Više od četiri meseca privreda funkcioniše u izmenjenim okolnostima. Epidemija korona virusa je uticala na kompletna privredna dešavanja, ali je činjenica da nisu svi sektori jednako pogođeni krizom. Kolike gubitke je zbog ove situacije pretrpela zrenjaninska privreda, za sada niko ne zna. Iz Unije poslodavaca poručuju da je prvi paket pomoći države značio privrednicima, ali da je mogao i drugačije da bude raspoređen. U naredna dva meseca država će dodatno pomoći ekonomiju. Unija poslodavaca Srbije je uputila je predloge mera Vladi i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. O tome kako se zrenjaninska privreda nosi sa tekućim problemima i koje bi mere mogle da joj pomognu, pitali smo Izabelu Kiš, člana IO Unije poslodavaca Srbije i Izvršnog direktora UPS-poslodavci Zrenjanina.
Kako se epidemija korona virusa odražava na privatni sektor u Zrenjaninu?
Izabela Kiš: Kada smo krajem aprila sumirali utiske preduzeća na nivou Unije poslodavaca Srbije kroz anketu o uticaju krize na njihovo poslovanje, dobili smo odgovor da je samo 6% firmi pretrpelo slabiji finansijski udar, a čak 94% veliki (54%) ili srednji uticaj (40%). Određeni broj zaposlenih zbog nastale krize izazvane Covidom otpustilo je 9% preduzeća, dok 8% to namerava da učini u sledećem kvartalu. Deo privrednih subjekata nije konkurisao za subvencije države jer smatraju da ne mogu da ispune zahtev koji se odnosi na zadržavanje broja zaposlenih.
Koje grane privrede su najteže pogođene?
Izabela Kiš: Najveće finansijske probleme u poslovanju beleže sektori turizma i ugostiteljstva. Zatim prometa nekretnina, transporta, zanatstva – saloni lepote, frizeri. Uopšteno posmatrajući, kriza nije poštedela gotovo nijedan privredni sektor, imajući u vidu da se 50% preduzeća suočava sa pretnjama po likvidnost.
Izabela Kiš: Za oporavak privrede će trebati vremena
Tokom marta, aprila i maja imali smo zabranu rada u pojedinim delatnostima. Zatim je došlo do ukidanja vanrednog stanja i ponovnog otpočinjanja poslovanja kompanija koje više od mesec dana nisu radile. Sada opet, za pojedine oblasti, imamo ograničene mogućnosti rada kao što su skraćenje radnog vremena, smanjenje broja posetilaca, smanjenje broja radnika kako bi se ispoštovale mere socijalne distance… Da li su i koliko firme uspele da se konsoliduju i kako sada funkcionišu?
Izabela Kiš: Situacija je izuzetno teška. Iz tog razloga je Unija poslodavaca Srbije-poslodavci Zrenjanina stava da će za oporavak privrede trebati više vremena. Biće to dug i težak proces. Na sastancima IO Unije poslodavaca Srbije često se spominje to da je vrlo važno inicirati strateški pristup od države. Članica IO Unije poslodavaca Srbije , Nataša Pavlović Bujas je dala dobar predlog : Prestrojavanje privrede za budućih 6 meseci do godinu dana kratkoročno, a potom i dugoročno opredeljivanje nacionalnih privrednih strategija. Rad od kuće kao zakonski normalan i regulisan oblik radnog odnosa. Stimulativne mere za privredne subjekte sa inovativnim pristupom poslovanju. Prioritet treba da bude i očuvanje prirodnih resursa i racionalno trošenje energije.
Država mora ozbiljno da odredi prioritete i da smanji nepotrebne izdatke. Mora da se napravi novi okvir za trošenje budžetskih para, ozbiljan rebalans. Novac u ovakvoj krizi mora da se troši racionalno tj. da se uvedu pravila domaćinskog trošenja državnog novca.
Mnoge firme se bore za opstanak. Naravno, neke firme nisu jako pogođene, ali u Zrenjaninu imamo veliki broj firmi koji se suočava sa ozbiljnim izazovima. Ugostitelji, saloni lepote i frizerski saloni, privredni subjekti koji se bave organizacijama proslava… To su pretežno male porodične firme koje učestvuju u takvim poslovnim aktivnostima – firme za ketering, saloni venčanica…
U Uniji imamo i knjižare koje su, takođe, u izuzetno lošoj situaciji, pa transportne firme…
Digitalna transformacija firmi je izuzetno važna
Još jedna vrlo zanimljiva tema u vezi sa koronom je prinudna digitalizacija privrede. Unija poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina je prošle godine zajedno sa Zrenjaninskim IKT klasterom organizovala edukaciju za MSP sektor u Zrenjaninu na temu digitalizacije poslovanja. Bilo je dosta teško skupiti privrednike, iako je bio obezbeđen odličan predavač. Reč je o Vladimiru Trkulji, jednom od najboljih stručnjaka u Srbiji za ovu oblast. Privrednici nisu trebali da plaćaju nikakvu kotizaciju, a kao dodatna vrednost bila je i mogućnost da apliciraju kod RAS-a za finansijska sredstva , imali su savetodavnu podršku predavača. Krajem prošle godine, privrednici uopšte nisu razmišljali o digitalizaciji poslovanja i poslovnih procesa, niti o radu od kuće i slično.
Kada je zbog korone proglašena vanredna situacija preduzetnici su bili u opštem haosu. Oni koji su učestvovali u ovoj edukaciji su mnogo lakše uspeli da završe te poslove. Kao da smo predosetili da će ova tema biti aktuelna u 2020. godini. Ovom prilikom ističem i iskreno verujem da su preduzetnici kroz ovu tešku situaciju shvatili da je digitalna transformacija firme izuzetno važna. Istina je da ne može sve da se digitalizuje. Proizvodni pogoni, restorani, hosteli se ne mogu digitalizovati, ali treba dobro razmisliti i ulagati u razvoj i nova tehnološka rešenja. Plašim se da nisu svi privredni subjekti spremni za takve izazove.
Zna li se koliki su gubici privrede u Zrenjaninju uzrokovani epidemijom korona virusa?
Izabela Kiš: Ovaj podatak nema niko.
Mere države su malo kasnile, ali su puno značile, kaže Izabela Kiš
Država je u prvom talasu epidemije preduzela mere koje su imale za cilj da podrže privredu. Koliko su one zaista uspele da pomognu kompanijama iz Zrenjanina da prebrode težak period?
Izabela Kiš: Stav Unije poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina je da su mere malo kasnile, ali su svakako puno značile. Mogle su biti selektivnije. U smislu da nisu sve oblasti pogođene isto, a dobile su istu podršku. Što se tiče isplate 100 evra građanima, mišljenja sam da je taj novac mogao mnogo kvalitetnije da se uloži. Npr. u mlade poljoprivrednike u ruralnim mestima ili u razvoj inovativnih preduzeća u manjim sredinama.
Dosadašnje mere Vlade Srbije predstavljale su veliku pomoć privredi Srbije. Tu, pre svega, mislim na isplatu minimalne zarade i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za januar 2021. godine. Međutim, te mere nisu dovoljne za dubinu krize u kojoj se ceo svet, pa i naša zemlja nalazi. Što pre to razumemo i što ranije primenimo nove mere, to će posledice biti manje. A posledice samo u prvom koraku prete preduzećima, jer ukoliko padnu prometi smanjiće se i uplate u budžet. Nova otpuštanja bi svakako dodatno opteretila socijalni deo budžeta.
Sada se opet govori o novom paketu pomoći. Da li će te mere biti dovoljne da se sačuvaju firme i radna mesta u Zrenjaninu?
Izabela Kiš: Pomoć iz drugog paketa je trebalo ponuditi samo najugroženijima, a to se vidi po prihodima. Njima je trebalo dati veću pomoć koja će duže trajati umesto što je opet svim firmama dato 60 odsto minimalne zarade za dva meseca. Ovo je izjavio počasni predsednik UPS-a i ja se potpuno slažem sa njim.
Predlozi Unije poslodvac Srbije za nov paket mera namenjenih privredi
Unija poslodavaca je podnela novi predlog mera Vladi Srbije i ministru za rad. O kakvim se predlozima tačno radi i da li očekujete da oni budu prihvaćeni?
Izabela Kiš: Smatram da je najvažnije u narednom periodu skrenuti pažnju državi, da privredu mora da posmatra kao partnera u razvoju, a ne jedinog finansijera. UPS uputila je Vladi predlog paketa 5+3 mere za revitalizaciju privrede i minimiziranje uticaja pandemije korona virusa na domaću ekonomiju. Paket od pet mera predložen je predsednici Vlade Ani Brnabić. Istovremeno, set predloga za izmenu Zakona o radu poslat je ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoranu Đorđeviću. Pozdravljajući dosadašnje mere Vlade za podršku privredi, Unija poslodavaca predlaže smanjenje PDV-a u najteže pogodjenoj oblasti turizma i ugostiteljstva na 10 odsto, kao i plaćanje PDV-a po realizovanoj fakturi, počev od 1. januara 2021. godine.
Predloženo je i ukidanje obaveze dokumentovanja neoporezovanih troškova naknada prevoza za dolazak i odlazak zaposlenih sa radnog mesta. Traži se smanjenje iznosa lokalnih komunalnih taksi za 30 odsto, kao što su na primer nadoknade za isticanje firme. Jedan od predloga jeste i odlaganje plaćanja novouvedene eko takse do 1. aprila 2021. godine.
Unija, takođe, smatra da je veoma bitno i da javni sektor blagovremeno ispunjava sve dospele novčane obaveze iz ugovora i komercijalnih transakcija sa privatnim sektorom.
Predlog za izmena Zakona o radu
Kada je reč o predlozima za izmenu Zakona o radu Unija traži da se zaposlenima omogući korišćenje prošlogodišnjeg godišnjeg odmora i nakon 30. juna tekuće godine, kao i da, ukoliko se isti koristi iz delova, ne postoji ograničenje da prvi deo ne sme biti kraći od dve nedelje.
Zatraženo je i da naknada zarade zbog privremene sprečenosti na rad u trajanju od 30 dana ide o trošku Fonda za zdravstvo Srbije, a ne o trošku poslodavca. UPS predlaže i da se pojednostavi procedura davanja saglasnosti nadležnog ministra u slučaju da poslodavac ima, usled prekida rada ili smanjenog obima posla, potrebu da uputi zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade od 60 odsto.
Zbog čega su predložene izmene bitne privrednicima?
Izabela Kiš: Moje lično mišljenje je da nisu bitne samo ove izmene koje su iznete u ovom dopisu, već generalno pristup države. Usvojeno je blizu 20 inicijativa od strane Unije poslodavaca Srbije na republičkom Socijalno ekonomskom savetu i nije se ništa dogodilo. A u usvajanju su učestvovali i nadležni ministri. Odmah na početku želim da istaknem to da ima i pozitivnih primera. Dobri programi postoje preko Razvojne agencije, najavljene su nove mere za pripravnike, poreske olakšice za novozapošljavanje itd. Ali , kada bi država privredu posmatrala kao partnera u svim aktivnostima i kada bi domaći privrednici imali malo drugačiji tretman. Npr. kada bi vratili poreski kredit koji je mnogo značio za razvoj i investicije, Srbija bi imala mnogo brži razvoj i mnogo bolji poslovni ambijent.
Stvari treba menjati iz korena. Privreda se sve vreme suočava sa sistemskim greškama, sa raznim administrativnim preprekama. Kao primer ovde mogu da navedem sakupljanje računa za pravdanje putnih troškova. Tu su i razni knjigovodstveni i računovodstveni propisi.
Izabela Kiš: Parafiskalni nameti opterećuju privredu
Navešću jedan lokalni primer – eko takse. Ovih dana u Zrenjaninu imamo situaciju da građani ne mogu da žive zbog smrada, jer Prekon zagađuje vazduh. Grad Zrenjanin mesečno izdvaja 500 hiljada dinara za merenje kvaliteta vazduha Zavodu za javno zdravlje. Taj isti Zavod objavljuje izveštaje i rezultate i tvrdi da je sve u granicama normale. Na nekim mernim mestima je arsen iznad dozvoljenih granica i institucije ne reaguju na problem. U vezi sa Kafilerijom predato je 500 prijava građana i nema odgovora od nadležnih inspektora…. Paralelno sa ovim dešavanjima firmama se uvodi nova taksa za eko taksu kako bi se unapredila životna sredina… Da li je ovo normalno? Po meni nije… To znači da hostel koji funkcioniše na teritoriji na kojoj je Kafilerija plaća taksu za zdravu životnu sredinu, a svojim gostima ne može da ponudi boravak u dvorištu. Mora da ih zamoli da drže zatvorene prostore zbog smrada.
Slična je situacija i sa vodom.
Parafiskalni nameti izuzetno mnogo opterećuju privredu a stiče se utisak da je sve više i više nameta. Kao da je cilj ugušenje domaće privrede i msp sekora. Stalno možemo da čujemo kako je msp sektror važan za ekonomski razvoj zemlje, ali nam uslovi poslovanja baš i ne potvrđuju te navode.
Što se tiče ove krizne situacije i pomoći države – mikro firmama ovo odlaganje poreza i doprinosa nije pomoć, već samo produženje agonije. Krediti – takođe. Ja potpuno razumem mikro firme koje su odbile podršku države jer se plaše da da neće preživeti. Po meni, privredni subjekti koji su dobili zabranu rada zbog celokupne situacije bi trebalo da budu oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa. Prosto ne mogu imati svi isti tretman. Ne možemo isto tretirati apoteku ili hemijsku kompaniju koja proizvodi dezinfekciona sredstva kao i privredni subjekat iz oblasti ugostiteljstva…
Privredi je i sada teško, a biće teško i na jesen
Može li se već sada govoriti kakva nas jesen očekuje u privatnom sektoru u Zrenjaninu, imajući u vidu da stižu upozorenja da će virus biti prisutan i u narednom periodu, a da se drugi talas, ako prvi bude uopšte prošao, biti u novembru?
Izabela Kiš: U ovoj situaciji teško možemo prognozirati bilo šta. Teško je i sada, biće teško i na jesen. Moj stav je da moramo da naučimo da živimo sa ovim i da se borimo svom snagom da preživimo. Da ovaj period pametno iskoristimo za preispitivanje određenih poslovnih akivnosti i za izradu planova i strategija za ovo krizno vreme kao i za naredni period.
.gif)
.gif)
