Predsednik vlade nemačke pokrajine Tiringije Bodo Ramelov uručio je Orden za zasluge i životno delo književniku i prevodiocu Ivanu Ivanjiju, nekadašnjem zarobljeniku koncentracionih logora Aušvic i Buhenvald.
„Naša pokrajinska vlada donela je odluku da Ivanu Ivanjiju dodeli najviši orden naše pokrajne i da ga odlikuje za njegovo životno delo, ali sa njim i sve njegove saborce koji su nam omogućili da zajednički prođemo kroz kapiju tog logora i da kažemo da razaranje ljudskosti nikada ne sme da se ponovi“, rekao je Ramelov na skupu u Beogradu, organizovanom povodom Ivanjievog 90. rođendana.
On je ocenio da je mržnja prema drugima, marginalizacija drugih, početak onoga što su nacisti doveli do perfekcije, a to je – industrijsko masovno ubijanje. Ramelov je podsetio da je Ivanji preživeo Aušvic i Buhenvald i zahvalio svim svedocima te epohe što daju snagu da se i dalje radi na rasvetljavanju zločina u tim logorima. Ivanji je zahvalio na Ordenu za zasluge i dodao da je velika čast što je Ramelov došao u Beograd i lično mu uručio to priznanje. On je rekao da je, ako su Nemačka i Francuska uspele da prevaziđu nešto za šta je postojala posebna reč na nemačkom, a to je „nasleđeno neprijateljstvo“, „valjda krajnje vreme da prestanu neprijateljstva između naroda bivše Jugoslavije“.
„Nema veze kako se država zove. Države se menjaju, narodi kao narodi se sastoje od ljudi. Ljudi u svim tim zemljama bivše Jugoslavije trebalo bi da se vole“, istakao je on.
Književnik Dragan Velikić ocenio je da Ivanji iza onoga što kaže i napiše “ stoji čitavim svojim habitusom, iskustvom Buhenvalda“.
„On je svedok epohe, Titov prevodilac, diplomata, čovek koji je bio prisutan tamo gde se krojila istorija. Za njega lojalnost ne znači lagati i prikrivati. O svojim zabludama i pogrešnim procenama govori otvoreno“, rekao je Velikić.
Odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm istako je da je Ivanji u svojim tekstovima za nedeljnik „Vreme“ uspeo da uradi najtežu stvar koja može da se uradi u publicistici, a to je da o teškim, složenim problemima, govori na jednostavan način koji svako može da shvati.
IVAN IVANJI, KNJIŽEVNIK I PREVODILAC
Ivan Ivanji rođen je 24.1.1929. godine u Zrenjaninu. Književnik je i prevodilac. Roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine, a on se spasao bekstvom kod rođaka u Novi Sad. Tu je uhapšen u martu 1944. godine, posle čega je bio zatočen u koncentracionim Logorima Aušvic i Buhenvald do aprila 1945. godine. Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, posle toga studirao arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko 20 godina bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim funkcijama koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji se bavio i književnošću i od rane mladosti objavljivao poeziju, prozu, eseje, bajke i drame. Njegovim najznačajnijim delima smatraju se romani Čoveka nisu ubili, Dioklecijan, Konstantin, Na kraju ostaje reč, Preskakanje senke, Barbarosin Jevrejin u Srbiji, Guvernanta i Balerina i rat, kao i zbirke pripovedaka Druga strana večnosti i Poruka u boci. Njegova dela prevođena su na nemački, italijanski, engleski, mađarski, slovački i slovenački jezik. S nemačkog i mađarskog jezika preveo je desetine knjiga i drama. (www.laguna.rs)
Izvor: FoNet
.gif)
.gif)
