I love Zrenjanin portal

  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Institucija sa velikim „I” – Istorijski arhiv Zrenjanin obeležava 7 decenija postojanja

U 2017. godini, Istorijski arhiv Zrenjanin obeležava sedam decenija postojanja. U sklopu obeležavanja 70. rođendana, Arhiv je pripremio ciklus programskih aktivnosti za čiju su realizaciju sredstva obezbedili Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Grad Zrenjanin.

Tako će sutra, 1. novembra, u Izložbenom salonu Arhiva u Ulici Narodnog fronta 5 (preko puta „Partizana”) biti otvorena izložba pod nazivom INSTITUCIJA SA VELIKIM „I”: Istorijski arhiv Zrenjanin (1947-2017).

Naziv izložbe je svojevrsna igra rečima – Istorijski arhiv Zrenjanin se svakako piše velikim početnim slovom „i”, dok sama reč “institucija”, pa još ona koja se napiše na isti način, označava i asocira na nešto istrajno i postojano, nešto što odoleva zubu vremena i garantuje određenu doslednost i kvalitet. Takav je slučaj i sa zrenjaninskim Arhivom, koji već 70 godina, uprkos svim izazovima i poteškoćama sa kojima se za to vreme suočavao, uspeva da sačuva pisano nasleđe i istorijsko pamćenje Zrenjanina i srednjeg Banata.

I Taxi Zrenjanin

Autor izložbe je istoričar i arhivista dr Filip Krčmar. U okviru postavke, Krčmar je predstavio istorijat zrenjaninskog Arhiva po decenijama, od njegovog osnivanja do današnjih dana; zatim, arhivske prostorije, izdavaštvo i izložbenu delatnost, arhivsku biblioteku, istraživače, i ostale segmente rada ove arhivske ustanove. Sa njim razgovaramo neposredno pred sutrašnje otvaranje izložbe, kako o sadržaju same izložbe, tako i o značaju Istorijskog arhiva i građi koju arhiv čuva.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Šta će konkretno izložbom biti predstavljeno?

dr Filip Krčmar: Izložba sadržajno korespondira sa monografijom o Arhivu koja je u pripremi i koja bi trebalo da bude predata u štampu do kraja godine, čime će se zaokružiti ciklus programskih aktivnosti predviđenih za obeležavanje ovog značajnog i velikog jubileja. Važno je napomenuti da je lekturu izložbe uradila Biljana Tasković, a grafički dizajn i pripremu za štampu Danka Ječmenica.

Da li će posetioci kroz izložbu moći da steknu utisak o značaju Istorijskog arhiva?

dr Filip Krčmar: Nadam se da će moći bar otprilike da steknu neku sliku o tome; ako to bar malo bude slučaj, biću srećan, jer danas ima ljudi u Zrenjaninu koji ni ne znaju da u njihovom gradu postoji takva ustanova. Izložbeni salon Arhiva prostorno je mali da bi prikazao značaj zrenjaninske arhivske ustanove. Ipak, drugo mesto se ne bi moglo zamisliti za ovakav jubilej i stoga je izložbena postavka tako i koncipirana da obuhvati ono po čemu je Arhiv najprepoznatljiviji.

Da li se kroz izložbu doći do saznanja koji je period bio najznačajniji, najplodonosniji za ovu instituciju?

dr Filip Krčmar: Mislim da može. Izložba je sublimirala ono najvažnije što se dešavalo u Arhivu za proteklih 70 godina po decenijama – pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih itd, tako da mislim da će pažljivim čitanjem i analizom postavke posetioci biti u prilici da sami uvide kako je  tekao razvoj Arhiva. Čas gore, čas dole, ali evo, Arhiv traje već sedamdeset godina.

Koje se štivo, odnosno građa danas smatra najvrednijom, a koja je u posedu Istorijskog arhiva?

dr Filip Krčmar: Arhiv čuva građu od sredine 18. veka do današnjih dana, grupisanu u 778 fondova koji su kategorizovani kao fondovi od izuzetnog značaja, velikog značaja i „ostali” fondovi. U najvredniju građu spadaju zbirka povelja (1769-1847), zatim, fondovi od značaja za lokalnu istoriju – F. 3 Veliki Bečkerek, grad sa uređenim senatom 1769-1918. i F. 97 Gradsko poglavarstvo Petrovgrad 1919-1941, (koji se i najčešće koriste od strane naših istraživača).

Značajne su i zbirke karata i planova, plakata, pečata i štambilja, zbirka fotografija itd. Često se koriste i crkvene i građanske matične knjige rođenih, venčanih i umrlih, koje hronološki obuhvataju period od sredine 18. do početka 20. veka (već u zavisnosti od naseljenog mesta za koje su sačuvane). Naposletku, važno je napomenuti i da arhivska biblioteka poseduje bogat fond koji broji blizu 16.000 jedinica – višejezičnih knjiga, novina, časopisa, kaledara i dr. publikacija.Među njima se naročito svojim značajem i starinom ističu tri knjige iz 16. veka.

Riznica našeg pamćenja

Izložba INSTITUCIJA SA VELIKIM „I”: Istorijski arhiv Zrenjanin (1947-2017), svakako je druga po redu u okviru obeležavanja značajnog jubileja. Podsetimo se da je letos realizovana prva izložba pod nazivom Riznica našeg pamćenja, povodom 70 godina postojanja Istorijskog arhiva Zrenjanin (1947-2017), koju su Zrenjaninci i gosti našeg grada imali prilike da vide na Trgu slobode tokom jula i avgusta. Ta izložba predstavljala je „imovinsku kartu” Arhiva i prikazala je ono najznačajnije što se čuva u njegovim fondovima i zbirkama – stare povelje, razglednice i fotografije, plakate, zbirku pečata i štambilja, periodiku iz arhivske biblioteke.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh