Ivana Đorđevića, glumca Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ kontaktirali smo povodom nedavnog završetka snimanja filma „Zaspanka za vojnike“ u kojoj glumi jednu od glavnih uloga.
Dotakli smo se stanja u pozorištima, njegovog pogleda kao umetnika na brigu države o kulturi. Za oca, dugogodišnjeg glumca zrenjaninskog pozorišta, Dragana Đorđevića, kroz smeh kaže da je možda došlo vreme da odmere glumačke snage.
Kakvu ulogu tumačite u filmu „Zaspanka za vojnike“?
.jpg)
Ivan Đorđević: Uloga koju igram u filmu Gage Antonijevića jedna je od 9 glavnih, uslovno rečeno glavnih uloga. Igram lik Krste, vozara u rodu u tadašnjoj vojsci, u velikom ratu. Krsta je bio saborac i drug Stevana Jakovljevića, koji je i napisao Srpsku trilogiju. U pitanju je jedan komični i emotivan lik.
Da li je ovaj film nešto drugačije u odnosu na dosadašnja filmska ostvarenja u kojima ste učestvovali, i zašto?
Ivan Đorđević: Da, apsolutno. U dosadašnjoj karijeri se nisam susreo sa tako ogromnim setom. Svakoga dana bilo je više od 300 ljudi, 50 konja, ratne opreme…Snimali smo po jakom suncu,vetru, zimi i to sve do ponoći, u autentičnoj uniformi iz tog perioda. Naravno, ratni film ne bi bio ratni, da nije bilo i specijalnih efekata za koje verujem da će izgledati spektakularno.
Kada je reč o pozorišnoj umetnosti, na kojim novim projektima radite?
Ivan Đorđević: Trenutno u pozorištu ne radim ništa novo, igram postojeće naslove, kako u Beogradu, tako i u Zrenjaninu. Krčka se neka nova predstava, ali o tome kada dođe vreme.
Jedan ste od retkih glumaca iz Zrenjanina koji ima i filmsku i pozorišnu karijeru, koja od te dve forme Vam lično više leži?
Ivan Đorđević: Ne delim to na taj način, gluma je igra. Igra je drugačija u pozorištu a drugačija na filmu, tv-u, a svakako ostaje igra pa ko se lepše i bolje zaigra njemu godi i jedno i drugo.
Interesantno je da se često pojavljujete u reklamama, da li je takvo angažovanje doprinelo Vašoj većoj prepoznatljivosti u javnosti?
Ivan Đorđević: Često mi postavljaju to pitanje. Reklama je super forma kada je dobro napisana i režirana. Kod nas je to baš redak slučaj, jer je u ovom neoliberalnom društvu samo bitno prodati proizvod, a mi kao mlada deca kapitalizma gutamo sve što nam se servira sa malih reklama, tako da se na formu i estetiku reklama ne obraća baš neka pažnja. Reklame radim isključivo iz egzistencijalnih motiva.
Kada biste sagledali svoju dosadašnju karijeru, da li ste zadovoljni?
Ivan Đorđević: Ne osrvćem se još uvek, nije vreme za sumiranje niti pravljenje bilo kakvog preseka. Gledam samo napred, i to što radim trudim se da uradim najbolje što mogu, jer opstati na ovoj „geografiji“ kao glumac, u ovoj nebrizi države kao umetnik, jeste prava umetnost. Imao sam priliku, da u poslednjih godinu dana odigram par naslova po provincijama, od Vršca preko Kostolca, pa do Bajine Bašte. Pozorišta ili domovi kulture su tamo u katastrofalnom stanju, nebriga većine čelnih ljudi tih ustanova i pozorišta. Kažem većine, jer ima ljudi koji se bore za svoje pozorište i ansambl, što nije slučaj u mojoj matičnoj kući NP Toša Jovanović. To dovodi do toga, da pozorišta postaju samo dodatno breme poreskih obveznika. Koliko se razumem trebalo bi potpuno suprotno, ali šta sad, toliko „obrazovno/naučnog i kulturnog“ sadržaja je na TV-u, tako da i nije neka panika.
Gde vidite sebe u budućnosti?
Ivan Đorđević: Vrlo teško pitanje. Ne znam, možda u boljoj budućnosti.
Vaš otac je takođe uspešan, dugogodišnji glumac Narodnog pozorišta TJ, da li i danas, kada ste već ostvareni glumac, učite od njega?
Ivan Đorđević: Otac i ja se dugo nismo sreli na sceni. Voleo bih da malo „pročešljamo gradivo“. Ko će tu od koga nešto još da nauči – videćemo.
Da li već imate planove za 2018. godinu?
Ivan Đorđević: Da, nešto od planova se nazire, ali „otom- potom“. Nestalni su dogovori na ovoj „geografiji“.
.gif)
.gif)
