Preduzeće „Net bus“ koje u zrenjaninu vrši javni autobuski prevoz često je na meti kritika korisnika usluga. Najveći broj pritužbi odnosi se na kašnjenje autobusa, veliki vremenski razmak između dva dolaska autobusa a nešto manje stanje u kom se vozila nalaze. To je bio dovoljan povod za intervju sa direktorom tog preduzeća, Goranom Agramovićem.
I love Zrenjanin : Građani se uglavnom žale na red vožnje u gradskom prevozu jer autobusi na pojedinim linijama kasne. Zbog čega se to dešava?
Goran Agramović : U gradu ima 10 linija gradskog saobraćaja i uglavnom dolazi do žalbi jer neke linije nisu dobro povezane. Problem nastaje oko skretanja autobusa na glavnu pijacu jer tada autobus izgubi 10 minuta, pa krug onda umesto 60, traje 70 minuta i na pola dana linije idu u suprotnom smeru. Još jedan od problema jeste velika gužva kod semafora kod „Avale“. Dešavaju se i kvarovi ali u manjem broju slučajeva. Među tih deset linija koje sam pomenuo, linija broj 2 radi dvokratno ujutru od 5 do 8h i od 12 do 15h, a linija 4 ne radi subotom popodne jer nema dovoljno putnika, i na te dve linije se građani najviše žale.
I love Zrenjanin : Kakvo je stanje vozila u gradskom i prigradskom saobraćaju, gledano iz ugla prvog čoveka preduzeća?
Goran Agramović : Najstarija vozila u gradskom prevozu su 2006. godište, osim vozila na liniji 2 na kojoj imamo dupli autobus. Imamo 54 autobusa od kojih su 42 na lizing što dovoljno govori koliko su vozila “stara” .
I love Zrenjanin : Kakvo je vaše mišljenje o odnosu putnika prema vozilima, imate dosta problema sa omladinom?
Goran Agramović : I dan danas na prigradskim autobusima su iscepana sedišta, uništen je enetrijer. Jedno vozilo košta od 150.000 do 200.000 evra i mi nismo u mogućnosti da svakih mesec dana menjamo sedišta. Možete primetiti da je u našim žutim mercedesovim autobusima od polovine pa do kraja autobusa svako sedište ili ispisano ili iscepano. To ne može da se spreči. Par puta smo intervenisali sami i onda smo dolazili u sukob sa roditeljima dece. Nikakvu pomoć nemamo od komunalne inspekcije, koja se ne bori ni protiv toga ni protiv “divlje” prigradske vožnje koja godinama uništava javni prevoz u gradu.
I love Zrenjanin : Da li kondukteri mogu da reše odnos putnika prema vozilima?
Goran Agramović : Imali smo 65 konduktera, sada imamo samo sedmoro. Zbog teške finansijske situacije nismo u mogućnosti da zapošljavamo više njih. Trenutno „Net bus“ ima ukupno 162 radnika a 2006. godine smo imali njih 538.
Problem lošeg povezivanja pojedinih linija – uzrok kašnenja autobusa
I love Zrenjanin : Koliku štetu vašem preduzeću mesečno nanesu taksisti koji prevoze putnike po ceni autobuske karte?
Goran Agramović : Sigurno oko 5.000.000 dinara. Mi smo upisivali registarske brojeve i prijavljivali ih inspekcijiali ništa nismo postigli time. Nekada je „Autobanat“, čiji je „Net bus“ naslednik, imao od 15 do 20.000 radničkih karata, a danas imamo samo 6.000, što je žalosno. Imate primer da čak i decu u školu vozi kombi. Mi to ne možemo to da sprečimo. Cena naše povratne karte do Novog Sada je 400 dinara, što je ekonomski totalno štetno, ali to je jedini vid naše borbe sa onima koji voze „na crno“.
I love Zrenjanin : Da li Gradska uprava može da pomogne s obzirom da ste dobili pravo na javni prevoz?
Goran Agramović : Imali smo par sastanaka, posle kojih je Gradska uprava prebacila sve na komunalnu inspekciju i na tome je ostalo.
I love Zrenjanin : Nedavno je došlo do povećanje cene karata u gradskom prevozu, mesečnih karata za radnike, penzionere i đake. Da li mislite da je cena karte sada opravdana?
Goran Agramović : Mi smatramo da nije opravdana. Cena karte je poslednji put menjana 2008.godine kada je cena nafte bila 67 a sada je 165 dinara, a mi smo promenili samo jednokratnu gradsku kartu sa 40 na 50 dinara što je izuzetno malo povećanje, naročito ako uporedimo cene u ostalim gradovima. Cena đačke i penzionerske karte je 650 dinara bez regresiranja lokalne samouparave, i faktički vi se za 4 litre nafte vozate ceo mesec. Gradski saobraćaj je totalno nerentabilan. Imamo i mi naših propusta ali da je finansijka situacija bolja, bili bismo i mi bolji.
I love Zrenjanin : Da li je nerentabilnost uzrok ukidanja pojedinih linija koje su saobraćale u manje prometnim, udaljenim selima na teritoriji Zrenjanina?
Goran Agramović : Da istina je. Gde god se linija pokazala kao nerentabilana mi smo je ukinuli. Ako pošaljemo u Belo Blato autobus ujutru u 5:30h a imamo samo tri putnika, to finansijski ne možemo da izdržimo. Znači moraju svi da se voze autobusom a ne linijskim taksijem. Malo je đaka, a malo je i radnika uopšte, neki poslodavci čak neće da plaćaju mesečnu kartu.
Najstarije vozilo „Net bus“-a je 2006. godište
I love Zrenjanin : S obzirom da ste dugo godina na čelu preduzeća koja su se bavila prevozom na teritoriji Zrenjanina, šta bih bio „ključ“ za rešenje problema u kojem se nalazite ?
Goran Agramović : Da dobijemo ekonomski opravdane cene, da se reši siva ekonomija u saobraćaju. Kada je „Autobanat“ privatizovan 2006.-te, sve je krenulo na bolje, kupljeno je 40 vozila, stvorena je drugačija slika. Međutim, to je izdržalo tri godine posle kojih finansijski nismo mogli da izdržimo. Ako se bavimo poređenjem, 2006. – te smo imali 4500 đačkih mesečnih karata, a sada imamo samo 1700 – i šta se tu desilo? Uglavnom deca iz Jaše i Krajišnika više ne kupuju karte nego iznajmljuju stanove u gradu, po njih troje, četvoro… Drugo, cena karte ne može da prati cenu goriva, jer narod ne može da putuje – nema para. I to je jedan začarani krug. Ova grana će da nestane, a sa druge strane grad ne može bez javnog prevoza i dok god se nešto ne desi svi će se mučiti, i prevoznik i korisnici prevoza. Realno bi bilo da cena karte bude 100 dinara. U Zrenjaninu grad plaća kilometar 67 do 70 dinara. U Beogradu grad prevoznicima plaća 135 dinara po kilometru plus imate Đilasa sa izjavom da je grad dao 100.000.000 evra da bi održao gradsko saobraćajno preduzeće, ali shvatamo i mi situaciju – ovo naše preduzeće je 100% privatno a opet u službi javnog prevoza. Radićemo mi, ali jako teško.
.gif)
.gif)
