Ivana Čukanović je imanje na selu iskoristila za pokretanje sopstvenog biznisa

Nije novost da imanja na selu propadaju ili da se prodaju u bescenje. Ivana Čukanović je rešila da ne bude deo ovog trenda, već da nasledstvo u Srpskoj Crnji iskoristi za pokretanje porodičnog posla. Po struci je farmaceut. Iako je radila u ozbiljnoj farmaceutskoj kući rešila je da napusti siguran posao i da se oproba u preduzetničkim vodama. Tako je u naselju nadomak granice sa Rumunijom razvila firmu za proizvodnju čajeva CHI i osnovala brend Zlatni čajevi. O tome šta ju je nateralo da pokrene sopstveni posao, kakav potencijal vidi u imanju u Srpskoj Crnji i koliko je danas teško osvojiti tržište čajevima razgovarali samo sa Ivanom Čukanović.

Ivanina mama je rodom iz Radojeva, a tetka iz Srpske Crnje. Još kao dete dolazila je u Crnju i tu provodila čitava leta. Sada, kaže, njena deca tamo stvaraju najlepše uspomene. Umesto da dedovinu da u bescenje, ova majka dva dečaka rešila je da imanje nadomak granice sa Rumunijom pokuša da iskoristi za pokretanje posla od kojeg će njena porodica moći da živi. Na placu blizu tetkine kuće pokrenula je proizvodnju čajeva.

“Još uvek umem da zamišljam budućnost lepšom i boljom nego što je sadašnjost. Za mene je to potencijal,  sa svakom novom kulturom koju posadite imate bezbroj načina da živite drugačiji život. Zamislite koliko različito žive oni koji  gaje cveće od onih koji gaje mirisne začine ili voće. Svaka od tih kultura može da vam promeni ritam života, početak i kraj dana, sezonu kada ste slobodni, a kada angažovani. Možete sa najrazličitijim ljudima da sarađujete…Kada imate zemlju imate bezbroj mogućnosti”, objašnjava Ivana Čukanović, vlanica firme za proizvodnju čajeva CHI.

Ivana Čukanović je često na relaciji Beograd – Srpska Crnja

“Trenutno živim u Beogradu, a radim na relaciji Srpska Crnja – Beograd. Koliko često sam u Srpskoj Crnji zavisi od sezone i količine posla. Kada su deca na raspustu tu smo po dva meseca u kontinuitetu. Dok traje škola više putujem. Ja bih iskreno volela da se preselimo u Srpsku Crnju. Ipak, dok deca ne zavrže škole to neće biti opcija, ali posle toga ko zna. Nadam se da se Crnja neće promeniti i da će me sačekati sa svim blagodetima seoskog života. Druženjima, okupljanjima, ispomaganjem, dobrokomšijskim odnosima, baštama i njivama i svim onim što mi nedostaje u gradu”, dodaje naša sagovornica.

Ivana otkriva da su joj čajevi bili ljubav još od studentskih dana.

“Koliko god da sam bila poslovno obuhvaćena korporativnim svetom u velikoj međunarodnoj farmaceutskoj kompaniji, ova ljubav je uvek negde tinjala kao ono čime konačno želim da se bavim. Počeli smo sa monokomponentnim čajevima – Zlatni čaj od cveta kamilice, od lista nane, matičnjaka, žalfije, korena belog sleza. Sada već imamo i prve mešavine – Zlatni čaj od koprive, kupine i aronije, Zlatni čaj od uve, maline i borovnice itd. Trenutno sam u firmi samo ja zaposlena. U sezoni imam pomoć porodice, pa se može reći da je ovo i porodični posao”, objašnjava ova preduzetnica.

Čajšika – kašika, cediljka i dozerka koju je patentirala Ivana Čukanović

Najteži deo privatnog posla jeste plasiranje proizvoda. Za sada se čajevi iz Srpske Crnje mogu naći na domaćem tržištu. Za vlasnicu preduzeća izvoz je izazov za predstojeći period.

“Glavni distributivni lanac su nam apoteke. Naši čajevi su prvenstveno namenjeni za lečenje i preventivu bolesti. Sarađujemo sa najvećim lancima apoteka. Najviše smo zastupljeni u Beogradu, mada nas ima i u zrenjaninskim apotekama. Još uvek se borimo za svoje mesto. Postojimo u svim gradovima gde su kupci koji traže nešto više od čaja. Koristimo prvoklasne sirovine, ručno obrađene i ručno pakovane. Mi smo tu da im ponudimo čaj po starom, proverenom receptu u atraktivnoj ambalaži i sa inovativnim pristupom u pripremi”, kaže Čukanović.

“Svako pakovanje ima priloženu specijalnu Čajšiku koja je ujedno kašika, cediljka i dozirka. To je naša patentirana cediljka, koja olakšava proceđivanje čajeva naročito ako ste u žurbi ili niste kod kuće. Često se desi da su ljudi toliko bolesni i slabi da bi tradicionalno ceđenje iziskivalo previše truda. Čajšika je nastala tako što sam razmišljala kako mi je mrsko da cedim čaj tj. da perem svo to posuđe koje ostaje u sudoperi zbog samo jedne šolje čaja. Uhvatila sam sebe kako preskačem jutarnje ispijanje čaja da ne bih imala sav ovaj posao posle. Nisam htela da se odreknem bogate arome i jakog ukusa koji samo sečeni refuzni čaj može da da i tako se rodila ideja o Čajšiki. Mnogo polažemo na ekologiju. Naša ambalaža je papirna i razgradljiva, a Čajšika je od polipropilena reciklabilnog polimera, periva i ne baca se već iznova koristi”, dodaje naša sagovornica.

Nisu svi čajevi za svaki dan

Prilikom konzumiranja čaja treba voditi računa o njihovom sastavu. Nisu svi čajevi za svakodnevnu upotrebu.

“Čajevi se mogu piti tokom celog dana, cele godine, celog života, ali ne svi. Pomažu kod velikog broja akutinih i horničnih oboljenja, ali nisu sve biljke za svakodnevnu i nekontrolisanu upotrebu. Oko izbora pravog čaja vam mogu pomoći farmaceuti u apotekama. Mnoge biljke su bogate vitaminima, mineralima i antioksidansima. Mogu ih piti i najmlađi, a mnogo mogu pomoći kod dizanja imuniteta i jačanja krvne slike. Moji sinovi često umeju da traže: Čaj od kog mi se ne spava u školi, Čaj da me od ovog vetra ne zaboli glava… I istina je čajevi su dostupno rešenje za mnoge svakodnevne probleme. Želja mi je da naviknem svoje sugrađane da piju domaće biljne čajeve. Želim da se za šolju čaja odluče i oni koji uživaju i oni koji bi želeli da poprave raspoloženje, ali i oni koji žele da sačuvaju zdravlje ili mladalački izgled”, kaže Čukanović.

“Čajevi mogu biti mnogo više od toplog napitka kada smo prehlađeni. Oni su piće za telo i dušu. Starije generacije su i dalje veliki poštovaoci čaja i ne odriču ga se ni zimi ni leti. Mnogi na terasama i u baštama gaje lekovito bilje, a ko ima vikendicu na planini često sam ide, bere i suši. Na žalost malo je mladih naučilo da razlikuje biljke i uglavnom ne znaju za šta se koji čaj koristi. U poslednje vreme sa porastom svesti o prirodi i ekologiji ljudi se vraćaju nekim starim proverenim navikama. Daju više važnosti zdravom životu i vode računa o tome šta unose u telo. Mi smo tu da svima koji traže svoj čaj pomognemo i da ih usmerimo za početak na ispravan izbor biljaka u izvornom refuznom obliku”, dodaje naša sagovornica.

U proizvodnji se koriste domaće sirovine

Sve što se koristi u ovoj proizvodnji je domaćeg porekla.

“Bilje je pretežno banatsko i trudimo se da što više koristimo lokalne resurse. Etikete smo radili u Žitištu, a dizajnerska kuća sa kojom sarađujemo je iz Zrenjanina. Za sada širimo paletu proizvoda. Ne idemo na brojnost već originalnost. Osluškujemo šta je ljudima potrebno i tamo gde farmaceutska industrija nema dobro rešenje trudimo se da damo biljnu alternativu”, kaže Čukanović.

Ivana Čukanović kaže da bez podrške porodice i okoline verovatno ne bi uspela u svom naumu

Kada se upuštate u privatni biznis podrška je najvažnija.

“Da nije podrške porodice ničega ne bi bilo. Oni su mi i pomoć i inspiracija. Suprug mi je najviše dao snage da se odvažim i okušam se u preduzetničkim vodama. Naravno podrška šire porodice nije izostala, bilo da je u pitanju pomoć oko čajeva ili obavljanje nekih od poslova kod kuće koje ja zbog novih obaveza ne stižem. Prijatelji su uvek tu da mi poprave raspoloženje kada nešto ne ide po planu. Mnogo mi znači kada mi se kupci javljaju sa pohvalama za Zlatne čajeve”, objašnjava naša sagovornica.

“Odluku da napustim posao u multinacionalnoj kompaniji i da se upustim u privatne vode je za sve bila neobična. Svako je kroz svoju prizmu gledao i tumačio moj poduhvat. Roditelji i njihova genercija naviknuta na jedan drugačiji sistem su bili uplašeni i nije im bilo jasno zašto neko napušta siguran i dobar posao za nešto nesigurno i novo. Mlađima je ideja bila hrabra, radujući se sa mnom gradili su neke svoje ideje i snove. Sada se trudim kad god razgovaram sa početnicima u preduzetništvu da im pomognem, povežem ih sa pravim ljudima i dam im snage. Sećam se koliko je meni svaka ohrabrujuća reč značila. Naslednici su još uvek mali i nemaju još ideju čime će se baviti u životu. Ono što ih sigurno raduje je to što dosta vremena provodimo u Srpskoj Crnji i što je sada mama mnogo češće sa njima”, dodaje Čukanović.

Problemi privrednika u Srbiji

Ivana do sada nije koristila ni podsticaje države, ni kredite.

“Podsticaji koji su meni interesantni imaju strožije uslove i namenjeni su firmama sa dužim stažom, pa rastemo u tom pravcu. Dugo sam planirala i štedela za ovaj momenat, pa sam prvobitnu investiciju iz svojih sredstava finansirala. I dugo mi je trebalo da vratim uloženi novac”, kaže naša sagovornica.

Privrednici u Srbiji se suočavaju sa različitim problemima.

“Neobaveštenost. Institucije se trude da kroz programe digitalizacije sve propise, programe i informacije objedine i približe preduzetnicima, ali još uvek ne postoji idealno mesto gde neko ko počinje može nepogrešivo i bez dileme da sve sazna i da ne propusti ni jednu priliku koja bi mu bila od pomoći”, navodi Čukanović.

“Tu je i problem mali protiv velikih. Na tržištu vlada pravilo veliki sa velikima, mali sa malima. Veliki distributivni lanci sarađuju sa velikim proizvođačima i uvoznicima, finansiraju ih velike banke velikim sredstvima sa velikim valutama plaćanja i velikim obrtom novca kao rezultatom toga. Veliki radnički i činovnički aparat podmazuje tu mašinu. Rade se velike serije gde se umanjuju troškovi i cene finalnog proizvoda kao rezultat toga. Mali privrednik ima malu mogućnost da se nosi sa takvim sistemom jer ga treba finansijski izdržati. Samim tim njegov proizvod nije dostupan krajnjem kupcu ili korisniku, a visoki troškovi zbog malih serija rezultuju nekonkurentnošću na tržištu. Morate imati originalan proizvod bez konkurencije da biste mogli da se uhvatite u ovo kolo, u suprotnom je jako teško opstati. Neplaćanja. Mnogi preduzetnici ne isplivaju u prvim godinama jer počnu da sarađuju sa firmama koje nisu solventne i koje ih ostave bez sredstava”, dodaje naša sagovornica.

Ohrabrenje za buduće preduzetnike

Zdrave ekonomije u svetu imaju oslonac na malim i srednjim preduzećima.

“Preduzetnici su veoma čest vid uposlenja i naši ljudi su dosta osvešćeni da znaju kako preduzetništvo funkcioniše. Znaju ko je ko i ko se čime bavi. Ono što se ne daje za pravo preduzetnicima je činjenica da se velike svetske ekonomije i danas drže na stubovima preduzetnika, mikro i malih preduzeća do 50 radnika. To je ono što na zapadu zovu srednjom klasom koja je nedvosmisleni pokazatelj zdravlja ekonomije. Znači – što je više preduzetnika i porodičnih firmi to je zdravija i stabilnija ekonomija”, kaže Čukanović.

Naša sagovornica se za sada još nije pokajala zbog odluke da napusti siguran posao i da pokrene sopstveni biznis.

“Nisam se još uvek pokajala, mada često preispitujem svoje odluke oko smera u kom se razvijam, principa kojih se držim. Teško je držati do kvaliteta izrade proizvoda, nekih ekoloških odluka od kojih ne odustajem i odluke da živim na relaciji od 120 km. Želim da ohrabrim sve ljude sa idejom ili željom da se nečim posebnim u životu bave. Osmelite se, probajte. Volela bih da svojim sinovima ostavim u amanet poruku da se ne boje života, da ne robuju onoj staroj „ćuti, ne talasaj.. , može biti gore..“, da se ne plaše neuspeha. Jer nešto postaje neuspeh samo ako nas porazi, ako se izdignemo to je novo iskustvo. Uspeh u poslu nije zarađen novac, već novac zarađen kada radiš ono što voliš”, zaključuje Ivana Čukanović, vlasnica brenda Zlatni čajevi.