I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Iskustvo Zrenjaninca Vuka Protića: Život u Kini kao šansa za pomeranje ličnih granica

Dvadesetsedmogodišnji Vuk Protić je jedan od onih Zrenjaninaca koji su bolje uslove za rad potražili van granica naše zemlje. I dok imamo dosta primera onih koji su se zaposlili u gradovima Evrope, Protića je put odveo u daleku Kinu. Odlazak u Kinu, zemlju koja prema poslednjim podacima broji milijardu i 29 miliona stanovnika, prihvatio je kao šansu i motiv za pomeranje ličnih granica i mogućnosti.

Tamo se zadržao jedno vreme, a zatim se vratio u rodni grad. Boravak u Kini doživeo je kao neobično i vredno iskustvo, a za sobom je, kaže, ostavio otvorena vrata u slučaju da nekad poželi da se vrati.

Kako si se odlučio za odlazak u Kinu?

-Nisam bio zadovoljan poslom i primanjima koje sam imao nakon završenog fakulteta. Majka mog dobrog prijatelja već nekoliko godina radi u Pekingu, pa sam odlučio da zajedno sa njim odem tamo i da probam da se zaposlim kao nastavnik engleskog jezika.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.
I Taxi Zrenjanin

Koliko je vremena bilo potrebno da uložiš u sve pripreme za odlazak?

-U suštini nije bilo potrebno puno vremena, sve smo obavili u roku dve nedelje. Najveća stavka je svakako to što je trebalo izdvojiti određenu količinu novca za stan i za život, koji u Kini uopšte nije jeftin. Otišao sam u Peking, koji je zanimljiv i veoma nespecifičan, totalno različit od svega na šta sam do tada bio naviknut.

Da li si odmah počeo da radiš?

– S obzirom na to da nisam imao unapred dogovoreno angažovanje, rekao bih da sam imao sreću jer sam posao našao u prvoj nedelji svog boravka u Kini. Ni pronalaženju narednih poslova nisam imao problema. Što sam više ljudi upoznavao, to mi se više vrata otvaralo, donoseći mogućnost za neku dodatnu zaradu.

Koje si poslove tamo radio?

-Radio sam nekoliko poslova. U jednom privatnom vrtiću radio sam kao nastavnik engleskog, zatim kao nastavnik u privatnoj školi engleskog jezika, i u nekoliko trening centara. U vrtiću sam imao grupe od 3-6 godina, i to je bio veliki izazov. U privatnoj školi sam predavao deci do 14 godina, dok sam u trening centrima uglavnom radio sa odraslima. Imao sam sreće da se oprobam na svim nivoima.

Da li je znanje engleskog jezika bilo dovoljno za sporazumevanje?

-Na poslu sam se sa svima sporazumevao na engleskom. Svakako sam morao da učim i kineski, koji je bio potreban u ostalim sferama. Život u Kini je mnogo komplikovaniji ukoliko ne znate jezik, ili nemate nekoga uz sebe ko tečno priča kineski.

Koliko je zanimljivo podučavati Kineze engleskom jeziku?

-U početku je bilo dosta izazovno i naporno, snalazio sam se na razne načine. Kasnije sam “ušao u štos“ i nije bilo teško.

Koliko si bio uspešan kao nastavnik engleskog, i da li bi ponovo otišao?

-Mislim da sam bio veoma uspešan. Za sad ne planiram da se vraćam tamo, ali sam ostao u kontaktu sa ljudima koji su mi rekli da ih obavezno pozovem ukoliko odlučim da se vratim, kaže Vuk na kraju razgovora.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh