I love Zrenjanin portal

  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Ivana Vojin: Među maloletnim delinkventima ima i onih koji su prinuđeni da vrše krivična dela

Poslednjih godina maloletni delinkventi čine i najozbiljnija krivična dela. Od silovanja, obljube, bludnih radnji, do krađa, tuča… Neretko su i dileri droge. O tome ko su maloletni delinkventi, koliko ih je u našem okruženju, da li ima povratnika, na koji način bivaju kažnjeni za krivična dela koja su počinili, kako njihovi roditelji reaguju na informacije da su im deca prestupnici i da li se radi na resocijalizaciji maloletnika koji neko vreme porovedu u specijalnim ustanovama, razgovarali smo sa Ivanom Vojin, zaposlenom u Višem sudu u Zrenjaninu na poslovima iz oblasti maloletničke delinkvencije.

Ivana Vojin, Viši sud Zrenjanin

I love Zrenjanin: Koliko ima maloletnih delinkvenata na teritoriji koju pokriva Viši sud u Zrenjaninu?

Ivana Vojin: Prema našoj statistici nekoliko dana pred kraj 2019. imali smo oko 280 maloletnih delinkvenata, što je nešto manje u odnosu na prošlu godinu. To je otprilike neki broj koji se svake godine pojavljuje. Ranijih godina je bilo do 300 dece. Ove godine je to nešto manje, što je ohrabrujuće.

PerSu marketi

I love Zrenjanin: Koliko među maloletnim delinkventima ima povratnika?

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Ivana Vojin: Povratnika ima recimo od 20 do 30 posto. Naš sud pokriva dosta veliko područje, pa ne mogu da kažem tačno iz kojih su oni sredina. Kritična nam je bečejska opština. Sa tog područja imamo dosta povratnika. Interesantno je da su povratnici deca iz manjih sredina. U tim malim sredinama ima više problema nego u samim gradovima kao što su Kikinda, Zrenjanin, Bečej. Samo mesto Bečej nije malo i nema toliko povratnika, ali opština je dosta problematična.

I love Zrenjanin: Zašto je to tako?

Ivana Vojin: Teško je definisati zašto je to tako. Mislim da se u manjim sredinama ljudi uglavnom izdržavaju tako što se bave obrađivanjem zemlje i uzgojem stoke, industrije tamo slabo ima. I kada nema posla, ljudi nemaju zaradu i nemaju od čega da se izdržavaju. U takvoj situaciji deca hoće da krenu lošim putem. U gradu je to malo drugačije. Veće su šanse da se roditelj zaposli i automatski te porodice bolje žive, nego one koje su u manjim sredinama.

Ko su najčešće maloletni delinkventi?

I love Zrenjanin: Ko su najčešči počinioci krivičnih dela kada je reč o maloletnicima?

Ivana Vojin: Što se tiče uzrasta, mislim da su 15-16 godina kritične godine. Kada deca priđu 18-toj godini nekako su drugačija, malo su zrelija i drugačije razmišljaju. Moram da kažem da struka insistira na tome da se granica krivične odgovornosti spusti ispod 14 godina, jer su nam deca mnogo zrela. Oni bi već sa 12 godina mogli krivično da odgovaraju i mi radimo na tome da se ta granica pomeri kao što je to već negde u svetu. Ne mogu da kažem tačno, ali 15, 16 godina su kritične, kada mladi ne razmišljaju mnogo o tome šta rade. Nisu svesni često šta su napravili.

Što se tiče odnos devojčice – dečaci, ranije je bilo prisutno to da su dečaci mnogo gori od devojčica. U poslednje vreme značajan broj devojčica dolazi na sud. I dalje su brojniji dečaci, ali se broj devojčica povećao. Postale su više problematične. Rešavaju probleme tako što se između sebe svađaju, razračunavaju se putem društvenih mreža, čak se i tuku. Više nema pravila koja dela vrše dečaci, a koja devojčice. I devojčice su zastupljene svuda kao i dečaci.

I love Zrenjanin: Šta nam to govori? Da li se promenilo nešto u društvu pa su devojčice postale takve?

Ivana Vojin: Mislim da su to donele društvene mreže. To je jedno čudo i putem njih se svašta prenosi. I onda se to sve nekako iskonstruiše na neki čudan način i dolazi do zabuna. Dođe se u situaciju da možda to što je rečeno preko društvenih mreža uopšte nije istina, ali oni o tome ne razmišljaju. Krenu u neku prepisku, pa se dogovaraju da se nađu na nekim mestima u gradu, pa zakazuju tuče, rasprave… Deca su nam drugačija. Šta na to utiče? Mislim da sve potiče iz porodice. Porodica je osnov društva. Ako su odnosi u porodici poremećeni, ako nisu dobri, onda mi zaista imamo veliki problem.

Imamo roditelje koji jure za svojim karijerama i zapostavljaju decu. Tu su i deca iz uglednih porodica sa naših područja koja vrše krivična dela bukvalno da bi time skrenuli pažnju na sebe. Imala sam takvu decu. Imamo decu iz socijalno ugroženih porodica, gde roditelji nemaju primanja. Imamo i takve slučajeve gde roditelji nateraju decu da kradu, prose… Imamo i slučajeve gde deca sama krenu u maloletničku delinkvenciju. Vide da drugar ima mobilni telefon, a on ga ili nema ili je neke „loše“ marke… To su razlozi zbog kojih deca počinju da vrše krivična dela.

Timovi za borbu protiv nasilja u školama čine dosta toga

I love Zrenjanin: Da li tu možemo da govorimo o propustu roditelja u vaspitanju dece ili odgovornost snosi čitav sistem?

Ivana Vojin: Društvo kao društvo može mnogo da učini. Kada kažem društvo, tu mislim i na same škole koje deca pohađaju. Ja puno radim na prevenciji i držim predavanja po školama. Moram da pohvalim škole, jer mislim da su podigle nivo u borbi protiv nasilja. Škole koje su se dobro organizovale mogu da doprinesu tome da se smanji broj lica koja vrše krivična dela. Timovi za borbu protiv nasilja koji postoje u školama su odlični. I to utiče na to da li imamo više ili manje problema. Ranije je bilo više problema po školama i oni su se gurali pod tepih, moram to da kažem iako nije lepo. Imala sam slučajeve gde se u školama žmurilo na nešto što se dešavalo. Međutim, vremenom je taj nivo svesti podignut, drugačije se na to gleda. Opet to zavisi i od škole do škole.

Predavanja uglavnom držim po srednjim školama, ali me zovu i iz osnovnih škola. OŠ Petar Petrović Njegoš ima jako dobar tim za borbu protiv vršnjačkog nasilja. Oni imaju dosta problema, jer je to velika škola. Osnov je, kažem,  porodica, škole su tu da decu obrazuju, a ne da ih vaspitaju. Mi treba da ih vaspitamo. Ako je porodica razorena, ako su roditelji razvedeni, ako u toj porodici ima problema, ako je u toj porodici neko nasilan prema nekome, dete ima model ponašanja koji usvaja i onda to dete počinje da vrši krivična dela. Da li je to nasilje u porodici, neka telesna povreda koju dete nanese nekom drugom detetu…

Koja dela najčešće vrše maloletni delinkventi?

I love Zrenjanin: Koja krivična dela maloletni delinkventi najčešće vrše?

Ivana Vojin: Uopšte nema pravila. Ranije su se dečaci tukli, deca su krala, uništavala su tuđe stvari… U poslednjih nekoliko godina to su sva krivična dela. Deca vrše i silovanja i obljube i bludne radnje. Puno je korišćenja narkotika. Krivična dela vezana za drogu jesu ono što mnogo zabrinjava. To je nešto što je jako zastupljeno i u našem gradu, i uopšte i celoj zemlji. Deca se tuku, kradu. Za to se odgovara. Maloletnici se krivično gone bez obzira na visinu tj. vrednost oduzetih predmeta. Kod punoletnih lica je to malo drugačije, jer se gone po privatnim tužbama kada su vrednosti manje. Kod maloletnika država goni za sve.

Maloletni delinkventi mogu da odgovaraju za sitnu krađu kada je vrednost manja, za krađu kada je vrednost malo veća i za tešku krađu kada moraju da savladaju neku prepreku da bi izvršili krivično delo. Najzastupljenija dela su krađe, droga i uništenje tuđe stvari. Deca su nam agresivna. Ona jednostavno kada imaju neki problem ne znaju kako da ga reše, pa to ispoljavaju tako što su agresivni prema stvarima. Uništavaju tuđe stvari. Prođu ulicom unište saobraćajni znak, nečije vozilo… To rade iz čiste obesti. Kada dođu kod mene i kada ih pitam zašto su to uradili, nikada ne znaju da odgovore na to pitanje. Kažu da nisu mislili da su uradili nešto strašno.

Mogu da dam primer za železnički saobraćaj što je jako bitno. Oni odu na prugu i tamo nešto unište, ukradu, oštete… Tada nisu svesni da su time ugrozili nečije živote, jer su ugrozili saobraćaj koji se tu odvija. Tako su oni jednom radnjom načinili dva krivična dela.

Odrasli su u zabludi da maloletni delinkventi ne mogu da čine najteža krivična dela

I love Zrenjanin: Koliko su ljudi svesni činjenice da čak i deca mogu da učine strašna krivična dela?

Ivana Vojin: Mnogi ljudi misle da deca ne mogu da izvrše ozbiljna krivična dela. Misle da su to samo deca koja mogu eventualno da ukradu neki sladoled ili da urade nešto bezazleno. Ne misle da mogu da budu i ubice i silovatelji i narko dileri… Kao da ne želimo da pomislimo da je to moguće. A sve je to prisutno. Treba da znamo da je dete svako lice do 14 godina. Kada napuni 14 godina ono je maloletno lice i krivično je odgovorno. Jako je bitno znati u kom društvu se dete kreće. To društvo može jako da utiče na dete. Roditelji mogu lepo da vaspitaju dete, ali ako je ono u lošem društvu, to može da bude veliki problem.

Živimo u 21. veku. Deca su umrežena, povezana… Elektronsko nasilje je jako prisutno. To vređanje putem društevenih mreža tipa „ti si glupa, debela, štreberka…“. Imala sam slučaj da su se deca udružila protiv drugara iz razreda i toliko su ga maltretirala da je stiglo do nas.

Kazne za maloletne prekršioce zakona

I love Zrenjanin: Na koji način se sankcionišu i kažnjavaju maloletni delinkventi?

Ivana Vojin: Kod maloletnika postoje vaspitni nalozi i vaspitne mere. Vaspitni nalog može da se izrekne kada je za neko krivično delo zaprećena kazna do 5 godina zatvora i kada maloletnik prizna da je počinio krivično delo, a ranije nije osuđivano lice. Postoji više vaspitnih naloga kao što su redovno pohađanje škole, redovno bavljenje sportom, rad u humanitarne svrhe. Ja uglavnom to izričem i to je jako dobra stvar jer oni pola godine rade u humanitarne svrhe. To ne sme to da ih ometa u školovanju i to rade u slobodno vreme. Mogu da se izvine onome koga su oštetili.

Kada imamo situaciju da je zaprećena veća kazna, kada maloletnik ne priznaje delo, ako je više puta osuđivan postoji više vrsta vaspitnih mera. Sudski ukor je najblaža mera i mi mu uglavnom ne pribegavamo, jer nema velikog efekta. U našem sudu smatramo da to nije mera koja je dala dobre rezultate. Od drugih mera tu su posebne obaveze da dete redovno pohađa školu, kao i kod vaspitnog naloga, da se bavi sportom, da radi u humanitarne svrhe i da se leči. To lečenje se sprovodi na slobodi.

Postoje mere pojačanog nadzora od strane roditelja kada procenimo da je roditelj kvalitetan i da je dete upalo u loše društvo. Tu je i mera pojačanog nadzora od strane Centra za socijalni rad. Sledeća mera je upućivanje u vaspitnu ustanovu.

U vaspitno-popravnoj ustanovi u Beogradu ima 17 maloletnih delinkvenata iz ovog regiona

I love Zrenjanin: Da li ima maloletnika sa teritorije koju pokriva Viši sud u Zrenjaninu a koji su smešteni u neku od vaspitnih ustanova?

Imamo ustanovu u Beogradu „Vasa Stajić“ koja je odlična. Ta ustanova funkcioniše po principu internata u Zrenjaninu. Deca su tamo kao na slobodi ali su pod nadzorom i tamo završavaju školu. Oni su izmešteni iz sredine koja nije dobra za njih i u kojoj su bili do tada. Postoji i mera upućivanja u vaspitno-popravni dom čemu mi pribegavamo. Trenutno u domu imamo 17-oro dece. Uglavnom ih na godišnjem nivou ima 20-ak. Po broju dece koju upućujemo u dom smo u samom vrhu, sa Somborcima. Odmah iza Beograda i Novog Sada. Ne znam zašto naše kolege iz ostatka Srbije ne pribegavaju ovoj meri.

I love Zrenjanin: Koliko su efikasne te vaspitne ustanove?

Ivana Vojin: Mi smatramo da je to odlična mera kada dete potiče iz sredine koja je problematična. Na ovaj način ga izmeštamo i šaljemo tamo. To su većinom deca koja su povratnici, koja potiču iz socijlano ugroženih porodica, koja su ostala bez roditelja, koja vrše ozbiljna krivična dela. Tamo postoje timovi koji se njima bave. U domovima deca završavaju škole, zanate… Oni se tamo osposobljavaju za život. Mogu da budu moleri, mašinbravari, pekari… Mnogi su se posle toga zaposlili po pekarama kod nas. Po nama to nije mera koja je toliko strašna kao što se misli.

Mi smo u obavezi da najmanje dva puta godišnje obilazimo decu. Oni odlično funkcionišu. Smeštaj je tamo kao u nekoj kasarni, kao u studentskom domu. Nije to strašno kao što ljudi misle. Jesu oni ograđeni i ne smeju da napuštaju dom, ipak je to zatvor. I okviru tog doma postoji zatvoreni deo gde odlaze deca koja prave najveće probleme. Naša deca uglavnom nisu tamo.

Ko ide u maloletnički zatvor i zašto?

I love Zrenjanin: Kada se maloletnici šalju u maloletnički zatvor i ima li i tamo dece sa ovog područja?

Ivana Vojin: Najstrožiji je maloletnički zatvor. Odluka kojom upućujemo neko lice u maloletnički zatvor ima formu presude. Sve ostalo su rešenja. U zatvor šaljemo lica koja su zaista počinioci najtežih krivičnih dela. Mi već godinama tamo nikoga nismo poslali. Nije bilo potrebe za tim. Sve smo završavali sa vaspitno-popravnim domom u Kruševcu. Neka deca u tom domu imaju bolji život, smeštaj, hranu nego što su imala pre toga kod kuće.

Maloletni delinkventi nemaju svest o težini krivičnog dela koje su učinili

I love Zrenjanin: Da li su maloletni delinkventi svesni svojih dela?

Ivana Vojin: Retko kada su deca svesna šta su uradila. Kod maloletnika je nivo svesti niži nego kod punoletnih lica. Kada punoletno lice krene da nešto uradi, ono je vrlo dobro svesno šta radi. Krenuo je da krade, krenuo je da nekoga udari, krenuo je nekoga da ubije. Kod maloletnika te svesti o počinjenom delu uglavnom nema. Oni recimo krenu u izlazak uveče. Usput prolaze pored nekog kioska i neko od njih kaže, hajde da obijemo frižider sa sladoledom da uzmemo sladoled ili da uzmemo cigarete, žvake… I onda oni to obiju bez razmišljanja o posledicama.

Recimo taj frižider sa sladoledom koji stoji ispred kioska je zaključan. Da bi se uzeo sladoled iz njega, on mora da se obije. Kada se obije zaprećena kazna zatvora za tešku krađu je 8 godina. I onda kada dođu na sud oni kažu „pa mi smo samo hteli da uzmemo sladoled“. Da, ali da biste uzeli sladoled morali ste da načinite krivično delo teška krađa, jer ste obili frižider. Kod maloletnika kada je zaprećena kazna do 5 godina postoji opcija da im izreknemo vaspitni nalog i da ih ne evidentiramo kao lica koja su izvršila neko krivično delo. Kada je u pitanju teška krađa ili ako je zaprećena kazna od 8 godina vaspitni nalog ne može da se izrekne, nego vaspitna mera, i onda se lice evidentira kao maloletnik koji je izvršio krivično delo. Nemaju svest o tome što rade i da će to što rade biti evidentirano.

Roditelji su dužni da nadoknade štetu koje je dete načinilo

I love Zrenjanin: Zbog čega je važno da maloletni delinkventi ne budu evidentirani kao počinioci krivičnih dela?

Ivana Vojin: Kaznena evidencija se vodi u sudu. Ona je tajne prirode i kod maloletnika niko ne sme da ima podatak da li je to lice krivično odgovaralo ili nije. Poslodavci imaju pravo da traže izvod iz kaznene evidencije, ali nemaju pravo da traže taj naš izvod koji mi vodimo za maloletna lica, osim ako je to lice kada je postalo punoletno odlučilo da radi pri vojsci ili policiji. Oni imaju pravo da traže od nas te podatke i onda taj maloletnik ne može da bude policajac, vojno lice, vatrogasac, radnik obezbeđenja, jer je ranije odgovaralo za neko izvršeno delo.

I love Zrenjanin: Ko nadoknađuje štetu koju su načinili maloletni delinkventi prilikom vršenja krivičnog dela?

Ivana Vojin: Maloletni delinkventi moraju da budu svesni da to što su ukrali košta. Ili ako je nekoga maloletnik pretukao, taj neko je povređen i pretrpeo je stres. To roditelji maloletnika moraju da plate. Naknada štete se ostvaruje u posebnom parničnom postupku. Deca o tome ne razmišljaju. Mi odrasli možemo da se iskontrolišemo. Oni to ne umeju. Oni ne znaju da izbroje do 10 i da se smire. Na provokaciju odgovaraju tako što tog nekog udare ili što ga gurnu, uvrede…

Na resocijalizaciji mora mnogo da se radi

I love Zrenjanin: Koliko je društvo spremno da prihvati osobu koja je bila u vaspitnoj ustanovi ili maloletničkom zatvoru po isteku kazne? Zbog čega je važna resocijalizacija i od čega ona zavisi?

Ivana Vojin: Problem nastaje kada deca treba da izađu iz doma i da se vrate u sredinu iz koje su ponikli. Ljudi i poslodavci čuju da su oni bili u domu. Niko neće da zaposli dete koje je izvršilo krivično delo. Moram da navedem jedan primer koji sam imala. Jedan pekar u našem okruženju je imao puno problema sa jednom porodicom u mestu u kom je živeo. On je zaposlio prvo oca te dece, a onda i decu da rade kod njega u mlinu i time ih je sprečio da ga kradu. Na taj način je rešio problem. Deca kada dođu iz doma, uglavnom ne mogu da nađu posao. Rade neprijavljeni. Oni hoće da rade, ali nemaju gde. Neka od te dece se vrate i nastave da rade krivična dela i onda završavaju u zatvorima, što je za njih stravično i šokantno.

Jako je važna resocijalizacija i o tome treba da se priča mnogo. Mi kao društvo moramo da pružimo toj deci šansu. Ima dece koja su zaista prinuđena da vrše krivična dela. Toliko su teško živeli, da niko nije imao da im kaže šta smeju, a šta ne smeju da rade. Imala sam slučaj dečaka koji je živeo u šahtu. Sam, na ulici. Mene čudi da niko od ustanova nije reagovao. On je bio prinuđen da krade. Poslat je u dom, završio je tamo i školu i zanat. Kada je izašao niko nije hteo da ga zaposli i na kraju je završio u zatvoru. To su jako veliki problemi.

Kako pomoći deci koja izađu iz doma da dođu do posla i da se ne vrate kriminalu?

I love Zrenjanin: Na koji način bi resocijalizacija mogla da se poboljša?

Ivana Vojin: Po meni bi trebalo da postoji neko tzv. prelazno rešenje kada deca moraju da napuste ustanovu gde su bila smeštena. Da opet postoji neka ustanova otvorenog tipa gde bi oni bili smešteni odakle bi tražili posao… Da postoje neka lica koja bi ih prihvatila, koja bi bila zadužena za njih i koja bi im našla posao. I da se onda oni polako osamostaljuju. Jer ako mi otpustimo decu iz doma i ako nemaju gde da se vrate, ona se vraćaju na ulicu ili u sredinu koja je jako loša. Mi nismo bogato društvo i nemamo toliko para, ali uvek postoji neko rešenje kao što su donacije. Na tome treba insistirati.

Ne radi se na resocijalizaciji. Mi o tome mnogo pričamo na savetovanju i zaključili smo da je to veliki problem. Mene raduje što smo smanjili broj predmeta, broj dece koja se pojavljuju pred sudom. Znači da radimo nešto dobro. I škole i porodice i mediji rade dobro. Puno se priča o vršnjačkom nasilju i deca kada to vide često će da ustuknu. Društvo čini dosta toga dobrog, ali kada su u pitanju postpenalni prihvat i resocijalizacija, tu ne činimo dosta.

Kako se prepoznaje povratnik?

I love Zrenjanin: Kako se prepoznaje ko će ponoviti krivično delo i ko su zaista maloletni delinkventi, a ko je ponet društvom, trenutnom situacijom učinio neko krivično delo?

Ivana Vojin: To je naš zadatak i to je sve lutrija. Godine i iskustvo čine svoje. Mi imamo pomoć stručnih lica. Često je prilikom saslušanja prisutan psiholog. Maloletnici moraju da budu izveštačeni da li su sposobni da daju iskaz pred sudom. Kada sam u dilemi, tražim pomoć psihologa. Sam dolazak u sud je za dete velika trauma. Čim dete sedne ispred mene i vidim da je ono opušteno u komunikaciji sa mnom, već mogu da procenim da će se ono kod mene vratiti. Ima i onih koji su bezobrazni, drski. S druge strane ima dece koja su uplašena, istraumirana… Za tu decu mogu ruku u vatru da stavim da se neće više vraćati i da neće počiniti nikakvo krivično delo.

Ja volim deci da dajem šansu. Kada god mogu izričem vaspitni nalog jer smatram da ne treba decu evidentirati i da se posle u životu kaju zbog nečega što su uradili kao mali. Mnogi od njih kasnije izrastu u dobre ljude. Neki delo urade zato što su bili isprovocirani, maltretirani u školi, žrtve nasilja… Onda se od žrtve postaje nasilnik.

Roditelji često ne žele da prihvate da su im deca maloletni delinkventi

I love Zrenjanin: Kako roditelji reaguju kada saznaju da je njihovo dete maloletni delikvent i da je učinio neko krivično delo?

Ivana Vojin: Često mi mnogo više vremena treba da pričam sa roditeljima nego sa decom. Nema pravila da li je neko intelektualac ili nije. Stvar je u samom čoveku. Jako je teško roditelju objasniti da njegovo dete zaista ima problem. Moj posao je da deci sudim, a ne da sa njima radim vaspitno. Ali, pošto su u pitanju maloletna lica onda pokušavam i njima i njihovim roditeljima da objasnim neke stvari. Roditelji treba da obrate pažnju sa kim se deca druže, moraju da im ograniče vreme kada se vraćaju kući…

Roditelji greše kada mnogo veruju svojoj deci. Ne treba im uvek verovati, treba ih proveriti. Vrlo često se dešava da dete kaže da mu je ukraden mobilni telefon, a ustvari se plaši da prizna da ga je izgubilo. Roditelj na prvu loptu odreaguje i onda svi budemo u problemu, jer se ispostavi da je dete lagalo, pa tada možemo da sudimo za nešto potpuno drugo, a ne za to za šta smo sudili.

I love Zrenjanin: Koliko je važno da se i sa roditeljima te dece radi?

Ivana Vojin: Roditelji mogu da odgovoraju za to što njihova deca čine krivična dela. Postoji krivično delo koje se zove zlostavljanje, zanemarivanje deteta. Nikada se, na žalost, to nije desilo. Ja bih volela da roditelji koji zapostavljaju svoju decu i krivično odgovaraju. Oni odgovaraju prekršajno, ali ne i krivično. Problem našeg društva je što su mnogi ljudi nepismeni. Imamo decu koja ne idu u školu u 21. veku. Deca moraju da pohađaju škole. Za to se isto odgovara. Imala sam decu koja su zapuštena potpuno. Ne znaju kako se drži pribor za jelo, ne održavaju higijenu… Imali smo slučaj dva brata koja su ubila baku zbog parčeta torte.

U Srbiji nema ustanove u kojoj bi mogla da se šalju deca kojoj je izrečena mera lečenja

I love Zrenjanin: Koliko je Zakon o maloletnicima efikasan?

Ivana Vojin: Imamo zakon o maloletnicima koji je jako dobar, ali ga nekada teško primenjujemo. Mi, recimo, u republici nemamo ustanovu gde bismo mogli decu da pošaljemo na lečenje. Njih ne možemo da pošaljemo na psihijatriju. Moraju da budu poslati negde gde će biti izolovani od svih ostalih da bi se lečili. Nekada je lakše lečiti ih u ustanovi zatvorenog tipa nego na slobodi. Zakon kaže da bi takva ustanova trebalo da postoji. Mi je nemamo, na žalost, jer smo siromašno društvo i to ne možemo da priuštimo. Slično je kao i sa resocijalizacijom o kojoj smo pričali.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
Picerija Aquarius
Halo Taxi Zrenjanin
Diksi Picerija
  • Divider

  • Divider
Na vrh