo moj muž i ja. I kod kuće i ovde jednako smo pravili ajvar, ali kod kuće je manje buke”, kaže Smiljka Hornjak iz Zrenjanina, dobitnica treće nagrade.
Smiljka Hornjak sa suprugom
Drugoplasirane su bile žene iz Aradca.
“I prošle godine smo bili na manifestaciji “Izađi mi na teglu”. Mogu da kažem da je ove godine mnogo spremnije i bolje. Za razliku od prošle godine ove smo ajvar pripremale po receptu koji podrazumeva da je ajvar malo pikantniji. To je naša tajna. Ekipu je činilo nas šest drugarica i radile smo baš svojski. Trebalo je ispeći 20 kilograma paprika. Od toga smo dobili 10 teglica. Samo smo pržili ajvar više od sat i po. Rad je mnogo lakši kada je tu društvo, kada se šalimo, pričamo. Najvažnije je da smo se družili, a nagrada je eto došla. To nije bilo obavezno, sigurno je da ne bismo bili razočarani i da nismo osvojili ništa”, ističe Margita Bartoš iz Udruženja žena “Harmonija” iz Aradca.
Margita Bartoš i članice Udruženja žena „Harmonija“ iz Aradca
Prvoplasirana ekipa nije koristila šećer
Najbolji ajvar pripremila je ekipa “Cvetak” iz Orlovata.
“Svaka kuća, pa tako i svaka ekipa danas ima svoju tajnu pripreme ajvara. Ako vam odam našu tajnu, onda to više neće biti tajna. Mi mislimo da je naš ajvar ukusan, a izgleda da je i žiri imao isti osećaj. Prvo smo papriku pekli, pa smo ljuštili, mleli i pržili. Koristili smo ulje, sirće, so. Šećer nismo stavljali, jer je sama paprika bila dovoljno slatka za naš ukus. Ekipu je činilo nas pet žena, a imali smo i muškarce za prateće poslove. Tačno se znalo šta je čiji zadatak”, kaže Biljana Popović, predsednica Asocijacije žena Orlovat.
Biljana Popović i članice Asocijacije žena iz Orlovata
Od iskusnih domaćica smo saznali i da je kada se ajvar sipa u teglu, najbolje teglu okrenuti na poklopac. Na taj način sav vazduh izlazi iz ajvara, jer nije dobro da se u njemu zadrži. U slučaju da vazduh ostane u ajvaru može da se desi da se ovaj specijalitet pokvari.
