 (1).gif)
Ivana Tadić je rodom iz Zrenjanina – tačnije iz Ečke. U Novi Sad se preselila kada je imala 11 godina, ali se rodnom mestu često vraća jer joj baka i danas živi ovde. Ivana je prvi oficir, odnosno kopilot na avionu Airbus A320. S obzirom na poziv može se reći da živi svuda po svetu, ali je trenutno stacionirana u Novom Sadu. Za svojih 27 godina, pored struke vaspitača, radila je kao stjuardesa na Bliskom istoku, a kasnije se obučavala za komercijalnog pilota u Atini. U slobodno vreme trenira crossfit, pleše salsu i uči nemački jezik. Iako je zbog svog poziva proputovala gotovo ceo svet, kaže da Zrenjanin u njenom srcu ima posebno mesto. O tome kako je zavolela avijaciju, zašto se odlučila da bude pilot i šta planira u budućnosti Ivana je govorila za portal I love Zrenjanin.
Rodom ste iz Ečke. Da li je blizina aerodroma uticala na Vašu odluku da postanete pilot?
Ne. Kao dete nikada nisam bila na aerodromu u Ečki. Moja ljubav prema avijaciji je započela kada sam počela da se bavim poslom stjuardese. Nikada pre nisam imala želju da budem pilot, niti me je bilo ko upoznao sa avijacijom. Aerodrom u Ečki sam prvi put posetila kao odrasla i mogu reći da mi se jako sviđa, super je. Bila sam na njemu i pre nego što je otvoren novi kafić koji inače volim da posetim. Sviđa mi se što se aerodrom sada lepo održava, što stalno ima nekih dešavanja. Tu je skydiving i druge, razne škole. Sve mi se to sviđa.
Uslovi koje kandidatkinja mora da ispuni da bi bila stjuardesa
Kako ste se zainteresovali za posao stjuardese i šta neko mora da ispuni da bi bio stjuardesa?
Ideja za prijavu na konkurs posla stjuardese se desila sasvim slučajno. Prijateljica i ja smo odlučile da odemo na intervju i vidimo kako to sve izgleda. Naravno, nijedna nije očekivala da će dobiti posao. Mislim da je upravo to vrlo bitna stavka kada idete na intervju. Idite spremni, ali budite opušteni, budite svoji. Budite srećni i zahvalni jer ste upravo vi od hiljade ljudi dobili priliku da se pokažete u najboljem svetlu i možda ćete baš vi dobiti posao među 300 pozvanih ljudi. Kriterijumi za ovaj posao su vrlo jednostavni. Morate imati minimum 21. godinu i završenu bar srednju školu. Odlično poznavanje engleskog jezika je obavezno, poznavanje drugih jezika je uvek prednost. Morate imati visinu na vrhovima prstiju sa ispruženim rukama bar 212 cm. Ne smete imati tetovaže i pirsinge koji se vide kada ste u uniformi. Treba da ste prijatnog izgleda i da ste fizički i psihički zdravi.
Danas u svetu, kao i kod nas, postoje mnoge privatne akademije koje obučavaju i pripremaju buduće stjuardese. U svakom slučaju, kada se zaposlite, kroz tu obuku morate svakako proći jer vas kompanija obučava prema svojim procedurama.
Kako je izgledao taj period Vašeg života?
Predivno! Proputovala sam svet, videla najpoznatnije svetske znamenitosti, upoznala ljude, druge kulture, iskusila raznorazne vrste jela, upoznala različite načine života. Moj tempo je bio ‘100 na sat’ tokom tog perioda! Nedavno sam pročitala da najveću količinu hormona sreće lučimo dok se pripremamo za putovanje. Sreća nas obuzme kada organizujemo putovanje, radost kada se pripremamo, a zadovoljstvo koje osetimo kada stignemo na željenu destinaciju je neprocenljivo. Zamislite tu euforiju koja se dve godine nije prekidala. Zato, putujte i samo putujte!
„Prvi utisak je vrlo važan“
Da li je bilo teško dobiti posao?
Ja bih rekla ne, ali zavisi kako svako doživljava odlazak na intervju. Znam da je stres neizbežan, ali pokušajte da ga kontrolišete. A to ćete uraditi tako što ćete otići potpuno spremni. Kod kuće istražite informacije o kompaniji, jer će vas sigurno pitati najpoznatnije pitanje ‘’Zašto biste želeli da radite baš za nas?’’. Budite profesionalni i sigurni da ispunjavate sve zahteve za posao. Dokumentacija mora biti uredno spremna, kao i nekoliko kopija. Dođite na vreme. Prvi utisak je vrlo važan, zato ne zaboravite sitnice kao što su ispolirane cipele, čisti i uredni nokti, šminka, frizura, ispeglano odelo. Pokažite samopouzdan govor tela, lepe manire, pristupačnost. Nasmejte se, gledajte regrutera u oči, budite prirodni, ne mašite rukama dok pričate, ne “drobite” ruku nekom dok se rukujete.
Ne zaboravite da stavite hleb u zamrzivač ako odete na nekoliko dana poslom
Šta Vam je bilo najlakše u tom periodu, a šta najteže?
Ukoliko ste mladi, prvi posao, prvo odvajanje od kuće i porodice, složićete se, da to ume teško da padne. Bar za neko vreme dok se ne naviknete. Nakon što sam otišla iz Srbije, usledila je šestonedeljna obuka koja se održavala skoro od jutra do mraka. Tokom obuke sam svakodnevno učila, jer smo uvek imali razna testitanja. Sve ono o čemu se mama brinula, morala sam sada sama. Kuvanje, pranje, peglanje, čiscenje, nabavka… I sve to, kažem, uz svakodnevnu obuku koja je trajala bar osam sati. Nakon toga kreće letenje i moje upoznavanje sebe i svojih sposobnosti. Trebalo je da se setim da hleb ostavim u zamrzivač jer idem u Los Anđeles i da u stanu sigurno neću biti narednih 4-5 dana. Pogodite šta se desilo sa hlebom kada sam se vratila…
Takođe, često je problem bio tzv. jet lag, odnosno posledica letenja avionom kroz više časovnih zona. Kada putujemo na istok ili zapad, za vrlo kratko vreme smo izloženi drugačijem ciklusu dan-noć u poređenju s onim u mestu polaska. Remeti se fiziološki i cirkadijalni ritam u organizmu i često bih bila umorna i neispavana kada bih letela za Ameriku, Australiju ili Daleki istok.
I na slikama se videlo da sam zadovoljna poslom
Da li je to bilo zanimanje o kojem ste kao dete maštali?
Ne. Uvek sam želela da budem nešto drugo, zanimanja su se stalno menjala. Ali moram priznati da mi je palo na pamet kada sam prvi put putovala avionom kao klinka.
Kako je Vaše okurženje reagovalo najpre na odluku da postanete stjuardesa, a kako kada ste taj posao radili?
Prihvatili su sa oduševljenjem, ali moram priznati da su bili zabrinuti jer idem u arapsku zemlju za koju se tada malo toga znalo. Zahvaljujući prijateljici Vanji, koja je tada već bila na obuci i sa kojom sam svakog dana bila u kontaktu, bila sam do detalja upućena u sve što me tamo čeka. Tako da su sve brige mojih roditelja o tome kako ću se snaći prestale. Kasnije je krenulo letenje, božanstvene destinacije, prelepe slike na društvenim mrežama i moglo se primetiti da uživam u svom poslu pa su i komentari ostalih bili pozitivini.
Posao stjuardese podjednako mogu da rade i muškarci i žene
Da li je zabluda da je posao stjuardese više „ženski“ posao i ako nije, zašto postoji to mišljenje? Da li ste Vi imali muškarce kolege i šta oni kažu za te predrasude?
Imala sam mnogo kolega stjuarda. Gotovo na svakom letu bude bar jedan stjuard ako ne i više. Ljudi koji smatraju da je to “ženski” posao i dalje vide samo glamur, a ne trud koji je potreban da bi se ovaj posao odlično radio. Od muškaraca se očekivalo da budu piloti, a od žena stjuardese i za to uvek treba kriviti taj stereopit povezan sa ovom vrstom posla. Cela kabinska posada, muško ili žensko, obučena je da vam pruži prvu pomoć ukoliko je potrebno. Bilo da imate običnu mučninu ili srčane probleme, prelome, pa sve do porođaja.
Svi su spremni da reaguju u vanrednim situacijama – gašenju požara, evakuaciji celog aviona u makismalnih 90 sekundi, pronalaženju i premeštanju eksplozivne naprave na pravo mesto gde bi najmanje uništila avion… Tu su raznorazne “tajne rečenice” i kodovi koji kapetanu otkrivaju da se u kabini nalaze teroristi. Znamo kako da reagujemo i na one sitne stvari od agresivnih putnika, do krađe stvari tokom noćnog leta. Tako da, nije sve samo u grickalicama, hrani i piću koje kabinsko osoblje poslužuje.
„Odluku da postanem pilot donela sam prilikom prvog obilaska aviona“
Iako je posao stjuardese vezan za letenje, Vi ste želeli da odete i korak dalje. Da postanete pilot. Zašto?
Posao stjuardese je bio divan, izazovan, zanimljiv, dinamičan. Sigurna sam da bih mogla da ga radim 10 godina! Međutim, prilikom obuke za kabinsko osoblje dogodio se momenat koji nikada rečima neću moći da opišem. Tokom prvog obilaska aviona, upoznavanja sa kabinom ekonomske, biznis i prve klase, bezbeznosne opreme u avionu… dobili smo priliku da obiđemo i kokpit. Nekim slučajem, stajala sam ispred kokpita i kao da sam bila spremna da uđem i shvatim da ja zapravo tu pripadam. Čim sam ušla u kokpit, kroz moje telo je prošla neka toplota, uzbuđenje, sigurnost. Naježila sam se, noge su mi se “odsekle”. I tako kroz godinu dana, malo po malo, u slobodno vreme tokom leta, odlazila bih do kokpita i postavljala razna pitanja pilotima. Istraživala sam najbolje škole po Evropi i nakon dve godine rada odlučila da je to to. Došlo je vreme za novu prekretnicu u životu i nove izazove.
Obuka za pilota traje od godinu i po do tri godine
Šta je podrazumevala obuka za pilota?
Školovanje pilota traje od godinu i po, do dve-tri godine. Zavisi od samog studenta i njegovog zalaganja. Potrebno je da ste zdravi i kriterijumi nisu toliko rigorozni kao za vojne pilote. Potrebno je ići na teorijsku obuku koja traje skoro godinu dana, položiti 14 predmeta gde imate pravo na samo 6 izlaza ispred direktorata civilnog vazduhoplovstva. Treba redovno učiti iz knjiga i baze pitanja u kojoj se nalazi više od 16.000 pitanja. Od prvog izlaza na ispit imate rok od 18 meseci kako biste položili svih 14 predmeta.
Takođe, potrebno je preko 200 sati naleta, od kojih će nekoliko sati naleta biti samostalno bez instruktora. Tokom obuke budući piloti uče kako da pripreme avion za let i provere važne stavke u check listi. Zatim “taksiranje” tj. rulanje do piste, faze koje prate poletanje, školski krug gde se student upoznaje sa tehnikama letenja i pokušava svoje prvo sletanje, skeniranje avionskih instrumenata i pažnje spoljašnjeg okruženja, zaokreti, komunikacija sa kontrolom u svakom segmentu leta, ponašanje aviona u različitim položajima i brzinama, oštri zaokreti od 30, 45, 60 stepeni, simulacija otkaza motora, noćno letenje, instrumentalno letenje, letenje na avionu sa dva motora, simulator, itd… Potrebno je dosta strpljenja, discipline, volje i rada.
Školovali ste se u Grčkoj. Zbog čega?
Školovanje u Grčkoj sam izabrala upravo zbog izazova. Konstantno letenje iznad mora, od ostrva do ostrva. Udari vetra su poprilično jaki. Vazdušni prostor je vrlo zauzet. Komunikacija između tornja i pilota ne prestaje. U 9 sati ujutru sa vojnog aerodroma sa kog sam uvek poletala, istovremeno se za poletanje pripremaju tri škole letenja sa svojim studentima, vojska koja helikopterima izvodi vežbe, kao i skydiving. Prostor je bio poprilično zauzet.
Kriterijumi koje kandidat mora da ispuni da bi bio pilot
Koje kriterijume kandidat za pilota mora da ispuni?
Ukoliko želite da postanete pilot, najpre morate voleti letenje. Ukoliko niste sigurni, škole letenja nude probni let pre nego što obuka počne. Morate biti motivisani i ambiciozni, samodisciplinovani, tehnički spretni. Važni su tolerancija na pritisak, zrelost za vaše godine i prostorna svest, svi faktori kao kritični atributi pilotskog profila. Morate imati završenu srednju školu, dobro poznavanje matematike, fizike i engleskog jezika. Pre nego što trening počne, biće vam potreban pregled kako biste testirali sluh, vid, koordinaciju, krvnu sliku i celokupno zdravlje. Tada stičete lekarsko uverenje klase 1 i svi piloti moraju imati ovaj sertifikat tokom čitave letačke karijere. Kada ste izabrali školu letenja, dolazi test koji komisiji te škole omogućava da identifikuje osobe za koje je najverovatnije da će uspeti u obuci pilota i koje su pogodne za karijeru pilotskog avio-prevoznika. Taj proces uključuje računarsko testiranje sposobnosti, upitnike ličnosti, vežbe timskog rada, znanje matematike i fizike, kao i engleskog jezika.
Jesu li uslovi u pogledu zdravlja kandidata zaista toliko strogi, kao što se misli ili je kod komercijalnih pilota to, ipak, malo blaže? Da li najstroži kriterijumi važe samo za vojne pilote?
Najstroži kriterijumi važe samo za vojne pilote. Kod komercijalnih pilota medicinski pregled, ipak, nije toliko rigorozan i slobodno ga možete porediti sa lekarskim pregledom za motorno vozilo. Sve dok ste zdravi u granicama normale, sposobni ste da upravljate avionom. Dakle, nije potrebno da sve vidite bez dioptrije, ne morate imati sve plombe u zubima i niko vas neće staviti u centrifugu i testirati na visoke G sile.
„Kada odete na prvi razgovor za posao pilota smatraju da imate nula sati naleta“
Da li po završetku škole odmah dobijate zaposlenje ili ne?
Nakon završene pilotske škole, stičete licencu komercijalnog pilota i tada kreće borba za posao jer vaših 200 sati na Cesni ili Piperu ne mogu da se porede sa tipom aviona za koji konkurišete, pa vas zato gledaju kao da imate nula sati naleta. O pronalaženju posla tokom ove zdravstvene krize neću ni govoriti.
Postoji nekoliko načina da dođete do posla i to morate imati u vidu od samog početka. Neke škole letenja su u saradnji sa aviokompanijama i budući piloti koji se obučavaju u toj školi letenja imaju zagarantovan posao. Naravno, ta opcija je veoma skupa. Neke škole letenja vas obučavaju dok ne steknete licencu komercijalnog pilota i onda ste sami sa sobom. Vredno se spremate za intervju i konkurišete neprekidno. Da biste se zaposlili u aviokompaniji najčešće je zastupljeno plaćanje obuke za tip aviona u okviru organizacije obuke od strane kompanije kod koje se konkuriše. E sad, da li ćete specijalizovanu obuku za određeni tip aviona platiti u celosti ili će vam kompanija narednih 3 do 5 godina skidati s plate, to je već nešto o čemu kompanija odlučuje. Obuka za određeni tip aviona traje mesec i po, dva.
Airbusovi avioni nemaju red sedišta sa brojem 13
Po čemu se avioni razlikuju i šta su specifičnosti aviona kojim Vi upravljate?
Svaki avion je poseban na svoj način, pa ću uporediti dva najčešća modela koja možete da vidite na aerodromima na svetu. Boeing 737 ili Airbus A318/A319/A320/A321 su trenutno dva najzastupljenija modela u flotama gotovo svih aviokompanija na svetu. Ja trenutno letim na Airbusu. Airbus A320 je tehnički naziv za originalni avion srednje veličine, dok su A318/A319 kraća verzija osnovnog modela familije A320. A321 je izdužena verzija modela A320 i maksimalan kapacitet putnika je 220. Oblikom i karakteristikama su slični Boeingu 737.
Uočljive razlike su u obliku nosa. Airbus ima zaobljen nos za razliku od špicastog Boeing-a. Rep (vertikalni stabilizator) je proporcionalno manji. Završetak krila odlikuje minijaturni vinglet (winglet) streličastog oblika dok je motor gledan spreda pravilnog kružnog oblika. Zanimljivo o Airbusovim avionima je i to da u kabini ne postoji red sedišta sa brojem 13. Pravog razloga baš i nema, ali sam negde pročitala da se još od davnina u motosportu izbegavao broj 13. Mozda su i aviokompanije počele to da praktikuju.
Koliko žena pilota ima u Srbiji i da li ima još žena pilota iz Zrenjanina i okoline?
U Srbiji ima žena pilota. Za sada lično znam samo jednu devojku, a sa društvenih mreža znam bar još 10. Volela bih da ih nekada upoznam. Nažalost, iz Zrenjanina ne poznajem ni jednu pilotkinju.
Čime će se neko baviti zavisi od njegovih interesovanja, a ne od pola
Da li ovde sada važi mišljenje da je posao pilota „muški“ posao? Kako Vi gledate na tu podelu poslova? Kako su Vas kolege prihvatile?
U današnje vreme, kada žene postaju sve nezavisnije, lakše je videti koliko one zaista vrede. Iako se naš svet neprestano menja i postaje sve moderniji, u svakodnevnom životu još uvek se susrećemo sa zastarelim stereotipima, poput primerenosti određenih profesija isključivo muškarcima ili ženama. U kokpitu se ponekad može čuti kako stariji kapetani govore “It’s a pipeline problem” ili “Another empty kitchen”. Ja sam lično na svom prvom letu i početku svoje karijere doživela da mi kapetan kaže kako nema ništa protiv mene, ali eto, on smatra da moje mesto nije u kokpitu. A tek nas je čekao dug let, nismo ni krenuli. Postoje ljudi koji misle da ženski piloti nisu toliko dobri kao muškarci, tj. da nemaju toliko tehničkog znanja.
Ja sam kroz svoje studiranje želela da dokažem suprotno. Bila sam jednako dobra, ponekad možda i bolja. Učila sam, trudila se i nikada nisam odustajala. Izbor profesije je individualna stvar. Opisivanje profesije kao ženske ili muške, danas je apsolutno irelevantna praksa, jer sve zavisi od čovekovih ličnih sposobnosti i talenata. Danas su najpopularniji kuvari, stotine dizajnera, šminkera, frizera muškarci, što se stereotipno smatralo ženskim profesijama. Zbog toga najvažniji faktor za izbor karijere ostaje individualna stvar. Mislim da pol nije bitan, svi smo mi pojedinci. Neki pojedinci su bolji od drugih. Svetu treba pokazati da želimo više avijatičarki. Kapetan može biti žena ili muškarac i to nema nikakve veze sa polom. Kapetan ili kapetanica, vrlo jednostavno! Mogu da budem šta god želim. To nema nikakve veze s tim da li ste žena ili muškarac.
Ljudi dosta znaju o avijaciji
Kako su ovoga puta reagovali Vaši najbliži kada ste im saopštili da hoćete da vozite avion, a šta sada kažu kada se Vaš plan ostvario?
Bili su oduševljeni i zbunjeni istovremeno. Dolazim iz porodice u kojoj nema avijatičara, tako da je za njih to bilo nešto potpuno novo. Porodica me je maksimalno podržala u svakom pogledu i to mi je najvažnije. Nisu sumnjali u moj trud i rad, a na meni se videlo da sam pronašla svoj životni poziv. Uz moju disciplinu i motivisanost, a njihovu podršku, danas smo svi veoma ponosni na moj uspeh.
Koje su reakcije ljudi koje tek upoznate kada kažete da ste pilot?
Iznenađeni su jer takav poziv, pogotovo za jednu devojku, nije česta pojava kod nas. Imaju mnogo pitanja i zapravo mi je veoma drago kada vidim koliko ljudi znaju o avijaciji. Nekima je to neostvarena želja, neki nisu imali mogućnosti za školovanje, neki smatraju da je kasno shodno njihovim godinama, a neki su kroz moj primer zamislili svoju decu jednog dana u kokpitu.
Neki putnici znaju da napuste avion kada čuju da im se obraća žena pilot
Kako putnici reaguju kad čuju da im se obraća žena pilot i da li ima onih koji traže da Vas upoznaju tokom leta? Šta Vas obično pitaju?
Mišljenja su podeljena. Dok sam bila stjuardesa, viđala sam kako putnik napušta avion pre leta dok je kapetanica poželela dobrodošlicu putnicima. Shvatio je da će avionom upravljati žena i sama pomisao na to ga je užasavala. Izašao je iz aviona i sačekao sledeći let. Konkretno ovaj primer se desio u Saudijskoj Arabiji, pa verujem da je svima jasno zašto je došlo do ovog incidenta. Osim toga, svi putnici su uvek oduševljeni kada čuju ženski glas iz kokpita. Mislim da ne postoji ništa lepše od toga kada vam se obraća kapetanica.
Konkretno na mom letu, putnik je stajao među prvim redovima, pored zavesice, čekajući da se oslobodi toalet. Kada piloti koriste toalet, odvija se posebna procedura zbog bezbednosti. Video me je kada sam izašla iz toaleta, prišao mi i pružio ruku. Rekao je da mu je jako drago što avionom upravlja žena baš na njegovom letu. Moram priznati da mi je prijao taj kompliment.
Posao pilota je prilično kompleksan
Šta tačno podrazumeva posao pilota?
Posao pilota, pored letenja i detaljnog tehničkog znanja o avionu na kom leti, podrazumeva još mnogo toga. Uspešan pilot zna mnogo o ljudskim resursima, menadžmentu, komunikaciji, meteorologiji, inženjerstvu. Mora biti u stanju da odredi prioritete u kriznim situacijama, a da pritom ima odličnu komunikaciju sa svojim timom u rešavanju problema.
Piloti, pre svega, moraju da provere meteorološke podatke, rutu leta, kao i alternativnu rutu, tehničke podatke o avionu. Moraju da obaveste posadu o detaljima leta, obave predletnu proveru aviona, provere potrebnu dokumentaciju, prijave bilo koju malfunkciju sistema, izvrše proveru goriva, opreme i navigacionih sistema. Konstantno moraju da prate vremenske uslove i shodno tome analiziraju najbolju rutu leta, komuniciraju sa kontrolom letenja. Piloti na svakih 6 meseci imaju proveru znanja, veština i sposobnosti u abnormalnim situacijama u tzv. simulatoru. Takođe, vode računa o svojim licencama, rejtinzima kako bi bili u toku sa unapređenjem aviona i opremom i medicinskom sertifikatu. Sve to uz profesionalnost, odlično liderstvo, strpljenje i timski rad.
Kako se osećate kada obučete uniformu?
Kada obučem uniformu osećam se ispunjeno, srećno i ponosno. Obožavam svoju uniformu. Tako sam se osećala i u uniformi stjuardese.
Na početku karijere pilota morate da budete iskreni o tome šta znate, a šta ne
Šta Vam je u poslu najteže, a šta najlakše?
S obzirom na to da ne radim prekookeanske letove, sada više nemam problema sa vremenskim zonama, umorom i nesanicom koje je prate.
U početku sam se plašila da negde ne pogrešim i mislim da sam samo dodatno opteretila sebe. Svaki početak je težak, pa je tako vrlo bitno prihvatiti grešku i naučiti nesto iz nje. Naravno, to su greškice koje ni u jednom trenutku ne dovode u pitanje bezbednost leta. Biti iskren prema sebi i svojim sposobnostima je vrlo važna stvar. Važno je priznati kapetanu kada je situacija (vremenski uslovi, oprema, komplikovan aerodrom itd.) izvan veština novog kopilota. Ovakav oblik samodiscipline je važan element ličnosti pilota. Imati samodisciplinu znači postupati ispravno kada niko ne gleda.
O čemu obično razmišljate kada upravljate avionom?
Tokom poletanja i sletanja sam maksimalno usresređena na sve ono što se desava oko mene. Ti segmenti su veoma važni i kritični. Mnoto smo zauzeti tako da su ogromna koncentracija i fokus vrlo bitne stavke. Tokom krstarenja na 39.000 fita, imamo vremena za obrok i kafu naizmenično, priču, uz konstantne provere svih parametra, količine goriva, vremenskih uslova i komunikacije sa zemljom. Na toj visini i sa takvim božanstvenim pogledom razmišljam koliko sam srećna jer sam posao koji volim pronašla u pravo vreme.
Da li je bilo nekih kritičnih situacija od kada vozite avion i kako ste reagovali?
Do sada nije bilo kritičnih situacija i nadam se da ih neće ni biti.
Turbulencije su sastavni deo letenja
Koliko je bitno adekvatno odreagovati kada dođe do turbulencija i šta tačno radite u tom trenutku?
Avion je danas jedan od najbezbednijih oblika transporta i turbulencije su normalna pojava svim putnicima. Neki se plaše više, neki manje, ali u svakom slučaju nema potrebe za brigu. Avioni su napravljeni tako da mogu podneti i najjače turbulencije. Da bismo izbegli turbulenciju, konstantno pratimo weather radar koji prati gde se nalaze velike količine kapi (veća kiša – veći oblak – jača turbulencija) i vremenske izveštaje. Ukoliko uletimo u neočekivanu turbulenciju, uvek možemo promeniti visinu ili kurs. Takođe je dobro i smanjiti brzinu, jer agresivna borba protiv turbulencije može samo pogoršati situaciju. Zato kada god videte znak za vezivanje pojasa, molim vas da ih vežete jer mi to radimo kako bismo vas zaštitili od povreda i neočekivane turbulencije.
Vožnja avionom je 20 puta sigurnija od vožnje automobilom
Da li ste na letovima koje ste radili imali putnike koji se plaše letenja? Kako se postupa u tom slučaju?
Vrlo retko. Svega par slučajeva u mojoj karijeri. Mislim da je vrlo važno na vreme otkriti strah od letenja i povremeno se suočiti s tim. Znam da se kupuju tabletice za spavanje. Neko to rešava alkoholom i mislim da bi se taj alkohol popio bez obzira da li letite ili ne. Hoću da kažem da to samo može da izazove dodatne mučnine tokom leta i time samo odlažete suočavanje sa strahom.
Uvek predlažem relaksacione tehnike. Jednostavno, povezati letenje sa osećanjem mira i relaksacije. Tako ćete kontrolisati neprijatnosti kao što su lupanje srca, preznojavanje, vrtoglavicu. Misliti o božanstvenoj destinaciji koja vas čeka uvek dobro dođe. Zatim, dobro je imati adekvatan obrok. Ne mislim da putujete praznog stomaka, ali dobro je izbegavati tešku i začinjenu hranu. Ukoliko nemate mučninu od vožnje i ako vam pomeranje slova ne stvara mučninu, onda će knjiga biti odličan izbor. Ili muzika. Kada putujem obožavam da slušam muziku i gledam kroz prozor. Svakako predlažem da uživate u letenju jer je avion danas 20 puta sigurniji način transporta od vožnje kolima.
Dugmići na kontrolnoj tabli koje nikada ne bih volela da aktiviram
Koliko Vam je bilo lako ili teško da naučite kontrolnu tablu? Nama, laicima, to deluje izuzetno komplikovano.
Kada se uzme u obzir raspored komandi u kokpitu, nije toliko teško. Raspored je organizovan prema učestalosti upotrebe i na dohvat ruke i vidljivosti za oba člana posade. Komande su drugačijeg oblika za određene sisteme da ne bi došlo do zabune i to automatski smanjuje opterećenje pilota. Sve komande na panelu koji se nalazi iznad pilota su vertikalno organizovane, pa su tako na dnu komande koje se najčešće koriste, a to su svetla, znak za vezivanje pojasa… Skroz gore su komande u slučaju abnormalnih situacija. Komande su, takođe, različitih boja što nam govori o trenutnom statusu određenog sistema. Na taj način greška pilota se svodi na minimum.
Da li postoji neko dugme koje se „ne dira“ tj. koje ne biste voleli nikada da aktivirate?
Ne bih volela da mi se zapali jedan od motora, zatim sletanje na vodi ili da na transponderu moram ukucati određeni kod koji za kontrolu na zemlji označava otmicu aviona. Za sve ove slučajeve postoji detaljna procedura, kao i dugme!
Pandemija je ozbiljno poljuljala avijaciju
Da li je i kako pandemija uticala na avioprevoz i na Vaš posao konkretno? Je li bilo otkazivanja letova, polazaka… Je li smanjen broj putnika koji mogu biti na jednom letu?
Da, nažalost pandemija me je prizemljila na neodređeno vreme. Na samom početku moje karijere desila se takva kriza za koju nikada nisam mislila da toliko može da poljulja avijaciju. Više od 4 miliona radnih mesta u avijaciji je izgubljeno, 1,7 biliona manje putnika, 6 miliona manje letova u odnosu na 2019. godinu što je pad od oko 55%. Polovina aviona je prizemljena. Zaista zastrašujući podaci. Nadam se da će se avijacija koliko toliko oporaviti ove godine, ali potpuni oporavak očekujem za možda tri godine.
Kakvi su Vaši planovi za budućnost vezano za posao pilota?
Za početak, da se vratim u kokpit! To mi je trenutno prioritet i nadam se da me ova zdravstvena kriza neće još dugo držati na zemlji. Planovi su da pored letenja budem i CRM instruktor tj. da obučavam nove pilote i kabinsko osoblje o efikasnoj upotrebi svih raspoloživih resursa kako bi se obezbedila sigurna i efikasna operacija tokom letenja, smanjujući greške, izbegavajući stres i povećavajući efikasnost. Nakon par godina, dosta iskustva i sati naleta stremiću ka kapetanstvu. Piloti mogu da lete sve gok su zdravi i dok uspešno prolaze medicinske preglede koji se obavljaju na 6 meseci ili godinu dana. Što se godina tiče, za pilota koji radi u aviokompaniji granica je 65 godina. Što se penzije tiče, nastojaću da maksimalno uživam u slobodnom vremenu i svojoj porodici.
Fotografije ustupila Ivana Tadić
.gif)
.gif)
